Hramovna slava pod vedrim nebom

Nakon više od 120 godina, a u spomen Svetog mučenika Julijana, na ostacima starog šibenskog hrama posvećenog ovom svetitelju, visokopreosvešteni mitropolit dalmatinskig. Nikodim služio je svetu arhijerejsku liturgiju uz sasluženje sveštenstva mitropolije dalmatinske. Pozdravivši prisutne vernike, sabrane među zidinama porušene svetinje, mitropolit Nikodim besedeći o Svetom Julijanu i hramu koji je podignut njemu u čast, istakao je i važnost ove bogomolje na kojoj se služba Bogu ponovo uznosi posle više od jednog veka.

- Sabrali smo se u ovom hramu gde je, najverovatnije, ovo prva pravoslavna liturgija odslužena nakon više od sto godina. Želeo sam da se u ovom hramu pomolimo na dan koji je posvećen Svetom Julijanu, koji je bio Dalmatinac i da ovom službom zablagodarimo Gospodu i pokažemo da želimo da se ovaj hram obnovi. Sveti Julijan Dalmatinac bio je jedan od mučenika iz prvih vekova hrišćanstva koji je prešao odavde iz Dalmacije u Kampaniju, u Italiji, i tamo je na putu naleteo na vojnike.  Pozdravio ih je sa jednim od najlepših pozdrava “Mir vam, braćo”, nakon čega su ga oni pitali da li je hrišćanin. Kada je rekao da jeste, tukli su ga toliko da je bio nemoćan i bacili u rov u kome je on sedam dana ležao bez hrane i vode, ali ga je anđeo Gospodnji hranio. On je ispovedao svoju veru dosledno, nije hteo da odustane od Hrista, iako su ga mučili i na kraju ga posekli sekirom. Iako je dosta zaboravljen među našim narodom, on je jedan od svetitelja iz ovih naših krajeva koji se i danas moli pred prestolom Svevišnjeg za sve nas koji se nalazimo u ovoj našoj miloj Dalmaciji, kako je to govorio veliki vladika Nikodim Milaš - rekao je mitropolit Nikodim, dodavši kako se nada da će ova služba biti jedno malo seme koje je posejano i koje će dovesti do toga da se obnovi ovaj hram, kao i drugi hram koji je bio na spratu iznad, a koji je posvećen Svetom ocu Nikolaju.

Među dvadesetak vernika sabranih na svetoj liturgiji bila je i Vera Matošin, Šibenčanka koja u ovom gradu živi duže od 60 godina. Skalinima koji vode kroz staru gradsku jezgru, pored zidina i vrata ruševnog hrama, nebrojeno puta je prošla ne znajući, kako kaže, da se iz njih skriva jedan ovako veličanstven hram.

- Ovo je bio jedan neobičan, čudan, predivan osećaj. Prisustvovati liturgiji pod vedrim nebom, u crkvi koja je tek poslednjih dana prilagođena potrebama bogosluženja, u meni je probudilo jedno ushićenje, oduševljenje i nemam reči kojima bih iskazala koliko sam ponosna na sve ovo čemu smo danas imali blagoslov da prisustvujemo. Iskreno, do sada nisam imala priliku ni da čujem da je Sveti Julijan bio Dalmatinac i to me je baš iznenadilo i posebno obradovalo. Volela bih da nas u narednim godinama bude još više u hramu, pa makar to bilo i jednom godišnje, da se vidimo, sastajemo, družimo i slavimo sve ove lepe prilike, svetitelje i događaje koji su zaista posebni za čitav naš narod - sa posebnom emocijom priča Vera koja je za prvu liturgiju nakon toliko vremena pripremila slavski kolač i žito.

Među hiljadama pravoslavnih Srba koji u ove letnje dane prođu šibenskim ulicama, ne znajući da prolaze i pored četvrte pravoslavne crkve koja obogaćuje ovaj grad na samoj obali mora, često se nađe i Marija Masnikosa koja sa porodicom u Šibeniku živi poslednjih desetak godina, a koja je, zahvaljujući porodičnom poslu, ipak znala za ovaj pravoslavni biser među kamenim zidinama.

