Prvi sajam izdavaštva Srba u Hrvatskoj održan u Vukovaru

U nastojanju da na jednom mestu okupi izdavače koji u Hrvatskoj objavljuju knjige na srpskom jeziku i pismu Odbor za kulturu Zajedničkog veća opština organizovao je Prvi sajam izdavaštva Srba  u Hrvatskoj. U Srpskom domu u Vukovaru organizatori su pripremili štandove sa knjigama sedam izdavača. Pored izdanja Zajedničkog veća opština posetioci sajma mogli su da se upoznaju i sa izdanjima SKD Prosvjete i Srpskog narodnog veća iz Zagreba, Kulturno naučnog centra „Milutin Milanković“ iz Dalja, Srpskog doma i Srpskog kulturnog centra iz Vukovara, a kao gost sajma svoja izdanja predstavila je i Matica srpska iz Novog Sada.

Dan uoči sajma održan je okrugli sto na temu „Obaveza i izazova pisanja na maternjem jeziku“ na kojem su uz moderaciju Veljka Maksića govorili predsednik ZVO-a Dejan Drakulić koji je sajam svečano i otvorio, književnik i direktor KNC „Milutin Milanković“ iz Dalja Đorđe Nešić, direktor Srpskog doma Nebojša Vidović, predsednica Odbora za medije i veru ZVO-a Jadranka Jaćimović, profesor Ljiljana Bajac Nikolić i učenik Đorđe Biserčić.

- Tema ovog okruglog stola bila je pisanje na meternjem jeziku i govor u svakodnevnom životu. Govorili smo o tome koji izazovi tu postoje i pokušali da damo odgovore kako naš jezik i pismo očuvati i kako se uopšte suočavati sa izazovima upotrebe srpskog jezika i ćirilice u društvu koje većinski koristi latinicu i hrvatski jezik. Sa druge strane, vidimo da je i prodor svetskih jezika konstantan i mislim da je pred nama poseban zadatak da o tome razgovaramo i da razmišljamo kako da sačuvamo svoj jezik. To svakako nije jednostavno, ali mi i na ovaj način tom cilju želimo da damo svoj doprinos. Izdavaštvo na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu i upotreba u svakodnevnom životu su svakako jedan od dobrih alata da se jezik zaštiti od zaborava – rekao je organizator i moderator ovog skupa Veljko Maksić koji u ZVO-u vodi Odbor za kulturu i sport.

Učesnici okruglog stola složni su u konstataciji da je srpski jezik u Hrvatskoj u velikoj opasnosti da nestane iz različitih razloga. Jedan je još uvek prisutan strah, a drugi konstantno smanjivanje broja njegovih govornika.

- Što je manje govornika to znači da je i prostor na kome se naš jezik pojavljuje sve uži. Srpski jezik je zastupljen u školama i u medijima parcijalno, dakle samo tamo gde srpska nacionalna manjina ima škole na svom jeziku ili u medijima koji pišu ili govore na srpskom jeziku, a njih je relativno malo. Ugrožen je takođe, prilivom domicilnog hrvatskog jezika, novogovora koji prodire preko medija i škola, ugrožen je i anglicizmima koji iz ovih tehnoloških sfera prodiru u svakodnevni govor, a mi nemamo ili se nismo trudili da ih nađemo, reči koje bi ih adekvatno zamenile. Filmskom brzinom nam iščezavaju reči koje smo vekovima upotrebljavali jer nestaju zanati i poslovi kojima su se bavili naši preci. To se dešava gotovo na dnevnoj bazi. Velik deo tih reči sačuvaće se samo u rečnicima, knjigama i umetničkim delima, a iščeznuće ili će iščezavati iz kolokvijalnog i književnog jezika – konstatovao je književnik Đorđe Nešić.

Nešić misli da je za neke stvari sada već kasno i da se uz velike napore proces regresije može samo usporiti.

