Publicistički rad Milenka Vasiljevića Čike

Ovaj pesnik svoje prve radove objavljivao je još kao učenik, a nakon vojske i u zrelijim godinama počeo je da se intenzivnije bavi pisanjem.

- Prvu pesmicu sam objavio sa 12 godina  u četvrtom razredu osnovne škole. Nama je učiteljica dala zadatak da napišemo pesmu o svojoj majci. Napisao sam pesmu koju smo čitali u školi, učiteljica je to uzela i potom je pesma objavljena u Virovitičkom listu na jednoj stranici novina koja je bila posvećena dečjim radovima. Tako sam nakon te objavljene pesmice dobio inspiraciju i nastavio sa pisanjem te sam do odlaska u vojsku napisao stotinak pesama i pričica – istakao je Milenko Vasiljević.

Nakon vojske nastavio je sa pisanjem i objavljivanjem u raznim listovima kao što su Glas Slavonije, Front, Nada i drugi. S vremenom počeo je da odlazi i na pesnička druženja koja su organizovana na amaterskoj osnovi. U periodu od 1988. godine do danas izdao je ukupno 12 knjiga, a poslednja je posvećena njegovoj porodici pod nazivom Tragom života.

- Izuzetno sam zadovoljan sa ovim programom koji je za mene bio veoma emotivan, a došlo je i dosta ljudi što mi je posebno drago. Takođe, na promociji su bili i svi moji najbliži, ćerke, unučad, zetovi, praunuci – naglašava pesnik.

Čiko ne piše i ne objavljuje samo pesme, među njegovim radovima značajno mesto imaju i priče, aforizmi, haiku poezija, a iako je već u poznim godinama života još uvek se bavi pisanjem.

- Manje pišem nego ranije, možda napišem neke kratke pesmice posebno haiku stihove. Nemam više reči, reči su mi se izgubile, godine su učinile svoje i to je sasvim neka druga stvar nego ranije – kaže Čiko.

Milenko Vasiljević rođen je u mestu Sekulinci u voćinkom kraju, živeo je u Valpovu, a svoje penzionerske dane provodi u Osijeku. Upravo je o svom rodnom selu Sekulincima napisao knjigu, a značajna je i njegova knjiga o rečniku, govoru i običajima voćinskog kraja pogotovo ako se uzme u obzir da se iz ovog kraja raselilo dosta ljudi, a u mnogim mestima više niko ni ne živi baš kao što je slučaj i sa njegovim rodnim Sekulincima. Svom zavičaju posvetio je i zbirku pesama nazvana Stihom i tugom kroz zavičaj.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, dugogodišnji je aktivan član i saradnik Prosvjetinog pododbora u Osijeku, a svoje radove objavio je i u mnogobrojnim zajedničkim zbirkama pesama.