Oduzimanje državljanstva: Rođeni Dubrovčanin 13 godina živi kao apatrid

Brojni meštani Knina i okoline i dalje imaju probleme prilikom ostvarivanja garantovanih prava, a jedan od većih problema je oduzimanje državljanstva Republike Hrvatske. Sa tim problemom se bori i Dražen Matović iz Dubrovnika koji danas živi u Kninu.

Dražen Matović Oduzimanje državljanstva

Narodna pravobraniteljka Lora Vidović boravila je sa saradnicima u Šibensko-kninskoj županiji od 13. do 16. novembra, kako bi se detaljnije upoznala s problemima stanovnika na ovom području.

Tokom trodnevne posete obišla je Šibenik, Tisno, Kistanje, Civljane, Kijevo i Knin, te se sastala sa građanima, predstavnicima udruženja, lokalnih akcijskih grupa, županom, gradonačelnicima i načelnicima, članovima županijske Koordinacije za ljudska prava, predsednikom VSNM-a u županiji, predstavnicima centara za socijalnu pomoć i mesnih odbora koji deluju na ostrvima.

Svi oni koji smatraju da su im prekršena ljudska prava ili da su diskriminisani, o svom problemu mogli su da razgovaraju sa savetnicima pravobraniteljke u Šibeniku, Tisnom i Kninu.

Tokom posete Kninu, pravobraniteljku je primio gradonačelnik Knina Marko Jelić sa saradnicima dok je za to vreme u prostorijama gradske uprave ustupljen prostor u kojem su njeni savetnici mogli da prikupljaju pritužbe građana.

Kako nisu bili ovlašteni za davanje zvaničnih izjava nezvanično saznajemo da im se u Kninu obratilo oko desetak građana koji su još uvek u potrazi za realizacijom svojih prava.

Rođeni Dubrovčanin ostao bez domovine

Jednog od njih, koji više od decenije traži samo ono što mu po zakonu pripada, zatekli smo po povratku sa razgovora. Njegovo ime je Dražen Matović koji, iako je rođen u Dubrovniku i poseduje svu dokumentaciju koja o tome svedoči, ne može da ostvari status državljanina RH.

– Po ko zna koji put obraćao sam se tražeći pomoć da se reše moja statusna pitanja. Trinaesta godina je već kako se borim sa teškim krivotvorinama i lažima koje se obrću u krug, a ništa se ne rešava. Moj status je sada nikakav, odnosno ja sam apatrid kojeg ne žele da prihvate, iako sam u ovoj državi rođen i živeo sve do rata – počinje Dražen.

Dražen je rođen 1976. godine u Dubrovniku, od oca Ljubiše i majke Mirjane, gde je i proveo svoje detinjstvo, imao podatke o prebivalištu, a o čemu svedoče i svi dokumenti koje je, godinama unazad, prikupljao. Za vreme rata završio je u Srbiji, tačnije opštini Arilje, i tu stekao status izbeglog lica sa prijavom boravišta u mestu Bogojevići.

– Tačno pre trinaest godina odlučio sam da se vratim u Hrvatsku. Odrekao sam se izbegličkog statusa u Srbiji i preko UNHCR-a došao nazad u Hrvatsku. Sve je to išlo kroz program povratka Vlade Republike Hrvatske, a uz pomoć UNHCR-a, gde mi je rečeno da ću privremeno boraviti u organizovanom smeštaju „Strmica“ kod Knina. Tu sam ostao čitavu deceniju sve dok me nisu brutalno izbacili – prepričava Dražen.

Zbog štrajka glađu tretirali ga kao umno poremećenog

Kako kaže, za to vreme podneo je zahtev za stambeno zbrinjavanje u Dubrovniku na koji nikada nije dobio odgovor. Tražio je da mu se vrati status državljanina, ali mu ni to nikada nije regulisano. Jedini način da obrati pažnju na sebe video je u tome da počne štrajk glađu, ali je time sebi napravio još veći problem.

– Odgovor za stambeno zbrinjavanje pismeno nikada nisam dobio. Na zahtev da regulišem svoj status i propisno dobijem svu dokumentaciju, napisano je da državljanstvo ne mogu dobiti jer sam državljanin Republike Srbije. Tražio sam potvrdu iz Srbije na kojoj jasno piše da nisam njihov državljanin već da sam tamo boravio u statusu izbeglice. Nisam mogao da se prijavim na biro za zapošljavanje niti da regulišem zdravstveno osiguranje. Odlučio sam tada da štrajkujem glađu, ali su me samo pokupili, smestili na psihijatriju i proglasili ludakom. Četrdeset dana sam proveo zdrav među ljudima koji imaju ozbiljnih psihičkih problema. Doktor Pudar, koji me primio, doslovno mi je ovako rekao: “Dražene, od mene se traži da te zadržim i lečim, ali ja ne znam od čega tebe da lečim.“ Eto pod kakvom sam zaštitom bio. Ni Vlada ove države ni UNHCR, ne da nisu uradili ništa da mi pomognu, već su uradili sve da mi se onemogući status koji sam već imao. Pored originalnih dokumenata koje imam, tu su i svi falsifikati koji su mi ovde izdati sa nizom nelogičnosti, a za to niko nije odgovarao. Na kraju, kada se pre 2-3 godine zatvorilo prihvatilište u Strmici, a ja izbačen sa jedinom mogućnošću da me usele u stan u Kninu, otišao sam privatno da stanujem i plaćam svoje troškove radeći fizičke poslove po selima. Za ove tri godine niko me nije obišao sa namerom da vidi da li sam uopšte živ. Da barem priznaju da sam apatrid imao bih pravo preseljenja u treću zemlju, ali i dalje tvrde da sam državljanin Srbije i Crne Gore. Čak sam tražio i da me deportuju u Srbiju, ako je već tako kako tvrde, ali je to nemoguće kad znaju da me na granici ne bi pustili jer to nije tačno – kaže Dražen.

„Zarobljen“ u Kninu

Na stan u Kninu nije pristao jer, kako objašnjava, tu nije rođen, nikada tu nije živeo niti vidi u Kninu bilo kakvu perspektivu. Standard života u ovom gradu, u odnosu na mesto njegovog rođenja, ne mogu se porediti, a iz Knina odlaze i oni koji su u njemu rođeni.

Dražen trenuto nema ni ličnu kartu ni zdravstvenu iskaznicu ali se zbog zaštite UNHCR-a vodi kao legalan migrant.

Od stambenog zbrinjavanja je, ističe, odustao ali od prava da ostvari status nije i ne može. Ukoliko se to ostvari, probao bi bar negde otići u potrazi za poslom. Iako je sada i zdrav i fizički sposoban, svestan je da neće tako moći do starosne granice za penziju kojoj se ne može ni nadati.

Upravo o svemu ovome razgovarao je sa savetnicima narodne pravobraniteljke, a kakav će biti ishod tog razgovora ostaje mu da čeka. Nada se, mnogo manje nego što je čekao do sada.

Dan pre toga, o problemima građana razgovaralo se i u opštini Kistanje. Nakon razgovora sa načelnikom Kistanja Goranom Reljićem, njegovim zamenicima i pročelnikom, Lora Vidović sastala se i sa predsednikom županijskog Veća srpske nacionalne manjine Borislavom Šarićem, koji ju je bliže upoznao sa svim problemima i položajem srpske zajednice u županiji.

Komentariši