Erdabovska jesen u znaku glume, muzike i književnosti

Ovogodišnja „Jesen u Erdabovu”  održana je 26. i 27. septembra, a u okviru ta dva programska dana okupljena publika imala priliku da uživa u raznovrsnim kulturnim sadržajima. Prvog dana otvorena je izložba radova Ljubomira Vujaklije iz kolekcije porodice Ocić. Izložba nazvana „Vujaklija kod Ocića – prijateljstvo iz gimnazijskih dana” sastojala se od Vujaklijinih ikona i grafika.

- Ljubomir Vujaklija rođen je 1944, a preminuo je 2021. godine u Novom Sadu, u Osijeku je pohađao gimnaziju i on je zajedno sa Časlavom Ocićem, mlađim bratom moga oca Đorđa, pohađao prvi razred gimnazije. Tokom raspusta on je ovde u Dalju proveo oko dve nedelje i tada su se družili, a Vujaklija je slikao dela sa motivima Dalja. On je kasnije završio istoriju umetnosti, a posle radio kao kustos u Muzeju Novog Sada čijem radu je veoma doprineo. Sem što je bio kustos on je bio i slikar koji je uradio brojna i raznovrsna dela, a deo toga kao i kolekciju eks librisa videla je večeras i naša publika – objasnila je predsednica udruženja Dejana Ocić.

Nakon izložbe, a u okviru „Drame u avliji”, publika je imala priliku da uživa u komičnoj pozorišnoj predstavi „Zajednički stan”, adaptaciji istoimenog filma nastalog po scenariju legendarnog Dragutina Dobričanina u kome su pored samog Dobričanina glumili Miodrag Petrović Čkalja, Mića Tatić, Milena Dravić i drugi tada poznati i popularni glumci. Dramu je izvela Pozorišna trupa „Artisti” iz Beograda, a režiju potpisuju sestre Sofija i Isidora Ristić.

- Meni i sestri najvažnije je bilo da mlađim generacijama približimo starije komedije i priče i da prikažemo kako i kroz zdrav humor, bez psovki, može dobro da se nasmeje i uživa u predstavi. I tema je zanimljiva i opisuje ličnu egzistenciju više različitih ljudi koji su se našli na jednom mestu i treba da nađu zajedničko rešenje i nastave da žive zajedno. Predstava ima svoju trajnost, jer svako može da se pronađe u nekom od likova zato što su u pitanju obični ljudi i svaki od njih je, u toj svojoj muci, na neki način komičan, a prikazani humor je u stvari bezvremen i uvek popularan – istakla je Sofija Ristić koja je ujedno i umetnički direktor trupe.

Nakon predstave utiske je podelio i jedan od glumaca i osnivača pozorišne trupe „Artisti” Nemanja Puvača.

- Bilo je zaista odlično iako nismo prvi put igrali pod otvorenim nebom, ali mislim da je večeras bio pun mesec, ako se ne varam, i to je bio reflektor koji nam je dao posebnu energiju. Naravno i publika ima svoje zasluge jer je povratno reagovala tokom cele predstave. Koliko god deo komada bio ozbiljan, mi smo se takođe smejali iza scene, tako da je za nas predstava bila i ono što se dešavalo sa strane koja je pripadala publici koja nam je tako davala neophodnu energiju. Ovo je bilo možda jedno od naših najboljih gostovanja, zato što kada igramo van scene, na nekim drugim daskama koje život znače, stvori se i neka druga energija. Mi smo, u stvari, svi bili zajedno u tom zajedničkom stanu i to se stvarno osetilo – rekao je glumac.

Drugog programskog dana predstavljeno je novo, četvrto, izdanje mikro knjige iz edicije „Zrnce” koja sadrži molitve Zaharija Orfelina koje su prvi put sabrane u jednoj knjizi. Knjigu je predstavio njen priređivač i vrsni poznavalac Orfelinovog dela Borivoj Čalić iz Vukovara.

- Cela ova godina je u znaku Orfelina jer se navršava tristogodišnjica od njegovog rođenja i taj značajni datum za celu srpsku kulturu obeležava se na raznim stranama i na razne načine. Zbog svega toga sam i srećan i zadovoljan što je udruženje „Đorđe Ocić” u svojoj ediciji „Zrnce” kao četvrtu knjigu objavilo Orfelinove molitve. Orfelinova poezija sabrana je u korice jedne knjige tek 1983. godine, a molitve nisu bile u toj knjizi. Njegove molitve uopšte, otkrivane su sporo i sa velikim vremenskim odmakom. On je napisao četiri molitve, za toliko se zna, a to su Molitva roditelja, Molitva za početak školskog rada, Molitva po svršetku školskog rada i Molitva pred smrt. To su zapravo najbolje srpske molitve napisane u 18. veku i spadaju u vrhunska dela srpske književnosti tog vremena – istakao je Čalić.

Manifestacija je završena koncertom ruske i srpske muzike u izvođenju Miloša Milojevića uz klavirsku pratnju Stefana Zekića. Slovenski sentiment probudio je najlepše emocije kod publike koja je svaku numeru ispratila aplauzom odobravanja i podrške.

- Mi smo zaista oduševljeni i publikom i celokupnim ambijentom. Ovo govorim i u svoje i u Stefanovo ime. Mnogo nam se dopada ovaj prostor. Živeo sam na prostoru Slavonije pet godina i znam kakvi su ovde ljudi i zaista mi je bilo lepo, publika je jako zahvalna tako da su utisci zaista odlični. Ovo što smo večeras izveli je okosnica našeg repertoara. Ja sam završio ruski jezik i književnost i solo pevanje tako da sam te dve ljubavi spojio u jedno i uradio jedan program koji je sedamdeset posto sačinjen od ruskih kompozicija a trideset posto od domaćih i mislim da je to jedan savršen balans – zaključio je Milojević koji je inače bio član hora Opere Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku, a sada se vratio u Narodno pozorište u Beogradu gde nastupa kao solista.

Kao gost večeri na koncertu je nastupila Aleksandra Krtinić iz Vukovara, koja je u jednoj numeri, uz klaviristu Stefana Zekića, pratila Milojevića saksofonom. Sem pomenutog posetioci manifestacije mogli su da vide i izložbu citata iz književnih dela Đorđa Ocića postavljenih unutar fotografija na kojima se nalaze motivi iz Ocićeve kuće i dvorišta. Manifestacija je održana u okviru „Dana evropske baštine 2026.”, a podržana je od strane Opštine Borovo, Opštine Erdut i Osječko-baranjske županije. Za posluženje nakon programa pobrinule su se mesnice „Bođirković” i uvek dobro raspoložene i za pomoć spremne komšije.