Crna kutija – intima memorisana u telefonu

Predstava u režiji Andreja Nosova je svojom intrigantnom pričom i porukom 12. oktobra u Vukovaru ne samo oduševila domaću publiku nego joj je nametnula mnoga značajna pitanja vezana za čoveka savremenog doba. U sali Srpskog doma se tako poznata glumačka ekipa predstavila centralnom pričom koja se odnosi na životnu problematiku današnjeg čoveka i njegov način vođenja svakodnevnice u javnosti, privatnom i tajnom životu. Glumačka postava koju čine Ivan Zarić, Ljubinka Klarić, Ljubomir Bulajić, Nataša Marković, Ivan Zablaćanski, Ivana Nikolić i Stefan Radonjić imala je zadatak da nas podstakne na razmišljanje o važnosti čuvanja tajni u glavi, s obzirom da ih danas većina čuva u telefonu. Centralna tema je istovremeno otvorila pitanje - šta bi bilo kada bi te memorijske kartice mogle da govore? Razotkrivanje najdubljih intimnih tajni i žudnji počelo je neočekivano kada je jedno veče, krug prijatelja okupljen u iščekivanju pomračenja Meseca, tražio izlaz iz igre istine u svojim mobilnim telefonima.

- Poruka celog ovog komada sastoji se u tome da razmislimo koliko uopšte treba da zadiremo u nečiju intimu i privatnost, čak i kada je u pitanju neko blizak nama. Mi svi treba da imamo prostor koji nikome ne otkrivamo, a kako sama predstava kaže, naši telefoni su danas postali kao neke crne kutije u kojima se krije sve i svašta. U njima se krije jedan deo našeg sveta, dok  samo mi možemo da naslutimo suštinu nas samih. Tema je bila veoma aktuelna i kada je snimljen film, a predstava koju igramo od 2017. godine je uvek rasprodata i mislim da će ona biti jednako škakljiva i zanimljiva i u budućnosti. Mislim da će ljudi morati naučiti da naprave balans između onoga šta će podeliti javno, na društvenim mrežama i onoga šta će sačuvati za sebe. Sada je ta granica postala jako opasna zbog čega mislim i da će ljudi morati da se vrate na svoja fabrička podešavanja - rekla je glumica Ivana Nikolić koja u predstavi igra lik Vanje.

Tokom izvođenja komada mogla se osetiti savršena uigranost, spontanost i dinamika koja iziskuje dobro međusobno poznavanje glumaca što je potvrdila i Nikolićeva kada je objasnila da je reditelj uradio odličnu stvar kada je glumačku ekipu 20 dana pre izvođenja pozorišnog komada, spojio u raznim igrama istine i istovremeno ih adekvatno umrežio. Svaki od likova tako ima neku svoju skrivenu i duboku tajnu ili masku koja negde skriva unutrašnje konflikte i nedostatke koji pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način isplivaju na površinu.

- U ovoj predstavi igram Mikija koji je specifičan po tome što je kao pilot pun sebe i čovek čiji je ego godinama ispred njega. Miki pod maskom punom samopouzdanja krije jednu krhkost, ali je istovremeno i duhovit čovek koji svoje kućne obaveze uglavnom ostavlja svojoj ženi dok on pokušava da obezbedi novac. Kroz igru istine on se ipak menja i dolazi do griže savesti koja ga prožima tokom cele prestave zbog načina života kojeg vodi. Zanimljiv, raznovrstan i različit je odnos muško ženskih likova koji prati priča četiri para koji završavaju kao tri i jedan pojedinac - poručio je Ljubomir Bulajić.

Crna kutija možda ne pruža tako lako rešenja i odgovore, ali podstiče na važna pitanja i poziva da preispitamo odnos između javnog i intimnog. Kolika je cena iskrenosti u odnosima koje stvaramo? Da li je skrivanje dela sebe zaštitna barijera ili maska koja nas udaljava od suštine? Umetnička snaga komada ogleda se i kroz simboliku crne kutije koja poziva na mudrost u kojoj se intima prepoznaje kao najvredniji deo nečijeg identiteta.

Ovaj tekst je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije u okviru projekta „Temelji srpskog identiteta u Hrvatskoj“.