Jubilej obeležavanja Međunarodnog dana žena sa sela

Međunarodni dan žena sa sela obeležava se 15. oktobra, a članice Aktiva žena SDSS-a Vukovarsko-sremske županije održale su, desetu godinu za redom, svečanost koja je okupila preko 160 žena u Domu kulture u Dalju. Kulturno-umetnički program, predstavljanje aktiva i udruženja žena, nagradne igre i druženje uz muziku obeležilo je ovo veče.

- Ovo je prilika da se bar na trenutak skrene pažnja na sve one poslove, izazove i probleme sa kojima se susreće jedna seoska žena, bilo prijašnjih godina ili u ovo savremeno doba. Izazovi su mnogobrojni i različiti, međutim, žene sa sela to stoički podnose i uglavnom se svojim predanim i savesnim radom suprotstavljaju svim nedaćama na koje nailaze. Te nedaće su zaista različite i mnogobrojne, hoćete li početi od diskriminacije na radnom mestu, diskriminacije po spolu, možda po godinama života ili nacionalnosti sa kojim se žene pripadnice srpske zajednice veoma često susreću. Tako da je 15. oktobar zaista dan koji je gotovo jedak Osmom martu, to je trenutak kada ćemo svu pažnju usmeriti na sve one vredne domaćice, radnice koje svakodnevno rade i suprotstavljaju se svim nedaćama – izjavila je saborska zastupnica Dragana Jeckov koja je ovom prilikom ukazala na položaj žena danas.

- Za mene je poražavajuća činjenica da su tek jedna trećina žena vlasnice OPG-ova, jednako tako, postoji neko nepisano pravilo da zajedničku imovinu nasleđuju muška deca, sve su to stvari koje se, uprkos razvoju i napretku društva uopšte, još uvek događaju i sa njima se još uvek susrećemo. Ono što je dobro jeste emancipacija koju žene vrednuju i bore se za nju. Danas su one rame uz rame sa gotovo svim zanimanjima sa kojima se bave i muškarci, imamo vrsne doktorke, inžinjerke, političarke. Usuđujem se to pokazati i na svom primeru kada ne dozvoljavam da me se degradira samim tim što sam žena ili, ne daj Bože, što sam Srpkinja – pojašnjava Jeckov.

U Dalju je bilo okupljeno preko 160 žena iz devet sela i dva grada sa područja Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije koje su predstavljale 15 Aktiva žena SDSS-a i različita udruženja, a domaćice ovogodišnje manifestacije bile su članice Udruženja žena i penzionera Dalj.

- Nama je zaista drago što nam je pripalo domaćinstvo ove manifestacije, velika nam je čast i prilika da pokažemo kako su svi dobrodošli u naše selo. Na našem štandu mogu se videti i probati sataraš, sarma, slatka i slana jela i naravno, izloženi su ručni radovi naših članica – kaže predsednica Udruženja žena i penzionera Dalj Branka Sundić.

Seoske žene širom sveta igraju važnu ulogu u osiguravanju hrane, te u razvoju stabilnosti seoskih područja. Njihov doprinos je od vitalnog značaja za društvo, ali prolazi uglavnom nezapaženo.

- Ne mislim da su žene sa sela nešto drugačije od žena iz grada što se tiče mentalnog sklopa, stava o određenim problemima ili mišljenja o nekakvim bitnim životnim stvarima, međutim, život u ruralnom području je daleko drugačiji nego život u gradu. Život u jednom takvom području čini drugačije životne uslove u kojima su žene sa sela malo posebnije. Njihova funkcija u porodici je daleko odgovornija, jer one na sebi imaju i poljoprivredno domaćinstvo, ono što rade u kući i oko nje, posao koji rade, odgoj dece i mnoge druge stvari. Rekla bih čak da nemaju sve uslove koje imaju žene koje žive u gradu i to je ono što ih čini specifičnima. Čak mislim da su daleko izdržljivije, da su njihove životne odluke koje donose snažnije i da one u svim tim životnim segmentima participiraju vrlo snažno, daleko snažnije nego žene iz grada – rekla je predsednica Aktiva žena SDSS-a Mirjana Olujić koja je ukazala na bitnu stavku koja se i danas, nažalost, često nalazi u našem društvu.

- Mi se danas još uvek susrećemo sa podacima da je jako puno žena izloženo nasilju i femicidu. Dešava se to da su žene postale najugroženije u svojim porodicama, tamo gde bi trebale biti najsigurnije, one su nažalost izložene nasilju. Mislim da je uvek potrebno govoriti o tome i da je to izuzetno važno jer samim tim potičemo i društvo da reaguje na jedan primereniji način, nego što se reagovalo do sada. Bitno je povesti računa o tome kako i na koji način žive žene, jer su one zapravo stub našeg društva – dodaje Olujićeva.

Podršku okupljenima svojim prisustvom pružio je i načelnik Opštine Erdut Jugoslav Vesić čija je opština pravi primer ravnopravnosti, budući da su na nekoliko rukovodećih mesta upravo žene.

- Mi imamo te trendove i drago mi je zbog toga, drago mi je da žene mogu da pokažu onu energiju koju imaju. Takođe, imamo i dosta udruženja na čijem su čelu žene, ta energija i snaga okuplja ljude oko sebe i to je bitno. Od nas koji smo na čelu Opštine, imaju pre svega moralnu, ali onda i finansijsku pomoć – zaključuje Vesić.

Obeležavanjem Međunarodnog dana žena sa sela teži se promenama i tome da se barem jednom godišnje žena sa sela dovede u centar interesovanja, da podseti društvo koliko duguje seoskim ženama i da im oda priznanje za sav trud i rad.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.