Žrtve koje su ovde pale ne smeju se zaboraviti

Iako desant nije uspeo ostao je upamćen kao jedna od najžešćih i najkrvavijih bitaka tokom proboja Sremskog fronta i označio je početak kraja nemačke okupacije i kvislinške Nezavisne Države Hrvatske. Ono što borci 5. Vojvođanske udarne brigade NOV Jugoslavije i Crvene armije nisu uspele tih dana desilo se četiri meseca kasnije odnosno 12. aprila 1945. godine kada je najpre oslobođen Vukovar, a zatim dan kasnije i Borovo naselje.

- O desantu na Dunavu koji se dogodio u periodu od 8. do 12. decembra 1944. godine se nažalost mnogo ne govori zato što ta bitka nije završila pobedom. Desant nije uspeo zbog niza loših okolnosti. Dve noći i tri dana držan je mostobran na potezu od fabrike Bata do luke u Vukovaru koji nije mogao da izdrži pa su se jedinice jugoslovenske i Crvene armije morale povući na levu obalu Dunava. Tu su pale velike žrtve na obe strane, poginulo je, ranjeno ili nestalo negde oko dve hiljade ljudi. Spomenik u Borovu naselju,pored koga stojimo, jedan je od prvih podignutih nakon Drugog svetskog rata, bilo je to 1946. godine – priča potpredednik UAB-a Hrvatske Lazo Đokić. 

Sećanje na ovaj dan i žrtve koje su pre 77 godina ovde pale održavaju antifašističke organizacije i udruženja. Svake godine okupljaju se oko spomen obeležja podignutih u Borovu naselju i Vukovaru. Pored toga što održavaju simboliku otpora i borbe protiv fašizma i njegove ustaške verzije ta dva mesta predstavljaju i trajnu opomenu na zlo koje ne sme da se ponovi. 

- Ta akcija odvijala se u jako teškim uslovima, bilo je jako hladno i borci koji su bili ranjeni zapomagali su da ih se ubije. Mostobran koji je formiran bio je jako plitak, svega tri kilometra, i bilo ga je teško braniti. Neprijatelj je bio jako dobro ukopan i uspeo je da se odupre i pokušaj da se neprijatelju dođe iza leđa nije urodio pobedom – objašnjava Đokić. 

Okupljenima kod spomenika u Borovu naselju obratio se i zamenik vojnog atašea Ruske Federacije pukovnik Sergej Sakirko. 

- Upravo na ovom mestu vojnici i oficiri jugoslovenske i crvene armije su predali svoje živote za našu budućnost. Mi ćemo im zauvek biti zahvalni na ovom podvigu. Ovo je naše pamćenje i ponos koji moramo preneti iz generacije u generaciju, da naši potomci znaju da niko nije zaboravljen, ništa nije zaboravljeno. Danas mnogi pokušavaju da iskrive ulogu Crvene armije i jugoslovenskih partizana u oslobođenju Jugoslavije i Evrope od fašističkih okupatora. Moramo učiniti sve što je moguće da buduće generacije ne zaborave na najveću tragediju dvadesetog veka – poručio je pukovnik Sakirko zaželevši svima zdravlje, sreću i mir.

Nakon što su položili vence kod spomenika u Borovu naselju, delegacije su se uputile u Vukovar kako bi položile vence kod spomen kosturnice žrtvama ustaškog stratišta Dudik i borcima Jugoslovenske vojske i Crvene armije. Pored pomenutih, vence su položile delegacije antifašista Autonomne pokrajine Vojvodine, Brčko Distrihta, SUBNOR-a Srebrenik i Rastina, Požege, Trpinje i Borova, zatim predstavnici Generalnog konzulata Republike Srbije u Vukovaru, Zajedničkog veća opština, Vukovarsko-sremske županije, grada Vukovara, Samostalne demokratske srpske stranke i Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije i Vinkovaca. Venac je položio i jedini živi učesnik NOR-a u Borovu naselju, devedeset petogodišnji Vasilj Kostelnik.

Planiraju obnovu još nekoliko spomenika

Pored spomenika u Borovu naselju i spomen kosturnice u Vukovaru koji su obnovljeni sredstvima Ruske federacije sa kojom u saradnji se planirana i obnova još nekoliko antifašističkih spomenika na području Vukovarsko-sremske županije. To su spomenici posvećeni proboju Sremskog fronta na Partizanskom groblju u Iloku i Šarengradu, zatim spomenik u centru Markušice i spomenik pilotima Crvene armije koji se nalazi u markušičkom ataru. Obnova se očekuje početkom sledeće godine.