Dva veka najstarije kulturne institucije Srba

Dvestogodišnjica osnivanja Matice srpske, najstarije kulturne institucije Srba, svečano je obeležena i u Vukovaru, a program obeležavanja započeo je u Trpinji, rodnom mestu Josifa Milovuka jednog od njenih osnivača. Najpre je u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje tamošnjeg sveštenstva služio pomen, a potom su episkop i predsednik Matice srpske dr Milan Stanić, položili venac pred spomen ploču postavljenu ispred parohijskog doma, odnosno na mestu gde je nekada bila Milovukova rodna kuća. U kratkom obraćanju prisutnima predsednik Matice srpske Milan Stanić objasnio je značaj Josifa Milovuka u osnivanju ove srpske kulturne institucije.

- Matica srpska ide na sve prostore na kojima ima onih kojima je stalo do nje i do srpske kulture, a pogotovo ovde u Trpinji i u mestima poput Vukovara, Dalja, Osijeka ili Belog Manastira u kojima je uvek bilo matičara od samog perioda njenog osnivanja. Ovde u Trpinji sećamo se velikog Josifa Milovuka koji je pokrenuo mnoge stvari upravo u onom prvom krugu osnivača i njegova energija je učinila da se tu nađu ljudi koji su potom razvili osnovnu ideju o tome šta raditi sa ustanovom odnosno kako je razvijati. Zato je važno da tu priču ispričamo ovde u Trpinji i da u isto vreme ona bude podstrek i podsetnik ljudima ovde, koji žive u jednom ne lakom vremenu u kome treba da opstanu, na način kako su nekada naši preci zamišljali ustanovu koja upravo treba da osigura njihov opstanak. Nekada je to bilo u Habsburškom carstvu, a danas je to u svakom mestu gde Srba ima i gde treba da ih bude i u budućnosti – rekao je Stanić.

Stanić je uz Josifa Milovuka podsetio i na druga imena i značajne ličnosti Srba sa područja nekadašnje Austrougarske poput Andreja Rozmerovića, Jovana Demetrovića i Gerasima Zelića, ali je pomenuo i nekolicinu onih koji danas žive i deluju na ovom kulturnom prostoru .

- Matica okuplja sve što postoji i što vredi u srpskoj kulturi, a ja u ovom trenutku, sa najdubljim poštovanjem moram da pomenem Đorđa Nešića koji je zaista sjajan pesnik, možemo reći i veliki pesnik srpskog jezika. On je dobitnik i Zmajeve nagrade Matice srpske za poeziju, a danas je i član žirija i član odbora za jezik i književnost Matice srpske i njen dugogodišnji saradnik. Ima i onih koji su malo dalje od granice koja deli Srbiju i Hrvatsku. Tu je jedan veliki pisac našeg doba Drago Kekanović koji je iz Slavonije, od Požege, ali koji je ceo svoj život proveo u Zagrebu, ali nikada nije zaboravio kojoj kulturi pripada i koja ga je u odsudnom momentu sačuvala mnogo potpunije od hrvatske jer je srpska kultura lakše prepoznala one vrednosti koje je on iz svog bića iznedrio. Možda su samo ova dva primera dovoljna da nam pokažu kako bi svako od nas trebao da čini sa svojim delom kulturnog bića, da ga neguje i prenese na nove generacije i razume se da živimo u miru sa svim ljudima oko sebe. S takvom formulom možemo da živimo bilo gde, a da budemo i dobri građani te države i u isto vreme i dobri pripadnici kulture i naroda kome pripadamo – naglasio je Stanić.

U Trpinji je Matica srpska u saradnji sa tamošnjom osnovnom školom održala i kreativne radionice koje decu treba da upoznaju sa ovom srpskom kulturnom institucijom i približi im njen rad.

