Naučni skup u Golubiću: Istorija nam služi da izvučemo pouke za budućnost

Međunarodni naučni skup koji je ove godine organizovan po jedanaesti put pod nazivom Srpsko-hrvatski odnosi u 20. veku održan je u mestu Golubić žegarski kod Obrovca.

Naučni skup Golubić 2018

Tema ovogodišnjeg skupa bili su srpsko-hrvatski odnosi od stvaranja Jugoslavije do danas (1918–2018) dominantni državni narativi i kultura sećanja u Srbiji i Hrvatskoj, ali i privredni oporavak ruralnih povratničkih sredina. Glavna sesija skupa, na kojoj su učestvovali naučnici iz regije i politički predstavnici manjinskih stranaka iz Hrvatske i Srbije, održana je 23. avgusta u mesnoj školi u Golubiću. Predsednik Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada (CHDR), istoričar Darko Gavrilović rekao je da su zlonamerni političari „jedno vreme zla pretvorili u sto godina mržnje“.

Prema njegovim rečima, regionu je potrebna takva struktura vlasti koja ima kapacitet razvijanja strategije partnerskih odnosa i takav ekonomski model koji će razbiti lične novčane interese između politike i ekonomskog sektora i prestati da osiromašuje građane do tog nivoa da postaju „obični poslušnici“.

– Da biste potpaljivanjem mržnje držali vlast u svojim rukama jer ne želite društveno odgovornom ekonomijom, stvorili ste inflaciju medijskih prevara i laži. Škole i sportske terene koji treba da budu stubovi zdravlja mladih preplavili ste sirovim etničkim nacionalizmom. Zločince pretvarate u mučenike i namećete kolektivnu krivicu drugim narodima – rekao je, između ostalog, Gavrilović.

On je još istakao kako se, iz pomenutih razloga, ove godine u Golubiću neće toliko pažnje poklanjati istorijskim i političkim temama već prednost treba dati „običnim ljudima“ i održivom razvoju koji je najvažniji preduslov opstanka.

Pozivaju građane na saradnju

Davor Pauković iz Udruženje za istoriju, saradnju i pomirenje rekao je da neodgovorni političari stvaraju frustraciju.

– Uprkos njima mi možemo reći da život ide dalje i da život na ovim terenima ipak pokazuje da on može biti bolji. Ova generacija političara očito se ne može suočiti s traumatičnom prošlošću. U tom smislu i kultura sećanja i državni narativi uglavnom izazivaju nove sukobe, a ne doprinose poboljšanju odnosa – rekao je Pauković, istakavši kako jednako zamera političarima iz Srbije iz Hrvatske što se više bave komemorativnim skupovima koji će večno praviti podele, nego što brinu o mlađim generacijama i potencijalnim načinima za saradnju i suživot.

Gradonačelnik Osijeka Ivica Vrkić pozvao je građane Srbije i Hrvatske na saradnju i upozorio da se, zbog talasa iseljavanja ljudi iz te dve zemlje, kao i zbog talasa migracija u Evropi, može dogoditi da ni Srbi ni Hrvati za nekoliko decenija više ne žive na ovim prostorima.

– Budu li migracije nastavile da se ovako intenziviraju, mi Hrvati i Srbi ćemo se zbog socijalnih potreba integrisati. To ćemo raditi jer smo bliski, bez obzira što se u ovim uslovima radi na tome da se prikaže u medijima kako nismo bliski. Ova demografska nesreća koja je zapljusnula Evropu, ova masovna iseljavanja mladih iz regiona, prilika su da pokušamo živeti bolje jer ako ne pokušamo može da se dogodi da na ovim prostorima za nekoliko decenija uopšte ne živimo – izjavio je Vrkić.

Ima i pozitivnih primera

Predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Srđan Jeremić rekao je da se odnosi između Srba i Hrvata moraju rešavati uz uvažavanje i dijalog, a da bi se to ostvarilo ljudi moraju imati dobre namere, što je danas retkost kada je reč o političkim odnosima dve zemlje.

