Svaki od ranije održanih ciklusa je po nečem zapamćen, a organizatori su se potrudili da i ovaj petnaesti to takođe bude.
– Ove 15. cikluse pamtićemo pre svega po nekoj normalnosti života. Granice su ponovo otvorene i ljudi mogu slobodno da se kreću. To je prethodne dve godine bio problem pa smo ih pretprošle godine održali na jedan virtuelan način, a prošle godine održali smo ih, u nekom međuprostoru, uz pomoć pozivnih pisama i pomerene za mesec dana. Ove godine ih konačno održavamo u redovnom terminu koji se pogodio na sam Milankovićev rođendan 28. maja. Program je bio uobičajen ali uvek imamo i ponešto novo pa smo danas otvorili i malu astronomsku opservatoriju – rekao je direktor KNC Milanković Đorđe Nešić.
Astronomsku opservatoriju svečano je otvorio načelnik opštine Erdut Jugoslav Vesić, a više o samom opservatorijumu rekao je Dalibor Mesarić iz osječkog Astronomskog društva koji sa KNC Milanković sarađuje već dugi niz godina.
– Iako ovaj opservatorijum svi krste pridevom „mali” on to ipak nije i prilično je moćan. U Hrvatskoj se baš i ne možemo pohvaliti da imamo previše opservatorijuma. Ova je čak vrlo dobro opremljen kvalitetnim kamerama i kompjuterizovan tako da je sve spremno za edukaciju dece i mladih od osnovne i srednje škole do fakulteta. Ovde postoje dva teleskopa koji mogu dopreti duboko u svemir i moguća su čak i neka naučna istraživanja. U opservatorijumu u Višnjanu u Istri na primer, vrlo uspešno rade na edukaciji dece, ali i u naučnom delu otkrivanja objekata koji su blizu Zemlje i koji su potencijalno opasni. Nešto slično bi se moglo raditi i ovde – ističe Mesarić.
U prvom delu programa predstavljena je izložba fotografija „KNC i Milanković u Hrvatskoj i svetu”, održana su predavanja o Milankoviću, vremenu i vaseljeni, a o globalnim klimatskim promenama govorio je akademik Fedor Mesinger iz Beograda.
– Promena klime i globalno zatopljenje idu svojim tokom i tu se ne događa mnogo, nažalost. Po svoj prilici, kada postane zaista dramatično, svetski lideri će verujem početi da se ponašaju ozbiljnije. Glavni problem je što države finansiraju proizvodnju fosilnih goriva koja su štetna za zdravlje, a to ne plaćaju oni koji proizvode ugalj koji je naravno jeftiniji od drugih izvora toplote. Energija nam je potrebna ali tu se stvari moraju menjati. Klimatske promene su veoma brze. Već ih i mi vidimo. Preko jedan stepen je toplije na Zemlji pri tlu danas nego pre pedeset godina, a to je jako mnogo. Zemlja kao planeta nije u toplotnoj ravnoteži jer je energija koja dolazi na Zemlju veća od energije koju Zemlja zrači u vasionu. To se meri i tu nema nikakve sumnje i to nije dobro. Živimo na divnoj planeti i to je naš jedini brod i moramo je bolje čuvati – poručio je akademik Mesinger.
Otvorena ploča u „svemirskoj sobi”
U takozvanoj „svemirskoj sobi” svečano je otkrivena ploča na kojoj, pored imena upravnika KNC-a Đorđa Nešića i prof. dr Aleksandra Petrovića, stoje i imena autora tehničkog koncepta Radomira Putnika i njegovih saradnika Borivoja Lukića, Branislava Juranovića i Zorana Đorđevića.
– Ovo su petnaesti Milankovićevi ciklusi i vi kad sastavite toliki broj dešavanja vi ste pobednik. Mi smo to uradili iako nam niko nije rekao da mi to treba da radimo. Ipak, mi smo imali jedan viši poziv, od samog Milankovića i od same prirode tih njegovih ciklusa čija ideja je u stvari povezivanje. Tako je i Milanković povezao cikluse nebeske mehanike sa ciklusima koji se događaju na Zemlji i mi to ovde, sve ove godine, hoćemo da afirmišemo. To je u stvari neka vrsta službe istini. Jer ako ne povežete nebo i zemlju vi ste u stvari ekscentrični u odnosu na ovaj svet. Milankovićevi ciklusi pokazuju koliko je svemir večan i mi, u stvari, okupljajući se ovde ne slavimo vreme već slavimo večnost, nešto što se nikada neće promeniti – istakao je profesor Petrović iz Beograda, koji je i autor svih eksponata smeštenih u ovom naučnom centru.
Iako ranije započeti, neki projekti Kulturno-naučnog centra, poput Milankovićevog planetarijuma su za sada na čekanju. Do sada su uz model Sunca postavljeni samo još Merkur i Venera, ali plan je da se on u narednim godinama nastavi.
– Mi smo još 2015. godine uradili glavni projekat za planetarijum, ali kako nismo našli finansijere, bez obzira na koliko se konkursa javili, ove planete smo uspeli da uradimo vlastitim sredstvima. Nadam se da će uskoro bar još dve planete biti postavljene oko Milankovićeve kuće, a onda ćemo čekati neka bolja vremena da postavimo i sve ostale koje će se u dužini od kilometar i po nizati šetalištem uz Dunav– objasnio je upravnik centra Đorđe Nešić.
Program 15. Milankovićevih ciklusa imao je i svoj umetnički deo. Završen je mini koncertom arija na nemačkom i nekoliko starogradskih pesama u izvođenju soprana Tamare Šarlije i uz korepeticiju Marcela i Ivane Glavočević iz Osijeka.