- Ovaj projekat Matica srpska pokrenula je pre dve godine. Na ovim radionicama deca najpre dobijaju neke osnovne informacije o Matici srpskoj, mi ih učimo i govorimo im o tome šta je Matica, gde je nastala, ko su njeni osnivači, a posle prelazimo na neku vrstu igre, kviz, tu su kreativne radionice koje su srž celog ovog projekta gde deca pišu ili se likovno izražavaju na teme koje imaju vezu sa samom Maticom srpskom. Deca najčešće nisu imala određeno predznanje o Matici, ali se mi trudimo da celu tu priču o Matici, koja je inače jedna ozbiljna i stara institucija približimo njihovom uzrastu i da ih zainteresujemo za njenu istoriju. Posle deca lepo i sasvim uspešno mogu da napišu i neki sastav recimo na temu „Da sam predsednik Matice srpske“, „Da sam dobrotvor“ ili da nacrtaju portret neke važne ličnosti iz istorije Matice ili da, kao što radimo ovde, napravimo jednu kreativnu čestitku Matici srpskoj povodom njenog dvestotog rođendana koju ili ukrase likovno ili nekom pesmicom – objašnjava istoričar i stručni suradnik u jednom od odeljenja Matice srpske Dragan Tubić uz napomenu da je dosta dece znalo da je Josif Milovuk bio jedan od osnivača Matice srpske i da veruje da će na ovaj način na ime Josifa Milovuka i na mesto gde je bila njegova rodna kuća od sada gledati drugačijim očima i uveriti se u to da Trpinja ima značajno mesto u istoriji Matice.

Program nastavljen uveče u Vukovaru

Uveče istoga dana program je nastavljen Svečanom akademijom organizovanom u Srpskom domu. Akademija je otvorena nastupom hora Vukovarskog srpskog pevačkog društva „Javor“. Goste je pozdravio direktor Srpskog doma Nebojša Vidović, a potom je predsednik Matice srpske Milan Stanić održao besedu u kojoj se ponovo podsetio značajnih ljudi i događaja u njenoj istoriji dugoj dva veka.

Publici su se sa po jednom pesmom predstavili pesnici Stanimir Radulović i Đorđe Nešić, a potom je održana promocija nove knjige Ivana Negrišorca, odnosno Milana Stanića „Zaveti Matice srpske“ o kojoj su pored autora govorili generalni sekretar Matice srpske Milan Micić i upravnik biblioteke Matice srpske Selimir Radulović. Program je zaključio VSPD „Javor“ pesmom „Gde je srpska Vojvodina“, a potom su posetioci imali priliku da pogledaju izložbu autorke dr Jelene Veselinov pod nazivom „Uzdarje pčelinjem jatu – zadužbinari Matice srpske“ priređenu takođe u velikoj Sali Srpskog doma.

- Izložba govori o zadužbinarima koji su bili vrlo značajni za rad, opstanak, a u krajnjoj liniji i za nastanak Matice srpske jer je i ona sama nastala na principima zadužbinarstva tako da su njeni osnivači dali nešto za njenu korist i opšte dobro. Na ovih petnaest panela je prikazano isto toliko zadužbinara od njih ukupno šezdeset i jednog koliko ih je bilo. U pitanju su zadužbine koje su pod upravom Matice srpske. Bilo je i drugih zadužbinara i dobrotvora, ali oni nisu osnovali zadužbine kao posebno pravno lice kojima bi upravljala Matica srpska. Ideja je da se pokaže sa kog su sve kulturnog prostora su dolazili zadužbinari. Paneli nisu postavljeni ni hronološki ni po značaju već su uzeti iz svih delova gde su Srbi živeli, a većinom je to bio prostor Austrougarske monarhije, kada je većina zadužbina i nastala. Prikazani su njihovi životi u kratkim crtama, a to je na neki način i uvod u knjigu koja je trenutno u štampi i koja nosi isti naziv kao i ova izložba i koja će sadržavati zanimljive priče i biografije 61 matičinog zadužbinara – objasnila je autorka izložbe dr Jelena Veselinov.

Program obeležavanja dva veka od osnivanja Matice srpske nastavljen je sutradan u Osijeku, a biće završen 23. aprila u Belom Manastiru.