Rit je bio život

Udruženje „Pudarce“ iz Bijelog Brda uz nekoliko lokalnih entuzijasta pokrenulo je novi projekat pod nazivom „Ritam rita“. Cilj ovog projekta po rečima njegovih tvoraca je da se ožive stara vremena, odnosno da se mlađim naraštajima objasni kako su njihovi stari nekada živeli te da se određeni poslovi ili stara jela sačuvaju od zaborava. Takođe, cilj je da se mladim naraštajima ukaže na značaj obližnjeg rita sa kojim su se njihovi preci, u ne tako davna vremena, u potpunosti saživeli.

- Projekat „Ritam rita“ je izrođen od nas samih jer smo mi tradicionalno vezani za staru Dravu i za naš bjelobrdski rit. Kroz priče nas starijih koji smo doživeli da hranimo svinje sa našim dedovima u ritu, da budemo tamo, da se kupamo u staroj Dravi, došli smo na ideju da našoj mlađoj generaciji, našoj unučadi prenesemo to naše znanje koje imamo, da ih naučimo šta su drvni resursi, od čega je narod živeo, kako se sa prirodom saživeo i kakva je simbioza bila između starih Bjelobrdaca i njihove okoline, te kako nas je ta okolina vekovima hranila i spašavala – istakao je jedan od učesnika u ovom projektu i animator Slobodan Nešić Kapelac.

Prvi deo projekta održan je u samom ritu, odnosno koritu stare Drave gde je, kako nekada tako i danas, bilo u izobilju različitog drveća pogotovo vrbe i topole. Tako je dvadesetak mališana, mahom učenika nižih razreda osnovne škole, prisustvovalo praktičnom delu predavanja i demonstracije šta se to nekada radilo sa vrbovim granama, koja je grana za šta služila i šta se od njih pravilo.

- Pošto se to danas sve izobičajilo jer nema više potrebe za tim uzeli smo na sebe, a na predlog Đorđa Nešića, da deci pokažemo kako se to nekad živelo u Bijelom Brdu i od čega se živelo. Nama je šuma bila izvor svega, Drava ribe, a šuma drva, pruća, kolja. Jednostavno, sve se radilo i živelo iz šume. Deci smo sad pokazali gde se vitine režu, odnosno grane od kojih su se pravile raznorazne korpe, od onih za istovaranje kukuruza do onih za veš. Od pruća su se radile ograde, svinjci su se pleli, rekesta se pravila koju su alasi koristili. Tako da smo decu malo animirali i nešto će od ovoga nadam se i upamtiti – rekao je takođe jedan od aktivnih učesnika na ovom projektu Momir Moša Pantelinac.

Nastavak projekta

Ovo je prvi deo projekta sa ciljem da se deci pokaže korito stare Drave, kako se zovu delovi rita, da saznaju koje vrste drveća obitavaju u ritu, ali i da nauče šta je stanovništvu Bijelog Brda rit značio tokom velikih ratova, odnosno gde se narod skrivao od nevolja u neka davna vremena.

- Nas Bjelobrdce su prepoznavali u selima koja nisu imala rit kao što su Trpinja, Pačetin, Vera, jer su naši stari sekli vitine i prodavali ih, a ovi su se sprdali sa nama i govorili „Uj vitina“, a tako je i dan danas kada nas sretnu stari meštani okolnih i nama bliskih sela – naglasio je Nešić.

Projekat je podržan od strane Zajedničkog veća opština, a u okviru njega očekuju nas još tri radionice. Sledeću radionicu predstaviće Đorđe Nešić, a to je događaj iz bjelobrdskog mulja, zatim predavanje Bojane Orsić o suživotu Bjelobrdaca sa okolinom, odnosno Dravom i ritom, a za kraj ostaje veliki riblji festival sa tradicionalnim ribljim specijalitetima kao i drugim jelima karakterističnim za ovo mesto i ovaj kraj. I ovo druženje završeno je sa nečim što je ovde oduvek bilo u izobilju, a to je domaća slanina pa su deca imala priliku da na granama koje su sami doneli ispeku slaninu na način kako se to nekada radilo.