- Trebalo je stvoriti strategiju pa razmišljati šta uraditi da se to predupredi. Pre svega na planu školske i kulturne autonomije. Tokom pregovora koji su svojevremeno vršeni trebalo je imati čvršće stavove po tim pitanjima. Ovako se to politički razvlačilo decenijama tako da sada imamo poplavu osnivanja srpskih kulturnih centara po gradovima, a te kulturne centre i njihove sadržaje nema ko da realizuje i da posećuje. Da je to bilo pre 20 ili 25 godina to bi bila druga priča. Isti je slučaj i sa registracijom škola koje još uvek nisu registrovane kao srpske. I tu se išlo nekakvim političkim kompromisima koji su doveli do toga što imamo danas. Mali broj škola, sve manji broj učenika sa tendencijom sve većeg opadanja, pretvaramo se kao etnička zajednica u gerontološki prostor – zaključio je Nešić uz opasku da je i organizacija ovog sajma jedan korak koji može da pomogne, ali u sadejstvu sa svim drugim što još treba uraditi i da je bolje i to nešto raditi nego mirno posmatrati kako se film odmotava prema lošem kraju.

Đorđe Nešić

Sličnog je stava i publicista i urednik prosvjetinih izdanja Čedomir Višnjić. On smatra da odgovor na pitanje upotrebe srpskog jezika jako zavisi od toga iz koje sredine ko dolazi i još niza drugih varijabli.

- Situacija je haotična i loša. Mi stariji je snagom znanja i snagom poznavanja konteksta i situacije savladavamo i mislimo da jedino što trenutno imamo kao ozbiljno sredstvo odbrane je rad na srpskoj kulturi, rad na tome da pišemo, čitamo, na primer Đorđa Nešića. Da uopšte ne pitamo i ne gledamo koje sve jezičke karakteristike imaju njegove knjige jer to nije važno i u toj meri je utopljeno u nacionalnu kulturu i dubinu tradicije jednog kraja da je to samo po sebi udžbenik tog našeg jezika. Mnoge su okolnosti protiv nas, a samo je jedna stvar, a to je književno stvaralaštvo, na našoj strani – rekao je Višnjić.

Na sajmu gostovala i Matica srpska

Drugog dana manifestacije već pomenuti izdavači predstavili su deo svojih izdanja, a gost izdavač na ovom prvom sajmu bila je Matica srpska. Njena izdanja predstavili su Milena Kulić i sekretar Matice srpske Milan Micić.

- Matica srpska deluje na celokupnom srpskom prostoru pa tako deluje i ovde u Vukovaru, Belom Manastiru i Osijeku i za nas je ovo događaj od izuzetnog značaja. To je prilika da svi zajednički sagledamo ono što objavljuju Srbi u Hrvatskoj, da i mi iz Matice imamo uvid u izdavačku delatnost i ljude koji stvaraju na srpskom jeziku ovde u Hrvatskoj. To je način da jačamo veze i da matica srpska ovde bude što više prisutna sa svojim programima jer ove godine slavimo i dvestotu godišnjicu Letopisa Matice srpske, a za dve godine dva veka osnivanja Matice srpske i da izdavaštvo Srba iz Hrvatske kao i svi programi koji su naslonjeni na kulturu budu prisutni u Matici. U zadnjih nekoliko godina postoji jedna kvalitetna saradnja Matice i ovdašnjih Srba, u kontaktu smo i sa Prosvjetom u Zagrebu i očekujemo da ćemo tu saradnju širiti i povezivati se i sa drugim sredinama u Hrvatskoj u kojima žive Srbi – istakao je Micić koji je stava da se treba boriti protiv shvatanja ćirilice kao regresivnog pisma, a da je latinica znak nekakve modernosti i urbanosti, stava koji je svojevremeno nametnuo komunizam.

- Takav stav je i danas prisutan u jednom delu srpskog naroda u Srbiji i delu kulturne javnosti. To je vrsta taloga koji nas svakodnevno opominje i pritiska i čini da borba za identitet kod nas Srba bude mnogo komplikovanija i složenija nego što je to kod drugih naroda koji su imali mnogo jasnije stavove i jasnije samoprepoznavanje – zaključio je sekretar Matice srpske.

Program Sajma finansiran je sredstvima Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.