Peta decenija ojkalice i zdravice u Strmici, na Tromeđi

Od prvog „Sijela Tromeđe” održanog sada već davne 1974. godine u Domu kulture u Strmici, prošlo je punih pet decenija. U to vreme, kada do Strmice nije vodio ni asfaltni put, na prvi Sabor narodnog stvaralaštva uputila su se tada brojna poznata imena poput Žike Milenkovića, Jove Aleksića, Zaima Imamovića, Ivana Gavrilovića, ali i mnogih drugih znanih i neznanih koji su na Tromeđu stizali iz Beograda, Sarajeva, Zagreba.
Pedeset godina kasnije, kada broj učesnika „Sijela” uveliko premašuje i broj ljudi koji tokom čitave godine žive u Strmici, grupa entuzijasta okupljenih oko kulturno-umetničkog udruženja „Strmica” iz istoimenog sela, i zavičajnog udruženja „Strmička parohija” iz Beograda, uprkos svim teškoćama i nedaćama koje su dovodile do prekida, nastavili su ono što su stariji Strmičani započeli te 1974. godine, okupili čuvare narodne tradicije i ljubitelje ojkalice iz svih krajeva nekadašnje države. Nakon oglašavanja crkvenih zvona sa dva strmička hrama, posvećenih Svetom Jovanu Krstitelju i Maloj Gospojini, zaorila se pesma iz grla tromeđaša „Volim Bosnu, u srcu mi Lika, Dalmacijo ljubavi velika”, čuvena himna ove manifestacije.
Mnogobrojnim tromeđašima obratila se saborska zastupnica SDSS-a, Anja Šimpraga.

- Strmičani i Strmičanke, dragi prijatelji Sijela i tromeđe, drago mi je što vas vidim u ovolikom broju i što svi zajedno ustrajavamo u ovome što radimo. Svi vi održavate i čuvate tradiciju, volite svoj zavičaj, dolazite i vraćate se, ali i podržavate sve nas koji ovde živimo. Nadam se da ćemo u narednom periodu imati ovde i naše kulturno-umetničko društvo iz Knina, našu decu koja će na ovoj pozornici izvoditi tradicionalne igre iz našeg kraja, i tu očekujem i vašu podršku - izjavila je Šimpraga zvanično otvarajući 28. „Sijelo na Tromeđi”.

Izvođači i gosti sa raznih strana

Nakon domaćina iz Strmice, na pozornici u porti svetitnja smenjivale su se grupe čuvara običaja i tradicije, izvornog načina pevanja koji se na ovim prostorima neguje vekovima unazad. Zvonki glasovi muških i ženskih pevačkih grupa kao u svojevrsnom nadmetanju, iz čijeg će se grla glasnije i jasnije prolomiti ojkan kako bi, bar na kratko, razorio tišinu podno Derala. Odeveni u narodne nošnje, o ramenu noseći zobnice, a na glavama posebnom ljubavlju tkane i vezene ličke i dalmatinske kape, gazeći u vunenim čarapama i tradicionalnim opancima koji su odoleli svim vremenima i trendovima, opasani diplama, sviralama, guslama, frulama ili dvojnicama, ponosno su pred strmičku publiku izlazili gosti pristigli iz svih krajeva, od Žegara i Bogatnika, Udbine, Gračaca, Korenice, Drvara, Bosanskog Grahova, do Splita, Kranja, Zagreba, Beograda i Stanišića. Jer dolazak u Strmicu jedinstvena je prilika za pokazati svu lepotu i bogatstvo narodnih običaja i kulturne baštine rodnog karaja.

- Mi dolazimo iz Bosanskog Grahova i predstavljamo naše kulturno-umetničko „Gavrilo Princip” koje ime nosi po najpoznatijem Grahovljaku. Treći put smo u Strmici i za nas Sijelo predstavlja nešto najlepše. Prve smo komšije, delimo mnogo toga zajedničkog, ali isto tako ovde upoznajemo ljude iz drugih krajeva, njihova društva, običaje i tradiciju. S ponosom čuvamo naše običaje, pokazujemo ih drugima i uspostavljamo kontakte sa onima koji su ovde iz istih razloga. Želimo da se ova manifestacija nastavi još dugo godina, i da što više grupa, društava, mladih ljudi dolazi ovde i neguje tradiciju koju smo nasledili od predaka - poručila je Sara Damjanović koja je sa svojim KUD-om ponosno predstavila svoj kraj i njegovo ime.

KUD „Gavrilo Princip”

Publiku je oduševio i nastup ženske pevačke grupe SKUD „Izvor” iz Stanišića kod Sombora, koju čine potomci kolonista iz Dalmacije. Njihov prvi dolazak na mesto odakle im potiču preci, u autentičnim dalmatinskim nošnjama i nastojanju da sačuvaju izvornost jezika, ali i narodnog pevanja, za njih je nosio posebnu odgovornost.

