Ko nema Dunav, dobro mu je i more

Uzrečica brojnih Vukovarčana „Ko nema Dunav, dobro mu je i more“  često se čuje leti među onima kojima su Dunav i kupanje na Dunavu ispred svega pa i ispred kupanja na moru. Kada je reč o Vukovarčanima tu se pre svega misli na kupanje i uživanje leti na Vukovarskoj adi. Tako je i ovoga leta koje je, po dosadašnjem vremenu, po malo čudno i uz dosta kiše pa i dana koji nisu bili za kupanje. Ipak, brojni građani, i to ne samo Vukovara nego i okolnih mesta, ne propuštaju kupanje i boravak na adi. Među kupačima se može naći starih i mladih, žena, muškaraca, dece… Svima njima je zajedničko da uživaju u kupanju u vodama Dunava.

- Ovde je super. Kada sam na godišnjem i kada je vreme u redu nema dana da ne odemo na Adu na kupanje. Mislim da tako nečega nema nigde. Ni jedan bazen ili kupalište se ne može porediti sa Adom i uživanjem na Adi. Prošlih godina sam u nekoliko navrata i kampovao sa prijateljima na Adi. Ove godine radi obaveza nisam, ali nije isključeno da ćemo možda jedan vikend provesti preko Dunava - kaže nam Jovan V. iz Vukovara.

Govoreći o tome šta je to toliko šta ga privlači na Adu, a ne na neki bazen ili drugo kupalište kaže kako su to Dunav i peskovito ostrvo. Tu je i debela prirodna hladovina koju u vrele letne dane ne može ništa zameniti. Prema rečima Jovana za njega i njegovu porodicu važna je i blizina i činjenica da je na Adi za par minuta.

- Više nekada tražim parking u gradu nego što traje put čamcem. Kada dođemo na Adu kao da odjednom zaboravim sve probleme i sa leđa mi padne teret. Jednostavno uživamo i ja, i žena ali i deca tamo. Deca nas i ne pitaju kada ćemo na more nego kada ćemo na Adu. Verujem da će idućih godina tamo biti sve bolje i kvalitetnije, te da će se Ada nastaviti turistički razvijati - kaže Jovan.

Sporazumom Šote i Bogunovića Ada je prepuštena na upravljanje Vukovaru

Sve je započelo 2006. godine kada su tadašnji gradonačelnik Vukovara Tomislav Šota i načelnik Opštine Bač (Srbija) Tomislav Bogunović potpisali Sporazum po kojem građani Vukovara bez pasoša, tadašnje pogranične propusnice ili lične karte mogu na kupanje na Vukovarsku adu. Prethodno su pregovori o tome trajali više meseci, a sporazumu Šote i Bogunovića nije smetala ni činjenica što je Vukovarska ada i tada, kao i danas, predmet međudržavnog pograničnog spora. Naime, Vukovarska ada katastarski pripada Vukovaru, ali je posle rata 1991. godine Badinterova komisija odlučila da je sredina Dunava granica između Hrvatske i Srbije. Kako se Ada nalazi na samo 20-30 metara do kopna Srbije na njoj su do 2004. godine bili pripadnici Vojske Srbije. Sporazumom Šote i Bogunovića Ada je prepuštena na upravljanje Vukovaru što su građani prepoznali u velikom broju i odmah te 2006. godine u velikom broju počeli sa dolascima preko Dunava. 

- Najvažniji je prvi komšija. Vukovarska ada je ada mira. Očekujemo da dođu mladi, da je očistimo i da ovo bude jedan ekološki mir. Nećemo dozvoliti, a pretpostavljam da neće dozvoliti ni stanovnici grada Vukovara, da se ovde nešto gradi, nego da Ada bude svima dostupna. Svi koji žele da dođu su dobrodošli - rekao je posle potpisivanja sporazuma Tomislav Bogunović.

Posle potpisivanja Sporazuma pripadnici Sportskog ribolovnog udruženja Dunav iz Vukovara, koja je od Grada Vukovara dobila Adu na upravljanje, počeli su sa uređivanjem ade. Vukovarska ada je očišćena od korova i raznih divljih stabala. Navezeno je na tone peska. Iz godine u godinu uređeni deo Ade se širio pa su tako uređene peskovite plaže, prostor u hladovini, mesta za pristajanje čamaca, ali i deo za kampovanje. Išlo se i dalje pa je napravljena sojenica gde se moglo sesti i popiti neko piće ili pojesti hamburger. Uređeni su i tereni za odbojku na pesku, toaleti, a prokopalo se i do vode. Išlo se i dalje pa su pripadnici spomenutog udruženja špricali komarce, organizovali razne sadržaje za decu, radionice na peščanoj plaži kao i projekcije filmova u vreme Vukovar film festivala. Grad Vukovar je pokrivao i troškove prevoza na Adu tako da je prevoz bio organizovan u čamcima prilagođenim za prevoz i što je važno za sve – bio je besplatan. Tako je i danas.