– Ipak, ima pozitivnih primera iz lokalnih zajednica gde političari pokazuju da je suživot moguć. Pozitivne primere daju nam gradonačelnik Obrovca Ante Župan i gradonačelnik Osijeka Ivica Vrkić – naveo je Jeremić.

Jeremić je još dodao kako je drugi put učesnik skupa u Golubiću te naglasio njegov značaj u razvoju međunacionalnih odnosa.

– Smatram da je ovo jedan dobar iskorak i jedan dobar pravac rada jer je posao na srpsko-hrvatskim odnosima jako kompleksan i težak zadatak. Svi mi, bilo da smo u političkom domenu ili u nekim drugim aspektima društvenog delovanja, moramo dati svoj doprinos na temu razgovora o ovakvim stvarima kako bi olakšali i relaksirali situaciju na terenu, bilo u Hrvatskoj ili u našoj matičnoj državi, Republici Srbiji, kada su manjine u pitanju. Što se tiče položaja srpske manjine u Hrvatskoj, svesni smo toga da nije u zavidnom položaju. U zadnje vreme imamo jako izražene desne struje koje su jako glasne u društvu i na žalost one potiskuju one struje koje su korektnog ili liberalnog shvatanja. Ono što dodatno zabrinjava jeste izostanak reakcija nadležnih državnih organa, bar na način na koji bi to trebalo. Sa druge strane, ti desničarski istupi su poprilično ispraćeni od strane hrvatskih medija, pa se na taj način stvara jedna loša slika i percepcija stanja hrvatskog društva. Zato su nam ovakvi skupovi važni – poručio je Jeremić.

Političari pričaju o Drugom svetskom ratu

Saborski zastupnik iz redova SDSS-a Boris Milošević, rekao je da je cilj politike stvaranje okvira za mir, stabilnost i prosperitet i dodao da zbog toga ta politika nema alternativu.

– Ta borba je borba za opstanak jer sve što je suprotno toj politici jeste politika slabog privrednog razvoja i nacionalne netrpeljivosti koja za posledicu ima iseljavanje, odlazak mladih i pustoš koja može zavladati ovim prostorima- kazao je Milošević te se osvrnuo na temu održivog razvoja koju, kako kaže, smatra iskorakom u odnosu na dosadašnje koje su se isključivo bavile nasleđem rata i tranzicijama.

– Ovi krajevi su i demografski i socijalno, ekonomski devastirani i zbog rata i zbog drugih objektivnih okolnosti. Infrastruktura je loša i treba pronalaziti programe i projekte koji će pomoći privrednu infrastrukturu, ali i male poljoprivrednike. Primeri dobre saradnje ali i dobrih međunacionalnih odnosa ne nalaze lako put do medija, a grad Obrovac je jedan od dobrih primera pomenutog – dodao je Milošević.

Narodni poslanik u Skupštini Srbije i jedan od organizatora skupa u Golubiću Janko Veselinović rekao je da bi bilo loše ako bi građani „upadali u zamku štetočinskih političara sa ovih balkanskih prostora“ i prihvatali teme koje njih održavaju na vlasti.

– Oni pričaju o ratovima i naoružanju, kako se ne bi pričalo o iseljavanju naših građana, o bankarskim monopolima koji građane vode u moderno ropstvo ili kako se ne bi pričalo o bogaćenju političkih elita kroz bezakonje i nepostojanje pravne države. Dok srpski i hrvatski političari pričaju o Drugom svetskom ratu, mostovi koji spajaju dve zemlje propadaju, pruge su zarasle u korov, a na putevima nema putokaza za zemlju u komšiluku. Odgovorni ljudi bi trebali prezreti takve političare i započeti saradnju jer ako je ne bude nestaćemo svi zajedno sa ovih prostora – ocenio je Veselinović.

Jedan od ovogodišnjih panela bio je posvećen razvoju ruralnog turizma i potencijalima ekološke poljoprivredne proizvodnje u povratničkim sredinama te su svi učesnici imali priliku degustirati proizvode lokalnih uspešnih proizvođača.

Organizatori 11. po redu skupa u Golubiću i ove godine bili su Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada i Udruženje za istoriju, saradnju i pomirenje iz Golubića.

Komentariši