- Svi moji preci su odavde, iz ovih krajeva, kao što je to slučaj i kod ostalih članica naše pevačke grupe. U Stanišiću, mestu iz kojeg dolazimo, oko 70 procenata stanovništva poreklom je odavde, uglavnom ljudi koji su kolonizacijom nakon ratova završili tamo. Mi baštinimo tradiciju naših krajiških Srba, bavimo se izvornim narodnim pevanjem, ojkalicama i groktalicama. Rukovodilac naše grupe je Dragan Parađina, koji sa posebnom pažnjom i ljubavlju brine o autentičnosti kako našeg govora i pevanja tako i narodnih nošnji u koje smo obučene. Bile smo na otvaranju zavičajne kuće posvećene Dositeju Obradoviću u Plavnu, ali ovo je naš prvi dolazak na Sijelo. Osećaj je poseban, ali i čudan. Mi smo donekle zaboravili jezik kojim se ovde govori jer su naši roditelji poprimili poprilično toga književnog i bačkog tamo gde su doselili ili rođeni, ali se trudimo da sačuvamo ono izvorno, učeći i kroz različite seminare o našem poreklu, jeziku i običajima naroda ovoga kraja - istakla je Fransoaz Molnar, jedna od članica grupr „Izvor”.

Posebne emocije među publikom izazvao je nastup Izvorne pevačke grupe „Strmica” sa pesmom „Strmica nebeska” koju je napisao Anđelko Knežević, organizator programa „Sijela tromeđe”, u čast svih preminulih Strmičana koji su stvorili „Sijelo”, organizovali ili nastupali na njemu.

Pored običaja i tradicije baštine i način života ljudi na Tromeđi

Ni ovogodišnja Sabor na tromeđi nije prošao bez istaknutih čuvara tradicije, etno pojca Svetlane Spajić koja Strmicu ne odvaja od svetskih i evropskih pozornica na kojima nastupa, guslara Saše Lukića, ali i najstarijeg tromeđaša i učesnika „Sijela” koji je redovan gost od onog prvog pre pedeset godina, ojkača, diplara i zdravičara Obrada Milića iz Bogatnika. 

Obrad Milić

Na „Sijelu tromeđe”, Kulturno-umetničkom društvu „Mira Lukač” iz Drvara, koje obeležava 100 godina rada, uručena je plaketa „Rade Matijaš”. Ovo priznanje koje se dodeljuje za izuzetne zasluge očuvanja tradicije i kulturnog identiteta Srba u Dalmaciji, Lici i Bosni, nosi ime po dugogodišnjem dopisniku „Večernjih novosti” iz Knina i jednom od osnivača ove manifestacije. Plaketu je uručio njegov sin Igor Matijaš. Posebna Zahvalnica ovogodišnje manifestacije dodeljena je i Branku Krneti, dugogodišnjem istaknutom članu muške pevačke grupe „Strmica” i jednom od retkih, još uvek aktivnih članova prvobitne postavke grupe.

Uoči centralne manifestacije, veče ranije, u Strmici je organizovan nastup KUD-a „Mira Lukač” iz Drvara, povodom proslave 100 godina postojanja. Nakon njihovog nastupa održana je muzičko-dramska promocija knjige prepeva rok poezije „Pesme u ogledalu”, autora Kninjanina Zorana Vujasinovića.

- Iako se svake godine trudimo da obogatimo naš program, dovodeći sve veći broj izvođača, grupa koje žele da učestvuju na Sijelu, ovaj put ipak obeležavamo jedan značajan jubilej, pedeset godina od prvog Sabora na Tromeđi koji je imao za cilj da pokaže svo bogatstvo našeg narodnog stvaralaštva, narodne isntrumente, ojkačku pesmu i folklor, narodne igre i zdravice. Iz tog razloga smo prvo veče u Strmici imali tri bine, jednu na kojoj su naši prijatelji iz Drvara obeležili svoj značajan jubilej, drugu na kojoj se mogao čuti prepev rok pesama našeg zemljaka Zorana Vujasinovića i Dejana Vidovića, i to je bio jedan muzičko-dramski spektakl, i treću posvećenu jednom novijem izvođenju te krajiške muzike. Želja nam je bila da zadovoljimo muzičke ukuse svih generacija i čini se da smo tome uspeli. Ali centrana manifestacija i cilj njenog održavanja svih ovih godina, nešto je što ne želimo menjati jer na taj način čuvamo od zaborava i baštinimo ne samo običaje i tradiciju već i način života ovdašnjih ljudi – istakao je Igor Matijaš, jedan od organizatora „Sijela”.

Održavanje ovogodišnje manifestacije na Tromeđi pomogli su SNV iz Zagreba, šibensko-kninska županija, Grad Knin, opštine Biskupija, Kistanje i Ervenik te brojni pojedinci poreklom iz ovog kraja.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.