Filmovi, predavanja i radionice u Domu Ocića

Uzevši za lajtmotiv naziv Ocićevog romana „Šuma i drum”, u kom se književnik poigrao narodnom poslovicom „Baba drumom, deda šumom”, Udruženje „Đorđe Ocić” je 29. septembra u okviru „Dana evropske baštine” organizovalo program pod istoimenim nazivom. Sličan tome je i izraz „Šorom šajke, a Dunavom čeze” koji je za naziv svog predavanja iskoristio somborski publicista Milan Stepanović, autor internet sajta „Ravnoplov” na kom se bavi istorijom Sombora i okoline. Naziv teme ovogodišnjih Dana evropske baštine je „Rute i mreže”.

- Upravo te veze, rute i mreže navele su nas da i drugima ponudimo saznanje o jednom zanimljivom fenomenu, a radi se o parobrodskoj skeli koja je između 1871. i 1911. prevozila železničke kompozicije preko Dunava između Erduta i Bogojeva, nekadašnjeg Gomboša. I sami vozovi su fenomen, sam po sebi, pa smo u prvom delu programa prikazali kratki film „Vozovi nisu mala stvar” koji su uradili Jelena Ocić i Srđan Predojević u kom je naglasak bio upravo na vezama ne samo prostornim nego i među kulturama i narodima. Nakon zanimljivog predavanja koje je održao naš gost Milan Stepanović iz Sombora održali smo i radionicu izrade vozića od drveta i drugog recikliranog materijala koju je vodila naša saradnica iz Markušice Mira Trepić – objasnila je predsednica Udruženja „Đorđe Ocić” Dejana Ocić.

Parobrodska skela o kojoj je govorio somborski publicista i zavičajni istoričar Milan Stepanović svojevremeno je okarakterisana kao jedno od svetskih tehničkih čuda. Skelu je konstruisao inženjer Marton Rondi, inače učenik graditelja Sueckog kanala Ferdinanda de Lesepsa.

- Sombor sa leve strane Dunava, a Vinkovci sa desne strane, predstavljali su najveća železnička čvorišta na ovom prostoru, preko kojih su vozovi neprestano saobraćali u pravcu Zagreba i Rijeke ili u pravcu Subotice, Segedina, Pešte, Novog Sada, Zemuna, Bečkereka i Temišvara. Bilo je to vreme u kome su železničke stanice bile uređene, vozni red se poštovao u minut, železničari su bili obučeni u strogo ispeglane i uvek čiste uniforme, a vozovi udobni, čisti, brzi i sigurni. Ipak, Dunav je, kod Bogojeva, za vozove predstavljao nepremostivu prepreku, a železničkog mosta preko velike reke tada nije bilo jer je njegova gradnja bila preskup projekat, a i bečke vlasti gledale su da što više otežaju mađarsko spajanje s Jadranskim morem. To je motivisalo inženjera Rondija, da izradi parnu skelu kojom bi vozovi između Bogojeva i Erduta prelazili s jedne na drugu obalu Dunava – objasnio je Stepanović. 

Rondijev Predlog u počeku je izazvao nevericu pa čak i podsmeh, ali kada je skela bila završena svi su njome bili zadivljeni.

- Na osnovu tog rešenja primenjenog između Bogojeva i Erduta po istom principu urađena je kasnije i skela između Kalea i Dovera preko Lamanša između Engleske i Francuske kao i između Švedske i Danske iako se tamo radilo o znatno većim razdaljinama. Danas više nema materijalnih ostataka te skele, ali postoje na desetine starih fotografija i razglednica sa motivima ove skele, a u naučnoj i stručnoj literaturi kao i u mađarskim muzejima su sačuvani originalni planovi. Sve to nam danas pomaže da na vrlo lep način rekonstruišemo kako je sve to izgledalo i radilo – rekao je Stepanović istaknuvši da za četrdeset godina rada ove skele nije zabeležena ni jedna jedina nesreća niti incident.

Dobar deo tih starih fotografija i razglednica prikazan je na izložbi koja je priređena u biblioteci Ocićevog doma pa su posetioci imali i priliku da na licu mesta vide ono o čemu je ovaj somborski publicista govorio. Oni koji o ovoj temi žele da saznaju više mogu to učiniti ako posete ovaj zanimljivi internet sajt.

Ostatak dana iskorišćen je da deca iz daljskog kulturno-umetničkog društva „Branko Radičević” nauče kako da se zabave izradom vozića od recikliranog materijala na radionici koju je vodila Mira Trepić.

- Volim da se zabavljam izrađujući igračke, a posebno je dobro to što materijali koje koristim nisu skupi pa se mnogo ne uzbuđujem ako nešto pogrešim. Radi se uglavnom o otpacima od drveta i drugim materijalima koje inače bacamo – objašnjava Mira Trepić.

Udruženju „Đorđe Ocić” ovo je drugo uzastopno učešće na Danima evropske baštine. Prošle godine je u okviru toga održana radionica za izradu ženskih oglavlja, a program „Šuma i drum” bio je ujedno i prvi program kojim je otvorena Biblioteka Doma Ocić. Renoviranje biblioteke je pri kraju, a taj zahtevan posao finansijski je pomoglo Srpsko narodno veće.