Zvuk tambura odjekivao Borovom

Tamburaško veče „Dunavom plovi tambura zvuk“ održano je 6. avgusta u Borovu u organizaciji Tamburaškog sastava „Dunavske zore“.

„Dunavom plovi tambura zvuk“ tamburaški orkestar siniša jevtić novi sad

Avgust je mesec kada se na borovskim ulicama, igralištima i kulturnim manifestacijama okuplja sve više ljudi. Velik broj Borovčana koji žive van svog rodnog kraja, uzima godišnje odmore kako bi posetili ovo mesto. Jedan od događaja koji je privukao veliki broj ljudi je i manifestacija „Dunavom plovi tambura zvuk“ u organizaciji Tamburaškog sastava „Dunavske zore“.

Kako je Borovo, kao i sva ostala mesta, zbog pandemije ostalo uskraćeno za mnoga dešavanja jer su mnoge manifestacije otkazane, meštani željni druženja i događaja na otvorenom bili su veoma zainteresovani za ovaj događaj. Zadovoljni manifestacijom bili su i organizatori.

– Dunavske zore su ove godine organizovale drugo tamburaško veče sa željom da ovo jednog dana preraste u festival koji će okupljati ljubitelje tamburaške muzike sa prostora Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Voleo bih da svi koji su u panonskom prostoru posete Borovo, budu ovde nekoliko dana i da svi zajedno negujemo kulturu i ono što nas spaja. Svi zajedno prolazimo jedan težak period, ne samo zdravstveni, već i ekonomski i vidimo da na sve manifestacije, ne samo u Borovu, nego i u drugim mestima ljudi rado dolaze i pridržavaju se mera koje su neophodne – izražava svoje želje voditelj Tamburaškog sastava „Dunavske zore“ i organizator manifestacije „Dunavom plovi tambura zvuk“ Dušan Latas.

Osim domaćih tamburaša iz Borova koji su nastupili uz vokalne soliste Zorana Đuranovića, Momira Petrovića i Aleksandru Padrov, nastupili su i gosti iz Novog Sada.

– Svi muzičari koji sviraju sa mnom, aktivni su u muzici preko 30 godina, ali imamo i nekoliko pripadnika podmlatka jer moramo da ih negujemo kako bi nastavili i produžili zvuk tamburaške muzike na ovim prostorima koji se polako gubi, ali nećemo mu dozvoliti da se izgubi. Prvi put sam na ovom festivalu, ali sam već dolazio u Borovo. Naš sastav svira starogradsku i izvornu muziku, probaćemo da sviramo i neke malo novije pesme koje ljudi vole da slušaju, ali ne turbo-folk – priča šef tamburaškog orkestra iz Novog Sada Siniša Jevtić.

– Cilj mi je da promovišem tradicionalnu pesmu, najviše baziranu na temi Srema zato što sam vezana za to područje. Kao solistkinju RTV-a velika mi je čast što predstavljam naš narod u medijskim kućama u Srbiji što mi je zadatak i zadovoljstvo. Na meni i na svakom umetniku je zadatak da promovišemo tradiciju koju ne treba da zaboravljamo, ni da je „stavljamo pod tepih“. Ne treba pevati isključivo modernu muziku jer mnogi mladi ne znaju ove pesme pa se iznenade kad ih čuju – poručuje vokalna solistkinja Aleksandra Padrov.

Najmlađi uživali u jahanju konja

Uz tamburaški deo, na manifestaciji „Dunavom plovi tambura zvuk“ nešto mlađi posetioci uživali su u jahanju konja i u vožnji fijakerom koju su priredili Jovan Karapandža i članovi konjogojskog udruženja „Žerav“ iz Trpinje. Nešto stariji gosti više su se odlučivali za degustaciju ribljih specijaliteta članova etno sekcije iz Bijelog Brda te domaćih jela koje su napravili članovi raznih udruženja iz Borova i Vukovara.

– Dogovorili smo se za ovu proslavu da pravimo slatke kolače koje su nekad pravile naše bake i deke. Najviše pravimo šape, pite, leptirice, krofne i kuglofe. Mislim da imaju dobru prođu kod naroda koji smo ugostili na našem slatkom štandu. Drago mi je što smo učesnici ovog događaja – zadovoljna je pripremljenim poslasticama predsednica Udruženja penzionera iz Borova Milica Popadić.

„Dunavom plovi tambura zvuk“ žerav trpinja borovo

Fijakeri su, kao nekad protutnjali centrom Borova, a najmlađi posetioci napravili su duge redove i nestrpljivo čekali svoj red. Neki su se vozili i po nekoliko puta.

– Naše udruženje postoji pet godina. Bavimo se uzgojem konja iz hobija i ljubavi. Imamo 12 članova udruženja i 15 konja, jašemo, vozimo i prežemo fijakere. Došli smo ovde da posetimo ovu manifestaciju kako bismo deci omogući užitak jahanja konja i vožnje fijakerom. Danas je jako teško, skupo i neisplativo da se bavimo ovim poslom, međutim mi to radimo iz ljubavi. Svaki konj zahteva ishranu, negu i potkivanje, ali ko voli ima mogućnost da tu ljubav pruži ovim veličanstvenim bićima – kaže predsednik Konjogojskog udruženja „Žerav“ iz Trpinje Radovan Knežević koji je ovim putem pozvao i nove članove da im se pridruže.

Nakon završetka programa, druženje je nastavljeno uz večeru, a tamburaši iz Novog Sada napravili su atmosferu kakva je nekad bila u kafanama i čardama.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši