Najavljena dvojezična pedagoška dokumentacija

U kancelariji predsednika Zajedničkog veća opština Vukovar Dejana Drakulića juče je održan radni sastanak sa predstavnicima Ministarstva nauke, obrazovanja i mladih kako bi sagledali neka od ključnih pitanja vezanih za rad vrtića u kojima se program realizuje na srpskom jeziku i pismu. Sastanku su, pored Drakulića, prisustvovali i predsednica Odbora za obrazovanje Milica Stojanović, direktor Uprave za nacionalne manjine Nandor Čapo i načelnik Sektora za obrazovanje na jeziku i pismu nacionalnih manjina Milan Vukelić. Istakavši odličnu saradnju sa Zajedničkim većem opština od početka osnivanja spomenutog sektora i uprave u ministarstvu, Čapo je govorio o značaju održavanja sastanaka na ovu temu za decu, pripadnike nacionalnih manjina.

- Kroz obostrano dobru komunikaciju uvek pokušavamo rešiti izazove na terenu. Iako je razgovor bio usmeren na rad vaspitnih ustanova, razmatrali smo i sve druge obrazovne aspekte vezane za izvođenje nastave u manjinskim školama, ali prvenstveno je razgovor bio baziran na status vrtića i dvojezičnoj pedagoškoj dokumentaciji. Izuzetno je bitno da se deci od ranog uzrasta pruži obrazovni program nacionalne manjine kojoj pripadaju, ali i važno je da, ukoliko postoje neka nerešena pitanja kao što su neregistrovani programi, da se taj proces odradi i podigne na državni nivo – poručio je Čapo.

Načelnik pomenutog Sektora Milan Vukelić je podsetio da često dolaze u Vukovar kako bi razgovarali na temu manjinskog obrazovanja, ali i kako bi javnosti poslali poruku da cene i uvažavaju mišljenje političkih predstavnika manjinskih zajednica kada je reč o obrazovanju pripadnika nacionalnih manjina.

- Ono što je važno napomenuti je da to obrazovanje seže od vrtićkog uzrasta pa sve do fakulteta. Želimo stoga i da naglasimo da je proces obrazovanja na vlastitom jeziku i pismu sastavni deo procesa unutar RH i da je ministarstvo partner u provođenju istog, kako bi se obrazovanje dece i mladih učinilo što kvalitenijim. Smatramo da je jako važno imati priliku da se obrazujete na svom jeziku i pismu jer se tada dobija mogućnost stvaranja lične slobode, a to doprinosi integraciji samosvesnog pojedinca u društvo i to je upravo cilj onoga što mi radimo – rekao je Vukelić.

Predsednica Odbora za obrazovanje Milica Stojanović kaže da je sada nakon čitavog niza godina u toku proces prevođenja pedagoške dokumentacije na srpski jezik koji je namenjen za sve vaspitače koji obrazuju decu po programu koji se realizuje na srpskom jeziku.

- Obići ćemo danas dve ustanove, vrtić Vukovar 2 i vrtić u Markušici, kako bismo uvideli eventualne probleme u njihovom radu s ciljem pružanja adekvatne pomoći - istakla je Stojanovićeva, podsetivši da je ZVO i do sada vodio računa o potrebama vrtića na način da su se obezbedile uzrastu prilagođene knjige na srpskom jeziku, digitalni sadržaj i sve ostalo što je potrebno za unapređenje obrazovanja mališana.

Predsednik ZVO-a Dejan Drakulić je rekao da se dobrom saradnjom sa spomenutim institucijama na zajednički način rešavaju i prevazilaze određeni izazovi i to je nešto što mnogo znači.

- Pokrenule su se neke teme koje su 30 godina tapkale u mestu, od dodatnih sadržaja i kurikuluma za nacionalnu grupu predmeta do pedagoške dokumentacije i zaista su sa nama ljudi koji su stručni i imaju volju i želju da naprave nešto za našu zajednicu. Postoje neka standardna pitanja i problemi koje pokušavamo da rešimo u dogovoru i da pronađemo najadekvatnije političke momente i sredstva kada možemo nešto da preduzmemo – rekao je Drakulić referišući se između ostalog i na problematiku vezanu za voditelje nastave.

Vd direktora vrtića Markušica Brankica Petković je govoreći o trenutnom stanju po pitanju broja dece i načinu rada u toj ustanovi, rekla da imaju za sada jednu mešovitu grupu uzrasta od 3 do 6 godina koja broji ukupno 27 dece.

- Za ovako malu sredinu kao što je naša, vrtić je od velikog značaja naročito za decu. Mi trenutno radimo samo sa jednom mešovitom grupom, ali zahvaljujući Opštini Markušica u planu je izgradnja prostora za najmlađi uzrast odnosno jaslićku grupu dece. Jedini izazov sa kojim se trenutno suočavamo je nedostatak odgojitelja koji je prisutan, ne samo kod nas, nego i u ostalim vrtićima u Hrvatskoj – zaključila je Petkovićeva.