Pobedila gužvara iz daljske kuhinje

Sajam starih zanata i običaja i gužvarijada pokrenut je sada već daleke 2005. godine u cilju podsticanja razvoja ruralnog turizma Opštine Erdut, promovisanja tradicije, kulture, zanata, običaja i gastronomije daljskog kraja i postavljanja ovog dela Slavonije na mapu kontinentalnog turizma. Sve je započelo kao projekat pod nazivom „Turizam, po meri moje lokalne zajednice – Opština Erdut“. U početku je Sajam održavan svaki put u drugom mestu opštine i to u Dalju, Bijelom Brdu, Aljmašu i Erdutu i trajao je dva dana, a kasnije se potpuno preselio u Dalj i spojen je sa Gužvarijadom. Ovogodišnja je održana u subotu, 3. oktobra, i okupila je pedesetak izlagača i porodičnih gazdinstava kao i brojne posetioce, koji su imali priliku da isprobaju tradicionalne domaće prehrambene proizvode. U ponudi su bili eko-etno proizvodi iz domaće radinosti i prezentacija običaja uz gužvaru i vino. Tokom manifestacije održavane su radionice i ocenjivane najbolje pripremljene gužvare.

Učesnike je pozdravio i manifestaciju svečano otvorio zamenik osječko-baranjskog župana Vladimir Horvat.

- Čast mi je i zadovoljstvo da i ove godine budem sa vama, da otvorim ovu manifestaciju i da zahvalim domaćinima na odličnoj organizaciji i učesnicima na svemu što su nam za danas pripremili – rekao je tom prilikom Horvat poželevši na kraju svima da se dobro druže i zabave.

U Dalju svoje proizvode izlažu i gosti iz udaljenijih krajeva. Tu je svoje proizvode izložilo i Udruženje roditelja „Sunce“ iz Mrzovića u Opštini Semeljci.

- Doneli smo domaće sveće, grožđa, malo suvomesnatih proizvoda, rakije. Šta imamo to i izložimo, a većinom izlažemo suve kolače. I mi organizujemo slične manifestacije, organizujemo rakijadu, vatrogasne zabave i slično. Sve što prodamo namenjeno je u humanitarne svrhe deci sa potrebama, družimo se i pomažemo jedni drugima – kaže Irena Braunac iz Mrzovića.

Manifestaciju rado posećuju i oni koji više ne žive na ovim prostorima, ali često dolaze u rodni kraj pa su u stanju da uoče i promene, odnosno koliko je ona napredovala.

- Sada živim u Norveškoj ali često dolazim ovde, posećujem rodbinu i svoje selo. Rekla bih da je bolje nego ranije, vidim da ima mnogo mladih ljudi i da se to sve malo uozbiljilo jer su ljudi shvatili da bez toga šta si, ko si i koje ti je poreklo i da kroz negovanje svoje tradicije i kulture i ne postojiš. To važi i za Hrvate, i za Srbe, i za Mađare i za bilo koju drugu zajednicu. Meni je drago da je ova zajednica u Dalju ovako živa i da održava svoj način života i svoju tradiciju i običaje. Kad god sam ovde posetim i Dom Ocića i Milankovićevu kuću i sve programe koje organizuju, naučne skupove, promocije knjiga, pozorišne predstave i drago mi je da ljudi imaju gde da oplemene svoju dušu, a volela bih da i poseta tim programima bude veća – podelila je svoje utiske Dragana Milivojević.

Na ocenjivanje je pristiglo dvadesetak primeraka gužvare, a proces određivanja o najboljoj nije mnogo komplikovan.

- Parametri za ocenjivanje su izgled, kako je gužvara ispečena, odnos testa i fila, povezanost testa i nadeva i naravno ukus. Svaku gužvaru moramo da presečemo, a i kod toga je važno da se testo ne lepi za nož, i onda svaku od njih i probamo. Nismo nikoga uslovljavali čime će filovati gužvare, ali zna se da su one pretežno od orasa, maka i eventualno rogača. Neke druge verzije ne dolaze u obzir jer je ovo tradicionalni način pripreme gužvara. Za takmičare smo pripremili i lepe nagrade. Prva je pekač, druga toster, a za treće mesto poklanjamo kuhinjsku vagu. Vodili smo računa da nagrade budu alati koji se upotrebljavaju u kuhinji – objašnjava predsednica žirija Zlatica Blagojević.

Pobednica ovogodišnje Gužvarijade u Dalju je Mirjana Puača iz Dalja, dok su Zlata Jurišić iz Semeljaca i Tatjana Pavković iz Hum Varoši osvojile drugo, odnosno, treće mesto.

U Kulturnom delu programa učestvovali su SKUD „Branko Radičević“ iz Dalja, MKD „Braća Miladinovci“ iz Osijeka, SKUD „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Bijelog Brda, Pododbori SKD Prosvjeta iz Voćina, Garešnice i Slatine, Etno udruženje „Đurđic“ iz Ratkova u Srbiji, MKUD „Petefi Šandor“ iz Dalj planine, KUD „Branislav Nušić“ iz Borova, Pevačka grupa „Koreni“ iz Borova, KUD „Đoko Patković“ iz Bobote i KUD „Liješće“ iz Liješća u Republici Srpskoj odnosno BiH.