Pre nešto više od godinu dana blagoslovom vladike slavonskog Jovana osvećen je kamen temeljac za izgradnju pravoslavne Crkve svetog Georgija u Slavonskom Brodu. Građevina koja niče na temeljima nekadašnje crkve danas polako poprima svoj prijašnji izgled i do sada je sazidano oko četiri metra visine budućeg hrama. Radove u ulici Andrije Štampara, odmah pored brodske bolnice, obišli smo i mi sredinom februara, a u dvorištu hrama dočekao nas je brodski paroh protojerej-stavrofor Ratko Gatarević.
– Pre otprilike četiri godine smo počeli da radimo na prikupljanju dokumentacije za obnovu i obnavljanju građevinske dozvole da bismo pre nekih dve godine krenuli sa nadtemeljom. Crkvu finansiramo delom iz svog fonda, a u prošloj godini dobili smo od grada 100 hiljada kuna i od županije 30 hiljada kuna. Za ovu godinu imamo naznake da ćemo
dobiti isto toliko sredstava pa se nadamo da nastavljamo sa radovima. Imamo u gradu oko 140 domova, a u celoj parohiji od Lužana do Donjih Andrijevaca oko 400 pravoslavnih porodica i svi ti ljudi bili bi jako srećni kada bi uspeli da obnovimo hram onako kakav je bio – priča prota Ratko.
On kaže da sredstava za izgradnju imaju da naprave još toliko koliko je sazidano, a za ovu godinu bili bi srećni ako budu uspeli da stave krov na budući hram.
Novaca za kupole i svodove za sada nema, ali sveštenik ističe da će moliti i tražiti na sve strane samo da se radovi što pre privedu kraju. Celokupan projekat vredan je gotovo četiri miliona kuna i za sada je teško bilo kome da prognozira kada će sve biti završeno.
Crkva dva puta rušena
Ovo je inače treći put da Srbi iz Slavonskog Broda zidaju svoju crkvu. Prvobitni Saborni hram posvećen svetom velikomučeniku Georgiju sagrađen je 1801. godine u istoj ulici, pedesetak metara dalje od današnjeg temelja, a srušen 1941. godine da bi na tom mestu bio sazidan parking.
Prvobitna pravoslavna crkva sa stare razglednice
Drugu crkvu svetom Đorđu Brođani su završili krajem osamdesetih godina, ali je ona na tom mestu ostala samo do 1991. kada je od, još uvek, nepoznatih počinilaca minirana i do temelja srušena. Na tom mestu danas se gradi ovaj novi hram koji će Izgledati baš poput onoga sa kraja osamdesetih rađenom prema idejnom rešenju poznatog beogradskog arhitekte Peđe Ristića.
Rušenje pravoslavne crkve u Slavonskom Brodu, ni 1941., a ni 1991. godine nije bio izolirani incident već deo zvanične državne politike za koje ni nalogodavci ni počinioci nikada nisu kažnjeni. Samo u bližoj okolini Slavonskog Broda 1991. srušeno je na identičan način sedam crkava srpske pravoslavne crkve, a to su parohije od Lužana do Donjih Andrijevaca koje protojerej-stavrofor Ratko Gatarević danas opslužuje.
Strah postoji, ali se vremena ipak menjaju nabolje
Srećom pa sada živimo u vremenu građenja, a ne u vremenu rušenja, ali ostaje činjenica da zbog svega što nam se u proteklom veku događalo, ni onda, a ni danas, nije ovde bilo lako biti pripadnik srpske zajednice.
Biti pravoslavac još i nekako, međutim biti Srbin to se ovde još uvek malo tiše ili uopšte ne izgovara, utisak je potpisnika ovih redova. To dokazuje i samo letimičan pogled na popis stanovnika od pre sedam godina.
U odnosu na predratnih gotovo pet hiljada, u gradu Slavonskom Brodu popisano je 2011. godine 1.156 Srba, dok je pravoslavaca bilo 2.270. Istina, ovde živi i brojna romska zajednica čiji određeni deo pripada pravoslavnoj veri, ali to ne menja činjenicu da se brojni Srbi i pravoslavci ovde tako ne izjašnjavaju.