- Ovo je raj na zemlji. Nema tog mora sa kojim bi je zamenio - ističe naš sagovornik Jovan.

Ono što svakako treba reći je i da na Adi nikada nije bilo nikakvih problema iako je Vukovar i onda, kao i danas, bio grad sa nizom trzavica i raznih događanja. Na Adi su se tako mogli videti Srbi i Hrvati kako se zajedno kupaju, pričaju, sunčaju… Među suncobranima na peščanim sprudovima u Dunavu mogli su se videti i oni sa istaknutim brendovima firmi iz Srbije. Sve to doprinelo je da Vukovarska ada tokom godina postane i svojevrsni nezaobilazni turistički brend Vukovara. Sporazumom između Vukovara i opštine Bač dogovoreno je i uspostavljanje trajektne linije za prevoz ljudi i vozila preko Dunava. Sa radom je sredinom 2007. godine počela skela, a tri godine kasnije na poklon je dobijen trajekt od holandske vlade. Plovilo pod nazivom Golubica saobraćalo je do 2013. godine kada je Hrvatska postala članica Evropske unije kada je prevoz trajektom prekinut, a i trajekt je kasnije prodan.

Trećina građana nije mogla dobiti koncesiju za ugostiteljsku delatnost na Vukovarskoj adi samo zato jer su Srbi

Vukovarska ada je ovog leta ponovno postala mesto gde dolaze brojni građani na odmor i osveženje tokom leta, ali i predmet političkih prepucavanja. Sporna je bila koncesija koja je, između ostalih, dodeljena i jednom Srbinu iz Vukovara na šta je reagovao bivši gradonačelnik Vukovara Ivan Penava. On je prozvao aktualnog gradonačelnika Vukovara Marijana Pavličeka kako je koncesiju za prodaju pića dodeljena i jednom Srbinu što do sada nije bio slučaj.

„Građani Vukovara nisu slepi pored zdravih očiju! Vukovarskom adom od povratka u grad nakon Domovinskog rata upravljali su isključivo hrvatski branitelji i ribolovci koji su sve ove godine, do ove, bili jedini pružaoci ugostiteljskih usluga na našem ostrvu. Činjenice su belodane - do Pavličekovog preuzimanja dužnosti ugostiteljske usluge na Vukovarskoj adi pružali su hrvatski branitelji, a odnedavno ih pruža šogor čoveka koji „Oluju“ naziva etničkim čišćenjem. Jer ja nikad nisam dao ono što im Pavliček već u prvim danima svog mandata velikodušno daje kako bi vratio dug s izbora“ napisao je Penava na svom Fejsbuk profilu.

Predsednik vukovarskog SDSS-a i zamenik gradonačelnika Vukovara iz reda srpske nacionalne manjine Srđan Kolar rekao je kako je korišćenje Vukovarske ade dogovoreno kroz Sporazum Vukovara i Bača, te da je taj Sporazum već 20-ak godina na snazi na radost svih građana Vukovara bez obzira na nacionalnost.

- I taj Sporazum je dokaz da se kroz razgovore možemo dogovoriti o većini stvari. To se možda najbolje vidi na primeru Ade jer tu ni međudržavni spor nije predstavljao problem da se dođe do dogovora koji je i danas na snazi - rekao je Kolar.

Osvrnuo se i na prozivke Penave rekavši kako su one isto tako najbolji primer kako je sadašnji predsednik DP-a vodio grad desetak godina.

- On je kroz tu izjavu rekao zapravo sve o svom načinu vođenja Vukovara. Nije normalno da u 21. veku gradonačelnik jednog grada, iz države koja je članica EU, kaže jasno i glasno da najmanje trećina građana grada nije mogla dobiti koncesiju za ugostiteljsku delatnost zato jer su Srbi. Isto tako Penava je tom izjavom potvrdio da je bilo povlašćenih i odabranih, te da očigledno nismo svi bili jednaki niti smo imali svi jednake šanse. Prema njegovom mišljenju Srbi trebaju plaćati poreze i sve drugo, ali kada je reč o nekom poslu i sličnome onda tu nisu imali šanse jer su po nacionalnosti Srbi. To je strašno i dobro je da se sve to dogodilo pa je Penava to sam mogao potvrditi. Nadam se da tako nečemu u budućnosti više nećemo svedočiti i da će svi građani, bez obzira na nacionalnost, imati jednake šanse - zaključio je Kolar.