Ivanjski venac kao simbol iskrene hrišćanske vere

U Crkvenom domu u Borovu 6. jula po prvi put je organizovana radionica pletenja Ivanjskih venčića.

Maja Milanović 08.07.2024.

Srpska pravoslavna Crkva 7. jula slavi Ivanjdan, rođenje Svetog Jovana Preteče, krstitelja Isusa Hrista. Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta rođenja koje crkva praznuje. U nizu običaja vezanih za ovaj dan, posebno mesto ima branje ivanjskog cveća, pravljenje Ivanjskih venčića i ukrašavanje ulaznih vrata naših domaćinstava.

- Ivanjsko cveće i pletenje Ivanjskih venčića jeste pokazatelj našeg odnosa prema Gospodu, odnosno naše vere. Mi na taj način svedočimo da smo Hrišćani, to je jedan narodni običaj iz davnih vremena kada su ljudi prinosili darove prirode na osvećenje u Hramove i tako osvećene darove nosili svojim domovima kao deo blagoslova, ukrašavali svoje kuće i na taj način pokazivali svoju veru. U vreme kada su ti običaji nastajali, živelo se skromnije, ljudi su imali manje mogućnosti za nekakve druge načine slavljenja Boga, ali ovo je jedan divan način koji se preneo i na ove savremene dane i to je velika radost da čuvamo taj kontinuitet proslavljanja praznika – istakao je borovski paroh Dragan Serdar.

Upravo iz tih razloga, negujući običaje i tradiciju srpskog naroda, Aktiv žena SDSS-a Opštine Borovo došao je na ideju da veče pre Ivanjdana okupi Borovčanke na kraćem predavanju o samom prazniku, ali i nakon toga, da uz druženje nauče nešto novo, kako bi ovaj venčić ukrasio što više borovskih kapija.

- Nakon razgovora sa našim meštankama videli smo da do sada nismo kod nas nešto slično imali organizovano, pa smo se odlučili da organizaciju preuzmemo na sebe i organizujemo manifestaciju „U susret Ivanjdanu“ gde će biti kratko predavanje, a zatim i obuka vezana za pletenje Ivanjskog venca. Ovu manifestaciju finansiralo je Zajedničko veće opština Vukovar, Opština Borovo, SKD Prosvjeta, a nosilac projekta je Projekt centar Borovo ispred kojeg je projekat pisao Miloš Maksimović. Vidimo da je odziv dobar, ovo je dobra prilika da se spoji tradicija i da mlađe žene nauče da pletu Ivanjski venac, a starije da se podsete kako je to bilo pre – izjavila je ispred organizatora ovog druženja, predsednica Projekt centra Borovo Senka Zarić.

Radionicu pletenja Ivanjskih venaca održala je mlada Borovčanka Jovana Serdar, koja je prisutne upoznala sa načinom pletenja i ukrašavanja, dok je sveštenik na kraju radionice sve napravljene vence posvetio kako bi sa blagoslovom ukrasili svako domaćinstvo.

- Suština je u Ivanjskom cveću, to je cveće kojeg ima najviše u Ivanjskom vencu, a onda što se tiče ukrašavanja šta ko ima. Mi ovde imamo ruže, lavande i drugo cveće, ali mislim da je svakom domaćinu poanta da njegov venac bude što bogatiji i što šareniji. Videla sam da neki ljudi stavljaju i luk, to je vezano za neke druge običaje i verovanja, ali u suštini je cveće različitih boja nešto što sačinjava svaki Ivanjski venac. Imamo dve varijante pravljenja Ivanjskog venca, naš crkvenjak radi onu varijantu sa jednim metalnim obručom koji je baza Ivanjskog venca i onda uzima ivanjskog cveća koliko misli da je potrebno, zavisno od toga i koliko cveća imamo na raspolaganju, u snopiće i niže ih malo desno, malo levo i u sredinu. Žene koje znaju pesti pletenicu znaju kako to ide. Videla sam da se nekakvi Ivanjski venci prave na drugačije načine, naravno da to zavisi i o podneblju. Nama je danas glavni alat cveće i jedno uže, konopac ili nešto što može da pričvrsti te snopove da se tako uzastopno vežu jedan za drugi. Oblik više nalikuje na nekakvu lentu koju ćemo kasnije saviti u oblik kruga, na kraju stavimo omču na vrh pomoću koje će se kasnije venac okačiti na kuću -  objasnila je sam proces pravljenja venčića Jovana Serdar.

Nekoliko dana pre Ivanjdana na mnogim pijačnim štandovima mogli su se naći venčići koji su namenjeni za prodaju, takođe mnoge žene su se odlučile za tu kupovinu, a kako crkva gleda na taj čin pojasnio je sveštenik Serdar.

- Savremeni način života mnogo toga uslovljava čoveka, mnogi nisu u mogućnosti da nabave sami cveće niti da možda imaju ovako organizovane radionice. Ne mislim da je to nekakav veliki greh, odnosno, ne mislim da je to uopšte greh, ljudi se snalaze kako umeju. Taj trud i prilog koji su dali u toj kupovini, ako su ga namenili na nekakav način za zdravlje svoje porodice, za blagoslov doma, je nešto što crkva mora da prihvati. Ono što je nama važnije, jeste da se ljudi odazivaju na svete liturgije, da dolaze na bogosluženja, to je mnogo važnije. Ovo je jedna spoljašnja manifestacija proslavljanja na ovaj način ovog praznika, na nekakav drugi način nekog drugog praznika, ali mnogo je važnije da se Bogu molimo u svetim hramovima, da dolazimo na službe da se pričešćujemo i da na taj način pokažemo da smo pravi verenici – zaključuje borovski paroh.

Venci se pleli i u Borovu naselju

Takođe, ogranak Vukove zadužbine u Vukovaru organizovao je predavanje i radionicu „Ivanjdan kod Srba“ a prisutni u Srpskoj kući u Borovu naselju imali su priliku da čuju i nauče nešto novo.

- Program Ivanjdan kod Srba planiran je u okviru projekta Negovanje maternjeg jezika, kulture, tradicije i običaja koji finansira Savet za nacionalne manjine Republike Hrvatske. Program je organizovao ogranak Vukove zadužbine, koji deluje unutar Srpskog kulturnog centra, a realizovan je u Manjinskoj kući u Borovu naselju. Sastojao se iz dva dela. U prvom delu dr Ljiljana Bajac Nikolić govorila je o značaju ovog praznika i običajima koji se vezuju za Ivanjdan, dok su u drugom, praktičnom delu, deca učila plesti venčiće uz pomoć nastavnika i roditelja. Na ovaj način ukazali smo na važnost očuvanja običaja i narodnih verovanja u našem narodu te mlađim naraštajima ukazali na potrebu negovanja i poštovanja tradicije i kulture srpskog naroda. S obzirom da su ovim projektom planirana predavanja i radionice na kojima će učenici učiti o narodnim običajima i izrađivati različite predmete koji su vezani za određene praznike, u budućnosti je planiran veći broj ovakvih programa i radionica – rekla je direktorka SKC-a Jelica Lipovac Dudaš.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.