Miris molitve i tradicije

Nakon što je prošle godine u Srpskom kulturnom centru Vukovar promovisano prvo izdanje knjige „Da se uzdigne molitva moja, kao kađenje pred lice Tvoje“ publika je 15. aprila imala priliku da prisustvuje promociji drugog izdanja pomenute knjige. Ova knjiga svojim sadržajem produbljuje razumevanje značaja i upotrebe tamjana, istovremeno podsećajući na širi smisao i važnost molitve u svakodnevnom životu.

- Specifičnost ovog dopunjenog izdanja jeste upravo u toj dopuni koja nam je pala na pamet kada smo videli da je ovaj projekat uspeo. Projekat je bio inicijativa našeg episkopa vladike Heruvima s obzirom da naša eparhija ima svoj tamjan. Nakon ovog drugog izdanja vidimo da nam se otvara prostor i za budući rad vezan baš za ovu temu. Uopšteno ima jako malo sadržaja o ovoj temi i zato mi je posebno drago da mi imamo promociju i drugog izdanja knjige – rekao je autor Ljubomir Abadžić, koji pojašnjava kako su molitva i kađenje prisutni u čovečanstvu od samog našeg postanka.

- Prema hrišćanskoj tradiciji možemo reći da su te dve reči uz nas od samog Adama gde je on kadio, odnosno prinosio žrtve kadione. Kad je zapravo taj dim koji simbolički predstavlja naše uznošenje molitve ka Bogu. Dakle, molitva i kad su organski povezani, neizostavno, jer svaka molitva podrazumeva pre toga i jedno kađenje kako bi se dodatno osveštao prostor, kako bi se pripremili za molitvu i kako bi sami sveštenici sebe na neki način opomenuli o toj tajni koja se sprema da se dogodi – pojašnjava Abadžić.

U Pravoslavlju miris tamjana ima duboko simboličko značenje i neodvojiv je deo bogosluženja, te se smatra da njegov miris uzdiže molitve vernika ka Bogu, stvarajući osećaj duhovne čistote i svetosti prostora. Tamjan takođe podseća na prisustvo Božje milosti i doprinosi sabranosti i unutrašnjem miru tokom molitve.

- I miris je sam po sebi neizostavan deo kađenja i molitve, to je čak Božija karakteristika. Znamo da kada se Gospod pojavljivao uvek je tu postojao i miris koji je pratio taj događaj. Ekspanzija tamjana danas je ogromna. Navešću samo jednu informaciju, recimo, u vreme Hristovog rođenja postoji istorijski podatak gde je navedeno da se do evropskih predela prenosilo preko 3000 tona tamjana, a danas je to spalo na tri tone. Vidimo dakle da je tamjan sam po sebi ugrožen kao supstanca, ali i dalje nastavlja da bude osnova za molitveni izraz raznih religija.

Teolog Ljubomir Abadžić po blagoslovu episkopa Heruvima dugi niz godina i pravi tamjan za Eparhiju osečkopoljsku i baranjsku, ali to ne smatra kao posao, nego kao dar Božiji.

- Još uvek se držim toga da pravim tamjan kako se to nekada pravilo u manastirima, ručno, tradicionalno uz dosta izdvojenog vremena. Danas je prisutna modernizacija svega toga pa se već oseti razlika. Ali koliko god se vreme modernizovalo, uvek će se osetiti razlika u tamjanu koji je izrađen na tradicionalan način i onog koji je mašinski napravljen.

Prema rečima autora pomenuta dela su nastala na osnovu iskustva koja je stekao, puno truda je uloženo i kako bi došao do ljudi koji bi mogli da mu objasne kako se zapravo tamjan pravi, a prvenstveno je počeo da se bavi tim kako bi se naša eparhija obogatila svojim tamjanom. Tako se Eparhija osečkopoljska i baranjska može pohvaliti da ima svoj mirišljavi ručno izrađeni tamjan, različitih nijansi, aroma i kvaliteta.

Kroz ovo izdanje dodatno je osvetljena uloga tamjana kao neizostavnog dela molitvenog života, a knjiga nastavlja da podstiče interesovanje za duhovne teme koje nadilaze vreme. Projekat je finansiran sredstvima Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina i Zajedničkog veća opština Vukovar.