Zvuk gajdi u Vukovaru

Red muzike, red književnosti i red smeha, tako bi se mogla opisati sinoćna promocija knjige Naše gajde autora Maksima Mudrinića. Pored ovog dugogodišnjeg gajdaša iz Sivca, po zanimanju vaspitača, nastupili su i njegovi prijatelji članovi grupe Trio gajde Đorđe Lančuški i Petar Pejin, te sivački glumac Jovan Paul koji su ovoj večeri dali posebnu muzičku notu.

- Promocija je neobična zato što ne volim stereotipe. Volim spontane stvari, a nadam se da je publika uživala u spontanosti. Možda je to nekom bilo neobično i čudno. Mislim da je svaki gajdaš i pre mene i pre sto godina bio isti takav, pomalo spadalo, vispren, znao da izmisli nešto interesantno, da zabavi svatove ili društvo kome svira. Mislim da su svi gajdaši bili takvi jer ko se upusti u to, nema odustajanja – kaže autor knjige Maksim Mudrinić.

Kao što je i najavljeno, program je bio zaista neobičan. Kroz priču i pesmu autor i prisutni muzičari prisetili su se starih gajdaša, samog značaja gajdi, ali i njihovog doprinosa u prošlosti i sadašnjosti. Knjiga Naše gajde je izašla u decembru prošle godine, a autor navodi kako je pisao i prikupljao materijale dve godine. Inače bivši tamburaš, Mudrinić potiče iz Sivca, vojvođanskog mesta iz kojeg potiču mnogi poznati gajdaši, te ljubav prema ovom instrumentu gaji već 25 godina.

- Kad sam se prihvatio gajdi koje sam našao na jednom sivačkom tavanu i kad sam ih obrisao od prašine ukazao se lik Svetog Đorđa inače moje krsne slave. Pomislio sam da me neko od gore pogledao i rekao: „Ti ćeš biti gajdaš“. Ostavio sam tamburu, svirao sam bas prim, pre toga i gitaru, ali evo već 25 godina se ne odvajam od gajdi – dodaje Mudrinić.

Navedeno delo sastoji se iz tri dela, prvog Graditelji gajdi, zatim Gajde u likovnoj umetnosti i treći deo Sačuvane gajde. Prvi deo je neistražena oblast u kojoj je autor pronašao gajde koje drugi pre njega nisu opisivali, u drugom delu opisuje kako je obišao sve muzeje u Vojvodini i Etnografski muzej u Beogradu i prikupio fotografije i u poslednjem poglavlju mogu se pronaći slike Uroša Predića, Save Šumanovića i Stevana Aleksića. Takođe, Mudrinić navodi kako je on najstariji vojvođanski gajdaš koji i pravi gajde, ali se i trudi da ovaj instrument ne bude zaboravljen kroz školu koju održava za mlade gajdaše.

Ispred organizatora navode kako su veoma zadovoljni održanim programom, što dokazuje i veliki broj ljudi koji su posetili ovu promociju.

- Cilj je promovisati nešto što je bilo na ovom prostoru veoma zastupljeno, a sada je izgubljeno, eventualno se nađe negde u tragovima ili zapisima. Večeras smo imali priliku da uživamo u onome u čemu su nekada naši preci pre sto i više godina uživali – izjavio je predsednik Odbora za kulturu i sport ZVO-a Veljko Maksić.

Nakon završetka formalnog dela programa, usledilo je potpisivanje knjiga kao i druženje sa prisutnima.