Božićna tradicija kroz igru i učenje

U susret Božiću, Srpski kulturni centar iz Vukovara tokom decembra organizovao je niz edukativnih i kreativnih radionica, kao i prigodnih predavanja namenjenih deci. Kroz razgovor o značenju Božića u pravoslavnoj tradiciji, običajima i vrednostima koje ovaj praznik nosi, najmlađi su imali priliku da na zanimljiv i njima blizak način upoznaju duhovno i kulturno nasleđe svoje zajednice, ali i da kroz druženje i stvaralaštvo osete praznični duh.

- Božićne radionice održavamo već drugu godinu za redom sa učenicima školskog uzrasta i vrtićkom decom. Obzirom da su deca, učitelji i vaspitači prošle godine bili i više nego zadovoljni, došli smo na ideju da ponovimo radionice u većem obimu i malo promenjenom sadržaju. Kad kažemo božićne radionice tu obuhvatamo prvenstveno predavanje o tradiciji i božićnim običajima, a potom sadnja pšenice, lomljenje česnice i kićenje badnjaka – rekla je bibliotekarka Maja Nikić.

Radionicama su prisustvovali učenici razredne nastave Osnovne škole Siniše Glavaševića, odnosno od prvog do četvrtog razreda po 90 učenika koji nastavu pohađaju po A modelu, deca Dečijeg vrtića Vukovar 2 i učenici Osnovne škole Banovci-Ilača.

- Cilj radionice je naučiti decu našim starim pravoslavnim običajima koji se primenjuju za Božić i pre Božića. Nažalost, ti običaji su u velikoj meri zaboravljeni i više se ne praktikuju, te smo na ovaj način hteli naučiti decu i pokazati im kako su naši preci živeli i ukoliko je to moguće preko iste te dece sačuvati tradiciju za buduća pokolenja. Deca su oduševljena, pogotovo sadnjom pšenice jer istu tu pšenicu nose kući i neguju do Božića. Time se stvara osećaj odgovornosti i samostalnosti – kaže Nikićeva koja pojašnjava šta su deca sve imala prilike da nauče.

- Pravoslavni Božić jedan je od najradosnijih hrišćanskih praznika, a pripreme za Božić počinju mnogo ranije, tokom Božićnog posta. Post traje 40 dana i simbolizuje duhovno očišćenje, smirenje i molitvu. Najznačajniji dani uoči Božića su svakako Detinjci, Materice i Očevi, praznici posvećeni porodici i međusobnom darivanju. Oni ističu važnost porodične sloge, ljubavi i poštovanja. Tokom predavanja deca su posebnu pažnju posvetila ovim praznicima, upravo zbog radosti vezanja i simbolike. Badnji dan, koji se obeležava 6. januara, ima posebno mesto u narodnoj tradiciji. Toga dana se posti, kuća se čisti i priprema za praznik, a ujutru se seče badnjak, koji simbolizuje drvo koje su pastiri naložili da ogreju novorođenog Hrista. Uveče se badnjak unosi u kuću uz pozdrave i molitve. Za Badnje veče priprema se posna večera, na kojoj su tradicionalna jela kao što su pasulj, riba, suvo voće i orasi. Slama se unosi u kuću kao simbol Hristovog rođenja u štali, a deca pijuču, što donosi radost i blagostanje. Svi ovi običaji imaju duboko simbolično značenje i podsećaju na važnost vere, porodice i zajedništva, pripremajući vernike za svečano slavlje Hristovog rođenja. Veći deo ovih običaja deca su znala, neki su se podsetili, a neki nadopunili svoje znanje.

Biblioteka je tokom čitave godine mesto okupljanja, učenja i razmene znanja, ali u vreme praznika dobija poseban značaj. Tada ona postaje prostor u kome se, pored knjige i učenja, neguju tradicija, običaji i vrednosti koje se prenose s generacije na generaciju. Kroz tematske programe, radionice i druženja, biblioteka okuplja sve uzraste i podseća na važnost očuvanja kulturnog i duhovnog identiteta, naročito u prazničnim danima kada se zajedništvo i pripadnost najviše osećaju.

- Uz radionice koje tokom godine stalno održavamo prilikom obeležavanja raznih značajnih datuma, u skoroj budućnosti planiramo prolećne radionice, kao i vaskršnje kojima se deca posebno raduju – zaključila je bibliotekarka Maja Nikić.

Kroz božićne radionice i predavanja, Srpski kulturni centar u Vukovaru još jednom je potvrdio svoju ulogu važnog mesta očuvanja kulture, vere i tradicije. Na veoma sadržajan način, najmlađima su približeni pravoslavni božićni običaji i vrednosti koje se prenose s kolena na koleno. Veliko interesovanje i pozitivne reakcije dece, učitelja i vaspitača pokazuju koliko su ovakvi programi značajni za očuvanje identiteta zajednice, ali i koliko biblioteka i Srpski kulturni centar mogu biti mesto susreta, učenja i zajedništva, posebno u prazničnom periodu.