- Da, zahvaljujući poslu kojim se moj suprug bavi, znala sam da tu postoji hram koji nije bio u upotrebi niz decenija unazad. Kao što naš vladika kroz svaku liturgiju insistira na jednoj misli, a to je obnova, ja moram reći kako sam zaista srećna što smo danas bili prisutni na svetoj liturgiji koja označava obnovu još jednog hrama. Kao što već svi dobro znaju, Dalmatinci su ljudi koji su dali veliki doprinos hrvatskoj istoriji, kulturi, nauci i mnogi od njih su bili pripadnici srpske zajednice. Sveti Julijan je bio primer pravog hrišćanina sa početka hrišćanstva, a mi koji živimo u ovoj sredini i u ovom gradu, takođe smo svi hrišćani i ja smatram da bi obnovom ovoga hrama i sam grad Šibenik pokazao veliku toleranciju za pripadnike manjinskog naroda koji živi ovde i koji će, isto tako verujem, iznedriti još poznatih ljudi u budućnosti. Liturgija pod vedrim nebom, kao ova danas, uvek je posebno lepa, ona nas vraća onim začecima hrišćanstva kada zidovi nisu značili mnogo - nadahnuto i sa puno emocija priča Marija.

Sveti Julijan: „Hrišćanin sam, rodom iz Dalmacije”

U vreme cara Antonina sv. Julijan pređe iz Dalmacije u Kampaniju Italijansku. Beše mlad i krasan mladić, dušom sav predan Gospodu. Na putu srete vojnike carske, koji iđahu da hvataju hrišćane. „Mir vam, braćo!“ oslovi ih Julijan. Po takvom pozdravu i po krotosti lica mladićeva vojnici zaključiše, da je on hrišćanin. Na njihovo pitanje odgovori im Julijan: „Hrišćanin sam, rodom iz Dalmacije.“ Još im Julijan otvoreno prizna da putuje s ciljem obraćanja idolopoklonika k jedinome živome Bogu. Vojnici ga bezdušno tukoše i najzad baciše u neki rov, gde sedam dana provede bez ikakve ljudske hrane. No javi mu se angel Božji, koji mu davaše nebesnu hranu. Izveden na sud Julijan osta tvrd u veri kao dijamant. Videći njegovo muževstvo i nepokolebljivost u veri, 30 ljudi obratiše se Hristu Gospodu. Osuđen na smrt sv. Julijan kleče i uzdiže molitvu Bogu, blagodareći Bogu za svoj mučenički podvig i moleći ga da se smiluje svima onima koji budu poštovali spomen njegov. Bi posečen sekirom i predade duh Bogu.

Crkva Svetog Julijana u Šibeniku

Prvi pisani spomen šibenske crkve sv. Julijana vezuje se za treću četvrtinu 14. veka. U 15. veku nad tom crkvom dograđena je gornja crkva posvećena Sv. Nikolaju, o čemu svedoči vizitacija koju je kanonik Juraj Šižgorić obavio 1481. godine. Dana 17. marta 1569. godine prema odluci mletačkog Senata, crkva je data na korištenje pravoslavnim Grcima i uređena je po propisima istočne crkve. Od 1778. godine crkva je postupno bila u sve lošijem stanju da bi početkom 19. veka služila i kao skladište. Dana 25.jula 1875. godine Ivan Belamarić se u korist pravoslavne šibenske crkvene opštine odrekao prava na katolički deo hrama. Gornju crkvu pravoslavni Srbi prepustili su starokatolicima 1931. godine, a od 1933. godine u donjem prostoru bila je  „Nova štamparija“. U decembru mesecu 1943. god. čitava građevina znatno je stradala u  bombardovanju Šibenika.

Konzervatorsko-restauratorska i arheološka istraživanja sprovedena 2019. godine ponudila su uvid u istorijski pregled zbivanja i određivanje pojedinih faza, te su ostvareni preduslovi za buduće korištenje crkve sv. Julijana iz koje je, od crkvenog inventara iz prošlosti, ostao sačuvan samo jedan svećnjak.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.