„Propisana ljudska prava neretko ostaju mrtvo slovo na papiru“

Saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov iskoristila je priliku da još jednom u Hrvatskom saboru naglasi važnost uloge pučke pravobraniteljke kao nezavisnog tela koje ukazuje na kršenje prava i propuste institucija, ali i pozvala na veću političku odgovornost u zaštiti temeljnih prava svih građana Republike Hrvatske, posebno pripadnika nacionalnih manjina. Jeckov je na ovaj govor bila potaknuta činjenicom da se polovinom 2025. godine raspravljalo o Izveštaju pučke pravobraniteljke Tene Šimonović Ejnvalter za 2022. godinu, pa se tako ponovila situacija da se o nekom Izveštaju u Saboru RH raspravlja sa nedopustivo velikim vremenskim odmakom od nekoliko godina.

- I šta reći o aktuelnosti ove rasprave osim da je nepravodobna i da predstavlja zaista lošu praksu i lošu sliku građanima koji se sa puno poverenja obraćaju Kancelariji sa svojim problemima. Istovremeno je to loša praksa i slika prema stanju ljudskih prava jer je odgovornost Sabora zaštita i jačanje ljudskih prava. Zato se mi u SDSS-u slažemo sa predlogom Odbora za ljudska prava i prava nacionalnih manjina da se Poslovnikom Sabora uredi obaveza raspravljanja o Izveštaju u godinama u kojima su donesena, te da propiše rok Vladi u kojem mora dostaviti mišljenja Saboru kako bi se osigurala pravodobna rasprava o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj – započela je svoj govor zastupnica Jeckov.

Ustav jasno govori da je pučka pravobraniteljka opunomoćenica Hrvatskog sabora koja pravovremeno treba imati i odgovor Vlade Republike Hrvatske na preporuke koje kancelarija pučke pravobraniteljke ažurno dostavlja i koji se temelji na stvarnim problemima građana.

- Ovaj Izveštaj je objektivan, kritičan i nepristran i može se percipirati kao svojevrsna unutrašnja kontrola države i ukazivanje na eventualne propuste koji se dobro koordinisanim radom svih strana jednostavno mogu razrešiti, a sve se to postiže prvenstveno zbog činjenice da saslušaju obe strane. I ono što je možda još važnije, od kancelarije pučke pravobraniteljke ne dobijamo samo statističke podatke i kritički osvrt, već konstruktivne predloge i preporuke, pa čak i svojevrsna upozorenja kako određene stvari treba dovesti u stanje kakvo ono zapravo i treba biti. Narodski rečeno, ne radi se o pukom dijagnosticiranju problema, već predlažu i način njegovog rešenja. Takvih preporuka, odnosno rešenja je u 2022. godini bilo 170 i usmerene su na otklanjanje uočenih nedostataka i nepravilnosti koje dovode do povreda ustavnih i zakonskih prava građana, a rezultat su postupanja u brojnim predmetima – pojašnjava Jeckov.

Kancelarija pučke pravobraniteljke neretko je jedina državna institucija kojoj se građani obraćaju sa punim poverenjem i budu saslušani, te koja nepristrano i kritički posmatra svaki segment naše države i društva vodeći računa da se niko ne oseća manje vrednim ili zapostavljenim. Pravobraniteljka i njena kancelarija nisu ostali nemi na brojne situacije kršenja ljudskih i manjinskih prava na koja su se prituživali građani, organizacije civilnog društva ili su objavljene u različitim medijima, čak ni kada su putem istih tih medija bili prozvani u negativnom kontekstu. Posebno je istaknuto kako se kroz niz godina pojavljuju dve najistaknutije ranjive grupe, a to su nacionalne manjine i oni koji traže zdravstvenu zaštitu. Iako postoji dovoljan broj zdravstvenih ustanova, javnih i privatnih, sistem ne funkcioniše jer javne ustanove često nisu dostupne, bilo teritorijalno bilo zbog lista čekanja, dok su privatne ustanove za većinu građana preskupe, a nije dovoljno uređen ni odnos između javnih i privatnih ustanova. U ovom kontekstu saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov posebno se osvrnula na položaj pripadnika nacionalnih manjina, posebno na položaj srpske zajednice u RH.

- Istina je da su pozitivni propisi kojima se uređuju prava pripadnika nacionalnih manjina kvalitetni, možda jedni od najboljih u Evropi i mogu služiti kao ogledni primer drugima. Međutim, gotovo kao mantru ponavljamo jedno te isto, odnosno, da propisana prava neretko ostaju mrtvo slovo na papiru, a vidimo da i pravobraniteljka gotovo iste preporuke prepisuje iz godine u godinu – izjavila je Dragana Jeckov.

Pučka pravobraniteljka Tena Šimonović Ejnvalter, FOTO: Ombudsman HR

Tako su i ove godine istaknuti problemi kao što su nedovoljna zastupljenost nacionalnih manjina u emisijama HRT-a, podzastupljenost pripadnika manjina među zaposlenima u upravi i pravosuđu, te neprovođenje propisa o upotrebi manjinskih jezika i pisama, kao i govor mržnje u medijima i političkom diskursu, radikalni nacionalizam, istorijski revizionizam, protumanjinska retorika i predrasude koje posebno pogađaju srpsku i romsku nacionalnu manjinu.

