Žrtve porodičnog nasilja imaće prioritet pri stambenom zbrinjavanju

Tema na dnevnom redu jučerašnjeg zasedanja Hrvatskog Sabora bio je Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stambenom zbrinjavanju na potpomognutim područjima. U ovoj raspravi, koja je pred zastupnike stavljena na predlog Vlade Republike Hrvatske, učestvovala je i SDSS-ova Dragana Jeckov. Navela je kako se predloženim zakonskim predlogom menja mnogo toga i da je, kao zastupnik iz potpomognutog područja, posebno zainteresovana za njegovo provođenje.

- Moramo biti svesni činjenice da se u nekim slučajevima stambenog zbrinjavanja doslovno lomilo hoće li neka obitelj otići iz Hrvatske ili, u slučaju stambenog zbrinjavanja, ostati ovde. I ovom prilikom ističem značaj podsticanja stambenog zbrinjavanja na potpomognutim područjima od strane države jer se tako možda može sprečiti odliv stanovništva. Rekli ste nam, gospodine ministre, da je glavni razlog donošenja zakona u hitnom postupku zbrinjavanje građana koji se nalaze u kontejnerskim naseljima ili kontejnerima uz porodične kuće tokom ovog leta. Ovim Izmenama zakona omogućava se njihovo zbrinjavanje u zgrade koje se obnavljaju i grade novčanim sredstvima iz fondova EU i državnog budžeta, a u vlasništvu su države – dotakla se Jeckov već godinama gorućeg problema zbrinjavanja ljudi koji su tokom zemljotresa na Baniji ostali bez svojih kuća.

Navela je i kako žrtve porodičnog nasilja treba da imaju prioritet pri bodovanju za stambeno zbrinjavanje, a pohvalila je i odgovor ministra prostornog uređenja, građevine i državne imovine Branka Bačića da će se revidirati Pravilnik o bodovanju zahteva za stambeno zbrinjavanje.

- Pre nešto manje od dva meseca za ovom govornicom iznela sam problem majke žrtve porodičnog nasilja iz Vukovara koja je zbrinuta skladno ranijem članku 45. Zakona te je početkom šestog meseca trebalo da izađe iz stana jer se približavao rok iz citiranog članka: „najduže do dve godine“. Imala je dve alternative, ako se one mogu tako nazvati, ulica ili povratak nasilniku. Zakonodavac je imao razumevanja, pa se tako sad omogućava produženje roka stambenog zbrinjavanja žrtava nasilja u porodici sa dosadašnje dve godine na maksimalni rok od četiri godine. Ovim predlogom pomaže se žrtvama nasilja. Složila bih se s navedenom konstatacijom. Međutim, imam nekoliko nedoumica. Četiri godine nisu dug period za oporavak i vraćanje života u normalan tok. Možda bi trebalo da imamo na umu odredbu koja će štititi žrtve porodičnog nasilja dok za tim postoji potreba, konačno takva namera predviđena je i Istanbulskom konvencijom – rekla je Dragana Jeckov pri obraćanju saborskim kolegama.

Takođe, dotakla se i gubitka prava na stambeno zbrinjavanje u slučaju odlaska u inostranstvo.

- Stambeno zbrinute osobe su uredno regulisale svoj status u nadležnim policijskim stanicama i upravama, vodeći strogo računa da se vrate u stan pre nego li prođe tih, za njih, kobnih šest meseci. Nažalost, bojim se da je kod pojedinaca postojala loša namera da određene osobe izgube pravo na svoje stanove. Ne mogu drugačije protumačiti slučaj kad je jednoj osobi koja živi sama u stanu i brine o teško bolesnoj majci na drugoj adresi te se svako veče vraćala u svoj stan nadležno telo izvršilo dve provere za vreme radnog vremena i konstatovalo da osoba ne živi u stanu, već se istim samo povremeno služi, što je kao posledicu imalo gubitak stana. Prema trenutno dostupnim informacijama ovakve situacije su sve ređe, a nadam se kako će u potpunosti nestati sad kad se drugačije uređuje ostvarivanje prava na stambeno zbrinjavanje osoba koje su zbog potreba posla prijavile odlazak u inostranstvo u cilju njihovog trajnog povratka u Republiku Hrvatsku – kaže Jeckov.

Na kraju izlaganja, Dragana Jeckov je ovim putem rekla kako će Klub zastupnika Samostalne demokratske srpske stranke podržati ovaj predlog zakona.