Nagrade prosvetnim radnicima kao stimulans za dalji rad

Među 500 nagrađenih najboljih vaspitno-obrazovnih radnika u Hrvatskoj našli se i prosvetari iz nastave na srpskom jeziku.

Prosvetari OŠ Negoslavci
Vojislav Đuračković i Bojan Lazić

Prošle godine Ministarstvo nauke i obrazovanja Hrvatske donelo je pravilnik o nagrađivanju učitelja, direktora i stručnih saradnika u sistemu vaspitanja i obrazovanja čime je započelo i dodeljivanje nagrada za najbolje vaspitno-obrazovne radnike. Osnovna ideja bila je da se svake godine nagradi 500 najboljih kako bi na taj način motivisali sve zaposlene u prosveti da rade bolje, a što bi doprinelo da se podigne i kvalitet nastave.

Prošle godine jedini nagrađeni prosvetni radnik iz redova srpske zajednice bio je bibliotekar iz OŠ Negoslavci Bojan Lazić koji je nagradu osvojio i ovoga puta.

– Tada je nagrađeno dva bibliotekara iz naše županije, a ove godine nas je ukupno četiri. Anita Tufekčić iz Gunje i ja nagradu smo dobili i prošle godine, a pored nas dvoje ove godine nagrade su dobili i bibliotekarke Marija Bratonja iz Ekonomske škole u Vukovaru i Biljana Krnjajić iz OŠ Siniša Glavašević. Sa područja naše županije nagrađeno je ukupno sedamnaest vaspitno-obrazovnih radnika, ako se ne varam – kaže Bojan Lazić.

Prijave na konkurs kandidati mogu podneti sami ili ih kandiduje neko drugi. Za prijavu treba zadovoljiti barem jedan od tri kriterijuma izvrsnosti, a zatim, na osnovu kriterijuma za nagrađivanje, sakupiti najmanje 15 poena. Postoje različite kategorije koje se nagrađuju i da bi neko mogao da postane kandidat za nagradu mora da ostvari bodove u najmanje tri kategorije.

– Ja sam prijavu podneo samostalno iz prostog razloga što svu dokumentaciju koju za to treba priložiti najbolje i poznajem, a i posedujem. Svako sam najbolje zna šta je radio tokom protekle godine jer je i suština da se nagrade oni koji rade prekovremeno, odnosno da kandidati budu nagrađeni za ono što im, realno gledano, nije plaćeno. Svi mi se u školama bavimo i nekim dodatnim aktivnostima koje su, ili vezane za nastavu ili su to neke vannastavne aktivnosti, kao što su seminari, konferencije ili predavanja, što inače nismo obavezni, ili su nam u stručnim časopisima objavljivani radovi i tim aktivnostima doprinosimo poboljšanju rada naših škola ili generalno vaspitno-obrazovnom sistemu u Hrvatskoj. Zato je jednostavnije prijavu podneti samostalno jer nemaju svi uvid u to šta neko radi tokom godine. Naravno, za sve to potrebno je dostaviti dokumentaciju i priloge koji to potvrđuju – objašnjava Bojan.

Nagrada i za nastavnika matematike

Pored Bojana Lazića iz negoslavačke škole takođe je nagrađen i nastavnik matematike Vojislav Đuračković koji je prijavu takođe podneo samostalno.

– Ja sam van radnog vremena radio prevod udžbenika iz matematike na srpski jezik, a kao dokaz sam skenirao impresume i od izdavačkih kuća zatražio potvrde o tome. Kada smo radili nastavu na daljinu pripremio sam pedesetak video zapisa sa lekcijama iz matematike – objašnjava.

Nagrada je vrlo stimulativna jer se uz priznanje i plaketu dobija i novčani bruto iznos od 10.000 kuna. To je svakako dobar podsticaj da se zaposleni u prosveti više trude da tokom godine ostvare što veći broj bodova kako bi mogli konkurisati za ovu nagradu, ali i onima koji rade u nastavi na srpskom jeziku da izađu iz manjinskih okvira i za svoj rad dobiju državno priznanje.