- Citiram pravobraniteljku: „Nažalost, zastupljenost nacionalnih manjina u javnim medijima i dalje je jedno od područja u kojem se manjinska prava najslabije ostvaruju.“ Ovo je nešto na šta godinama skrećemo pažnju, posebno na sednicama Saveta za nacionalne manjine, ali očito bezuspešno. Već zadnjih više od pet godina, postotak sadržaja namenjenog pripadnicima nacionalnih manjina je oko poražavajućih jedan odsto. Čak se u toj jadnoj minutaži uračunava i gostovanje pripadnika nacionalne manjine u nekoj emisiji, što nije nužno program namenjen nacionalnim manjinama, da se priča o manjinama, a ne s manjinama, da se iz godine u godinu mešaju pojmovi nacionalna manjina i religijska pripadnost, da se ne bave politički izazovnim i „provokativnim“ pitanjima, te da se prikazuju manjine „samo kao folklor“. Formiranje manjinske redakcije na HRT-u je takođe puko zadovoljenje forme jer se radi samo o preraspodeli radnika u tu redakciju – pojašnjava Jeckov, koja je ovom prilikom prokomentarisala i zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina u upravi i pravosuđu.

- Podaci o provedbi članka 22. Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina su poražavajući, naročito kada se ovaj institut medijski maliciozno prikazuje kao nešto što je pravilo, a ne izuzetak, pri tome ovim tempom njegove primene nikad nećemo postići toliko željenu ravnomernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina.

Govorilo se i o primeni dvojezičnosti

Sve što je rečeno na prošlim raspravama o primeni dvojezičnosti može se ponoviti, jer se nažalost, prema rečima saborske zastupnice, ništa nije pomerilo sa mrtve tačke.

- Kada se svemu navedenom doda izgovor novih rezultata popisa koji zahtevaju revidiranje akcijskog plana, pitanje je hoćemo li ikad uopšte doći u priliku da vidimo u stvarnosti dvojezične znakove na ulazima i izlazima iz naselja. Često se kao pozitivni primeri ističu Donji Lapac i Biskupija, međutim moram spomenuti kako se ploče u Donjem Lapcu nalaze samo na sporednim ulazima u naselje, dok se u Biskupiji redovno uništavaju. Ovo govorim čisto da javnost ne bude u zabludi – kaže Dragana Jeckov.

Zahtev da Hrvatska jasnije reguliše obaveze jedinica lokalne samouprave na uvođenje dvojezičnosti eksplicitno se javlja u gotovo svim izveštajima međunarodnih i evropskih tela, ali i rezolucijama Odbora ministara Veća Evrope 2005., 2011. i 2017. godine. Poslednji izveštaj i rezolucija Odbora ministara iz 2022. godine eksplicitno navodi da je postojeći prag od trećine stanovništva previsok te da ga je potrebno smanjiti u skladu sa člankom 10. Okvirne konvencije. Takođe se i u poslednjoj rezoluciji naglašava obaveza vlasti da osiguraju provođenje postojećih prava, što se odnosi kako na službenu upotrebu manjinskog jezika i pisma, tako i na oznake u javnom prostoru.

Isto tako, ni u 2022. godini nije bilo napretka kada je u pitanju registracija škola na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, s obzirom da jedino srpska nacionalna manjina nema registrovane škole na svom jeziku i pismu, dok sve ostale manjine imaju.

- Pokušava se to dugi niz godina prenosom osnivačkih prava nad osnovnim školama sa područja Vukovarsko-sremske županije na Opštine Borovo, Negoslavci i Markušica, koje su to zatražile još 2015. godine, a napretka nije bilo ni u pogledu registracije ovih škola kao ustanova s nastavom na srpskom jeziku i pismu. Najgore je što u ovoj situaciji postoje, narodski rečeno, dvostruki aršini, pa je na pojedine jedinice lokalne samouprave prenos prošao brzo i bezbolno, bez medijske pompe. Napomenut ću kako ni do danas ništa nije napravljeno po ovom pitanju – naglasila je saborska zastupnica SDSS-a Jeckov.

Naglašeno je i kako je pravobraniteljka dobro detektovala jednu stvar, a to je da roditelji, pripadnici nacionalnih manjina i deca imaju pravo birati model obrazovanja. Bez obzira na to, i dalje se konstantno u pitanje dovodi pravo dece pripadnika nacionalnih manjina na obrazovanje na maternjem jeziku i pismu i to samo i isključivo kada su u pitanju deca srpske nacionalnosti. Dragana Jeckov ovom je prilikom rekla kako čak neke političke stranke postoje samo i isključivo nudeći takav program koji obećava uskraćivanje prava na manjinsko obrazovanje. Naglasila je i da, srećom, ti i takvi iako glasni, svakim danom postaju sve marginalniji, dok potpuno ne nestanu iz političkog života.

Zaključeno je da će, zbog nemerljive važnosti Izveštaja koji predstavlja svojevrsni presek stanja u kome se kao društvo nalazimo, Klub zastupnika SDSS-a podržati Izveštaj pučke pravobraniteljke za 2022. godinu.