Koncert koji se ne zaboravlja

Ovogodišnji Klajn film festival, petog izdanja publici je ponudio raznovrstan program, prilagođen različitim interesovanjima posetilaca. Ljubitelji filma mogli su tako da uživaju u dvorišnom prostoru Gradskog muzeja i sali Srpskog doma, gde su prikazivani retki i pažljivo odabrani filmovi reditelja čija ostvarenja otvaraju nova pitanja, pokreću ideje i šalju snažne poruke. Za ljubitelje književnosti u Zmajevoj kući priređen je kabare Gorana Lazovića, pesnika koji je kroz svoju poeziju govorio o ljubavi, slobodi i granicama koje čovek postavlja kada pokušava da izrazi ono što je često teško pretočiti u reči. Poseban segment festivala bio je posvećen i najmlađima, koji su kroz programske sadržaje imali priliku da pokažu interesovanje za glumu i scenski izraz. Tako je Klajn i ove godine ponudio širok spektar sadržaja - za svakoga po nešto, a nekome gotovo sve.

Ipak, vrhunac festivalske atmosfere dogodio se drugog dana na Dobroj vodi u Vukovaru, gde je pred brojnom publikom nastupio dr Nele Karajlić. Muzičar, glumac, pisac i voditelj svojim je nastupom napravio pravi spektakl. On je raspevao publiku, nasmejao je i još jednom pokazao zbog čega njegovi koncerti ostaju dugo u sećanju. Njegova energija i neposrednost posebno su iznenadile publiku. Na sceni je pokazao isti onaj žar i entuzijazam koji ga prate od početka karijere, potvrđujući da godine i duga muzička pauza nisu umanjile njegovu prepoznatljivu scensku energiju. Neposredno pred nastup u Vukovaru, Nele je sa publikom podelio i jednu posebnu, privatnu radost da je po drugi put postao deda. Iako iza sebe gotovo da nije imao sna, na scenu je izašao pun energije i publici pružio ono po čemu je poznat - autentičnost, humor, emociju i muziku.

Uz dobro poznate hitove, publika je imala priliku da čuje i neke od novih pesama sa njegovog prvog samostalnog albuma „Pijani brod“. Nakon duže muzičke pauze, Karajlić se tako ponovo vraća. Govoreći o Vukovaru, Nele kaže da ga na ovaj grad prvo prizovu dobri ljudi ali i dobra hrana. Prisećajući se Vukovara i prvog održanog koncerta iz 1984. u tom gradu, Karajlić kaže da ovaj kraj pamti uzbudljive događaje i publiku koja je imala posebnu energiju za rokenrol. S obzirom da dolazi na kulturnu manifestaciju koja ima akcenat na film, ali i spaja više različitih vrsta umetnosti, Karajlić kaže da je on neko ko sebe vidi kao jednako uključenog i podeljenog u svakoj umetničkoj priči.

- Kada govorimo o umetnosti, ja nisam samo šizofrena ličnost, ja sam, ne dvojica, nego  trojica u jednom. Jedan je taj koji večeras skače po sceni, drugi je taj koji piše, a treći je taj koji pravi televizijske cirkuse. U svakoj od tih oblasti ja sebe vidim i pronalazim. Ja sam kao atletičar koji je uključen u više disciplina, s tim da ja umetnost doživljavam kroz ono uzbuđenje koje se manifestuje kod onih koji je čitaju, gledaju ili slušaju - izjavio je Karajlić.

Gotovo pet decenija muzičke i glumačke karijere ostavilo je dubok trag na njegov sadašnji doživljaj scene, ali ono što je ostalo isto, kaže on, to je ljubav prema tom poslu i prema publici.

- Nisam odustao od svirke, iako sam znao odustajati par puta. Moja najveća rupa bila je između 2011. godine, kada sam završio karijeru sa No smoking orkestrom i kada sam okačio mikrofon o klin pa sve do 2018. kada su me đavoli nagovorili da ponovo počnem da pevam. U toj pauzi sam otkrio i da je lepo biti pisac, pa sam se i time bavio, ali ono što je najuzbudljivije i najlepše u svemu tome je upravo ovo. Dođeš negde i vidiš ljude, upoznaš neka nova nasmejana lica. To je neprocenjivo – istakao je.

Iako se kroz muziku, film kao i poznati televizijski serijal „Top lista nadrealista“ često mogla videti njegova slobodna umetnička interpretacija koja često izlazi iz klasičnih formi, Karajlić kaže da mu nije nikad bilo važno ime nekog umetničkog žanra, koliko mu je važno to što danas vidi klince koji vole „Nadrealiste“ ili to što slušaju njegovu muziku.

- To su klinci koji tada, ne da nisu bili rođeni, nego njihovi roditelji nisu bili rođeni. Isto me oduševi kada dođu na koncert neka deca koja znaju te pesme. To je nešto što je neprocenjivo isto. Šta god da se desi i koje god vreme da prođe jako je lepo kad vam dođu ljudi i kažu „Ja sam uz vašu muziko odrastao“. Muzika je dinamična i uvek ima nešto novo da se kaže što nisi stigao pre. Pijani brod je nastao tako kroz neka moja razmišljanja u poslednjih desetak ili petnaest godina. Kad sam prestao da sviram po svetu i kad sam napustio No smokin bend tada sam se otuđio od muzike. Čak je nisam ni u autu slušao. Međutim, onda počne da radi đavo u tebi, kreneš ponovo da čačkaš, napišeš koji stih, odsviraš neku melodiju i onda od toga počinje da se gradi neka nova piramida – rekao je Karajlić.

Dva sata odlične svirke i energičan Karajlićev nastup Vukovar će, po svemu sudeći, dugo pamtiti. Dobra voda, crkva Svete Petke i šumski prostor ambijentalno su upotpunili muzički doživljaj i stvorili atmosferu u kojoj su se muzika, smeh i sećanja savršeno uklopili u jednu festivalsku noć.