– Ovom nagradom smo na neki način dokazali da smo u svom poslu dobri i ovo je dobar način da ljudi, koji su skromni i koji iako puno rade ne misle da je to nešto veliko, ipak budu nagrađeni. Žao mi je što iz naše zajednice nema više ljudi jer znam da ima puno onih koji zaslužuju ovakvu nagradu. Čini mi se da smo za to i sami krivi jer se nekako uvek držimo po strani i pitamo se ma ko će nas Srbe za nešto nagraditi. Dokaz da ipak nije tako pokazuje i to što smo iz naše škole nagrađeni evo nas dvojica koji ni na koji način, osim ovako kako je i propisano, nismo mogli da utičemo da budemo među izabranima – kaže Bojan.

– Ovo je jako dobra stvar jer pokazuje da i u malim sredinama, u malim školama, pa još i sa nastavom na srpskom, postoje ljudi čiji rad se prepoznaje i koji mogu uspeti da za to budu odgovarajuće vrednovani. To je dokaz da i mi postojimo i radimo i da nismo nevažni – dopunjava Vojislav svoga kolegu.

I lični i uspeh cele škole

Lestvica je za razliku od prošle godine značajno podignuta jer je ove godine bilo i više prijavljenih pa je za nagradu trebalo ostvariti više bodova, ali i pored toga ostaje činjenica da ona svima koji rade u prosveti može biti dodatni motiv da više i bolje rade.

– I naš direktor Branislav Danilovac je više puta istakao činjenicu da su dvojica njegovih radnika osvojili ovu nagradu jer ona podiže ugled, ne samo onima koji su nagrađeni, nego i čitavoj školi. On to smatra i ličnim uspehom jer takav rezultat nisu imale ni neke mnogo veće škole nego što je naša. Škola je ovim svakako na dobitku jer se tako poboljšava i nastava, učenici su zadovoljniji, a i njihovi nastavnici koji imaju dodatnu motivaciju da još kvalitetnije rade – ističe Vojislav.

Pristiglu dokumentaciju pregleda i vrednuje petnaestočlana komisija koju je imenovalo Ministarstvo nauke i obrazovanja, a konkurs traje od kraja maja do kraja juna. Boduje se sve ono što je urađeno između 15. juna prošle i 15. juna tekuće godine. Ove godine bilo je tri puta više prijavljenih nego prošle što je još jedna potvrda da je nagrada za prosvetare veliki stimulans.

Naši sagovornici veruju, iako za to nemaju nikakvu potvrdu, da je cilj Ministarstva nauke i obrazovanja da među nagrađenima podjednako budu zastupljene sve struke u nastavi, a ne samo pojedine. Savetuju svima koji rade u nastavi na srpskom jeziku da se izlože „riziku” da neko pregleda i vrednuje njihov rad jer to može da pomogne da se i slika o manjinskoj nastavi promeni na bolje.

– Mislim da smo mi u nekoj dvostrukoj zoni komfora. Prvo, ima mnogo ljudi koji puno rade, ali se jednostavno plaše da to neko pogleda, plaše se da to sami sebi priznaju jer misle da to nije dovoljno, a druga se odnosi na to koje smo nacionalnosti jer smo kao zajednica još uvek previše zatvoreni. Ali ja se pitam zašto i mi ne bi pokazali i dokazali da bez obzira na to što pripadamo manjinskoj zajednici, pa još i srpskoj, ipak dajemo veliki doprinos obrazovnom sistemu u Republici Hrvatskoj – zaključuje Bojan Lazić.

Imena svih nagrađenih učitelja, direktora i stručnih saradnika u sistemu vaspitanja i obrazovanja za 2020. godinu možete pogledati na internet stranici Ministarstva obrazovanja.

Komentariši