Izložbom Vilerovih goblena povezali prošlost i sadašnjost

Izložba goblena pod nazivom „Viler u Erdabovu“ privukla je u kuću Đorđa Ocića ljubitelje ove vrste ručnog rada kojim su se sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bavile uglavnom žene, ali je ova izložba pokazala da je autora bilo i među muškarcima. Brojne domove borovskih, ali i radnika drugih tada moćnih, fabrika krasili su upravo Vilerovi gobleni, nazvani tako po kompaniji koja ih je proizvodila. Ti gobleni, danas i ovde, nesumnjivo su odjek nekih prošlih vremena. U tadašnjem miru i prividnoj društveno-političkoj neutralnosti, motivi prirode, godišnjih doba, scena na kojima su prikazani raskošno odeveni likovi zatečeni u dokolici, predstavljali su svojevrstan beg u iluziju raskoši i bogatstva što je organizatoru izložbe, Udruženju „Đorđe Ocić“, bio dovoljan motiv da otkrije razloge zbog kojih su se ljudi tako predano i sa entuzijazmom tada bavili ovom vrstom razbribrige.

- Da organizujem ovu izložbu podstaknuta sam između ostalog izložbom Vilerovih goblena koja je održana 2022. godine u Etnografskom muzeju u Beogradu. To me je navelo na potragu za tom vrstom rada i kreativnosti i na ovom našem području, odnosno Erdabovu. Ono što me više od svega toga inspirisalo su pre svega radovi pokojnog Srete Sitnića, jer sam se tada prvi put suočila sa činjenicom da su goblene radili i muškarci. U potrazi za tim radovima došla sam do još nekoliko autora preko njihovih potomaka i saznala još neke pojedinosti. Htela sam, naravno, da ova izložba bude drugačija od drugih pa sam pomoć potražila od svoje saradnice dizajnerke Aleksandre Milić iz Beograda, koja je na taj problem sjajno i vrlo kreativno odgovorila, što je i publika koja se ovde večeras okupila prepoznala – priča predsednica Udruženja „Đorđe Ocić“ Dejana Ocić.

Dizajnerka Aleksandra Milić iz Beograda, koja sa ovim udruženjem sarađuje od njegovog osnivanja, je za potrebe ove izložbe izradila zanimljive i neobične portrete četvoro autora Vilerovih goblena.

- Ova tema je za mene bila veoma inspirativna i zanimljiva iz razloga što sam i sama kao dete živela u domu koji je bio pun tih šarenolikih Vilerovih goblena koje je radila moja baka. I sama sam kao dete pokušavala da ih radim i tu sam uočila jednu vezu između tog boda iglom i onoga što danas radim, a to je digitalno slikarstvo koje se bazira na pikselu. To nizanje boda koji pravi sliku je vrlo slično onome što danas nazivamo elektronskom, odnosno digitalnom slikom. Interesantno mi je to da se kreativnost kroz vreme ne menja, da je to jedna večna tema, a da se menjaju samo metode i tehnologija koju primenjujemo – zaključuje Aleksandra Milić.

muzejska savetnica Muzeja grada Novog Sada Dušanka Marković

Svakom liku na portretu njihova autorka dodala je određeni motiv inspirisan njihovim radovima tako da portrete ne čine samo likovi autora nego i njihova dela koja na karakterističan način prikazuju i njihov karakter.

Publika je imala priliku da vidi radove petoro autora. Sem već pomenutog Srete Sitnića izloženi su i radovi njegove supruge Milenke, zatim Biljane Stokić, Milke Bubalo i Ljubice Stanković. Izložbu je svečano otvorila muzejska savetnica Muzeja grada Novog Sada Dušanka Marković.

- Zaista sam prijatno iznenađena onim što sam ovde videla. Znate da goblen ranije nije bio toliko cenjen, ali mu se zadnjih godina pridaje poprilična pažnja i to zaista od različitih muzeja. I Etnografski muzej je imao jednu odličnu izložbu goblena, zatim muzej u Negotinu i Novom Kneževcu, a znam sigurno da izložbu goblena priprema i muzej u Vrbasu tako da ova izložba pokazuje da Udruženje

Đorđe Ocić prati savremena kretanja i uklapa se u ono što se trenutno dešava u kulturi na nivou ovog našeg regiona. Ono što je posebno dobro je što je ovde akcenat stavljen isključivo na Vilerove goblene i ovdašnje autore. Nemac Viler nije bio jedini koji je proizvodio goblene, ali je bio prvi koji je počeo da ih prodaje putem pošte. Prvi je počeo da štampa kataloge sa slikama goblena i šema koje on ima u ponudi. Te kataloge je besplatno slao najpre po Nemačkoj, a posle i po celoj Evropi i kasnije svetu. Zahvaljući tim katalozima kupci su ih naručivali iz Berlina i on ih je zajedno sa šemom za izradu snabdevao i koncima. Zbog toga su ti gobleni nazvani Vilerovi, a on je bio prvi koji je započeo takozvanu kupovinu iz fotelje – naglašava Dušanka Marković.

Osim samih goblena posetioci izložbe imali su priliku da vide i originalne šeme za Vilerove goblene, konce i ramove za njihovu izradu na kojima su se nalazili započeti, ali ne i završeni radovi. Izložba je popraćena i katalogom u kome su prikazani autori i njihovi radovi i objašnjeni motivi za njeno postavljanje u Galeriji „Olajnica“ Udruženja „Đorđe Ocić“. Pre same izložbe upriličen je i kraći kulturni program u kome su učestvovali Đurđica Ocić sa dve recitacije, dok je Slavko Bubalo sa nekoliko šansona, popularnih u tom vremenu, posetioce vratio u epohu u kojoj su ovi radovi nastajali.

Program je finansijski podržalo Srpsko narodno veće iz Zagreba.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.