– Još ima tog nekog straha i još se uvek ljudi plaše mada ja, kad god mogu, govorim da trebamo biti ono što jesmo, jer tome nas je i Hristos učio. Mogu slobodno da kažem da ovde u Brodu ima mnogo više pravoslavaca, međutim brojni pravoslavci se ne izjašnjavaju kao Srbi, a brojni Srbi se ne izjašnjavaju kao pravoslavci već kao komunisti ili ateisti. Problem nam je da privolimo te ljude da priđu crkvi – govori protojerej-stavrofor Gatarević.
Da se vremena ipak menjaju nabolje svedoči i puno dvorište crkve prilikom nedavnog obeležavanja Badnjeg dana prema julijanskom kalendaru kada se sakupilo toliko ljudi da ni stariji Brođani ne mogu da se sete kada je toliko pravoslavaca bilo na jednom mestu.
U porti crkve nas je sačekao i predsednik Veća srpske nacionalne manjine grada Slavonskog Broda Darko Spasojević koji će nam reći kako su brodski Srbi ovde organizovani i kako danas žive.
– Svoj radni vek sam proveo ovde i što se mene lično tiče, ne mogu se nešto posebno požaliti jer nisam nikada imao problema zbog svoje nacionalnosti. Mislim da danas delimo svi zajedničke probleme od nezaposlenosti do malih penzija i svega ostalog. Tu u blizini imamo svoje prostorije koje nam je dao grad i imamo zaista korektnu saradnju sa svima. Grad podržava i sve programe koje organizujemo, a poslednje tri godine održavamo i svetosavske akademije. Sav život Srba sabran je kroz naše veće i crkvu i mi se trudimo da poboljšamo stanje, a najveći problem nama zapravo predstavlja nedostatak mladih i školovanih ljudi koji bi nam najviše mogli pomoći – ističe Darko Spasojević.
Vraćaju Branka u grad
Slavonski Brod je grad Ivane Brlić-Mažuranić i gigantske firme „Đuro Đaković“, ali to je istovremeno i grad u kome se rodio najpoznatiji sprski pesnik Branko Radičević. On je nekada ovde na rodnoj kući imao spomen-ploču, ulicu i osnovnu školu nazvanu po njemu, ali je u jednom trenutku početkom devedesetih i sam Branko i sve što je na njega podsećalo preko noći nestalo.
Druga spomen-ploča sa poprsjem bila je postavljena na nekadašnjoj brodskoj Gimnaziji da bi bila skinuta i uništena 1941. godine. Nova je postavljena 27 godina kasnije, da bi i ona bila skinuta 1991., ali na svu sreću ovoga puta nije uništena nego pohranjena negde u depou gradskog muzeja.
Od pre nekoliko godina ova spomen-ploča nalazi se u prostorijama Veća srpske nacionalne manjine i ove će godine, ponovo 27 godina nakon što je skinuta, biti javno postavljena i istaknuta, samo ovoga puta u porti crkve u izgradnji.
– Pre četiri godine smo pokrenuli akciju „Vratimo Branka Brodu“ kada smo održali i jedan naučni skup na tu temu. Tražili smo od grada neko adekvatno mesto u centru gde smatramo da mu je i mesto, međutim tu nismo dobili odgovor pa smo u dogovoru sa sveštenikom i vladikom odlučili da ovu spomen-ploču postavimo ovde u porti crkve jer mislimo da je bolje da izađe na svetlo dana nego da bude u našim prostorijama – kaže Darko Spasojević najavljujući skorašnje svečano postavljanje spomen-ploče velikom srpskom pesniku.
I poprsju Branka Radičevića će, kao i crkvi, ovo biti treće pojavljivanje među Brođanima u poslednjih manje od stotinu godina, a malobrojni pripadnici srpske zajednice nadaju se da će ovaj put ujedno biti i poslednji da iz temelja moraju da grade svoju duhovnost i kulturu u gradu na Savi.
