Horizonti smisla – od diplomatije do duhovnosti

Promocija knjige „Horizonti smisla“ autora Miloša Jevtića održana je u Vukovaru, u prostoru Srpskog doma, kao značajan kulturni događaj koji je okupio ljubitelje književnosti i savremene misli. Umesto klasičnog predstavljanja, program je organizovan u formi razgovora sa profesorom Darkom Tanaskovićem, što je publici omogućilo da kroz dijalog dublje sagleda tematske i filozofske okvire Jevtićevog dela. Ove večeri otvorena su brojna pitanja o smislu, identitetu i izazovima savremenog društva.

- Ovo je treća dijaloška knjiga sa uglednim novinarom i publicistom Milošem Jevtićem. Prva knjiga je objavljena 1999. godine pod naslovom „Na istoku zapada“, a druga knjiga naših razgovora objavljena je pre desetak godina pod naslovom „Autonomija mišljenja“. Tako se desilo da razgovor bude obavljen i knjiga objavljena posle mojih povrataka sa diplomatskih misija, prvo u Turskoj gde sam bio ambasador, druga posle moje ambasadorske misije pri Svetoj stolici u Vatikanu i ova poslednja knjiga je posle mog službovanja pri UNESCO-u u Parizu. U sve tri knjige obrađene su moje diplomatske misije, ono što je bilo najzanimljivije, a inače one pokrivaju širi spektar onoga čime sam se bavio tokom života i kao profesor na univerzitetima i kao diplomata. Tako da postoji i čitav niz opštih pitanja koja se odnose i na situaciju u svetu i našoj zemlji na koja sam pokušao da dam odgovor – rekao je profesor Darko Tanasković.

Miloš Jevtić do sada je objavio više od 250 ovakvih i sličnih knjiga, koje su nastale na osnovu razgovora koje je vodio na Drugom programu Radio Beograda gde je imao svoju emisiju „Gost Drugog programa“. Tom prilikom razgovarao je sa više od 700 ljudi i u jednom trenutku je odlučio da neke od tih razgovora objavi u formi knjige.

- Konkretno ova knjiga „Horizonti smisla“ se odnosi na moj život i rad u poslednjih desetak godina u različitim oblastima. Pored moje dužnosti u UNESC-u kada smo uspeli da sprečimo prijem tzv. države Kosovo u UNESCO, sadrži i nešto što je zanimljivo možda posebno u ovoj sredini a to su moje uspomene iz vremena kada sam bio član mešovite Komisije koju su zajedno u dogovoru osnovali patrijarh Irinej i Papa Franjo, a koja se bavila razmatranjem uloge Kardinala Stepinca pre, za vreme i posle Drugog Svetskog rata, ali i proces njegove kanonizacije, proglašenja svetiteljem. Tu sam dosta detaljno izneo kako je ta komisija radila, koja je bila sačinjena od naših vladika i od članova biskupske konferencije Hrvatske, zbog toga što je to bez presedana u istoriji da se sastanu najviši predstavnici dve crkve Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve u Hrvatskoj i da razmatraju tako delikatno pitanje za koje inače Katolička crkva smatra da je isključivo u njenoj nadležnosti – pojašnjava Tanasković.

Ova promocija organizovana je zahvaljujući Fondaciji Sveta Petka, Srpskom domu Vukovar i Eparhiji osečkopoljskoj i baranjskoj, a prisutne je pozdravio episkop osečkopoljski i baranjski g. Heruvim dajući osvrt na ovo delo i njegove bitne momente.

- Profesor Tanasković je, sa sigurnošću možemo reći, jedan od najsvestranijih intelektualaca našeg vremena, pravi primer časnog i uglednog erudite koji je uvek spreman da se svojim angažmanom, pisanom ili usmenom rečju, bezrezervno stavi na raspolaganje svom narodu, svojoj Crkvi i Otadžbini. To je činio, između ostalog, i kao naš stalni predstavnik pri Unescu u Parizu gde je branio vitalne interese našeg naroda ali i kao član mešovite Komisije koja je u Vatikanu raspravljala pitanje kanonizacije kardinala Stepinca. To čini i sada, ovde, svojom posetom našoj zajednici, svojim prisustvom i razumevanjem našeg položaja i svih izazova sa kojima se susrećemo. U knjizi „Horizonti smisla” profesor Darko Tanasković i gospodin Miloš Jevtić, kroz dijalog istražuju širok spektar tema koje povezuju nauku, religiju, diplomatiju i aktuelne društvene procese. Knjigu prate autobiografski prikazi iz života i nesvakidašnji bogate karijere profesora Tanaskovića u kojima nam, odgovarajući na pitanja svom sagovorniku, profesor kazuje o najupečatljivijim situacijama, prilikama i susretima u kojima je, kao prepoznati autoritet i priznati stručnjak, zastupao i branio srpsku poziciju. U razgovoru prof. Tanaskovića i gospodina Jevtića, izdvajaju se kao ključne teme: savremena geopolitika i diplomatija; odnos vere i kulture i religije i politike; značaj jezika i pisma; duhovnost i identitet naroda ali i mnoge druge. Čitaocu ove knjige ne može promaći skromnost profesora Tanaskovića koja provejava kroz mnoge iskaze i odgovore na pitanja u kojima se konstatuju ili čak pohvaljuju nebrojene profesorove zasluge i doprinosi u kulturnom, naučnom i diplomatskom polju njegovog delovanja. Tako, sa krajnjim smirenjem akademik Tanasković, odgovarajući na pitanje, primećuje da nije izabran za profesora emeritusa na Univerzitetu u Beogradu, prihvata tu tužnu činjenicu smireno i smelo i odbija da dalje komentariše razloge svoga neizbora u to počasno i doživotno univerzitetsko zvanje, takođe odbijajući da komentariše zakulisne radnje svojih kolega kojima za to ima da zahvali. Hrišćanska vrlina skromnosti provejava iz sveg lika i dela akademika Tanaskovića: „Blago siromašnima duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko” – poručio je episkop osečkopoljski i baranjski g.Heruvim.

Kratku biografiju i upoznavanje sa radom profesora Darka Tanaskovića izneo je predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar Dejan Drakulić, a kroz razgovor publika je imala priliku da se upozna sa iskustvima i promišljanjima koja prevazilaze granice jedne profesije, spajajući diplomatiju, nauku i duhovnost. Ovakvi događaji ne samo da obogaćuju kulturni život zajednice, već podstiču i dublje promišljanje o identitetu, vrednostima i mestu pojedinca u savremenom svetu.