Revitalizacija Banije – imperativ SNV-a

S obzirom da su mnogi krajevi u Hrvatskoj tokom proteklih pet godina razoreni prilikom dva snažna zemljotresa u kojima su oštećene mnogobrojne stambene i javne građevine, a prouzrokovana je i velika materijalna šteta, u Saboru su zastupnici nedavno raspravljali o efektima provođenja zakona o obnovi oštećenih zgrada na području zemljotresom stradalih  županija za prošlu godinu, kako bi se sumirali utisci i videlo šta je još potrebno da se napravi. Stručnjaci su procenili da je oštećeno više od 69 000 građevina, inicijalna šteta procenjena je na 17 milijardi evra, a zabeleženo je osam žrtava koje su tada izgubile živote, na šta se posebno osvrnula saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov, podsetivši da je to glavni razlog zbog čega se prilikom obnove mora razmišljati o njenoj ažurnosti, budućoj bezbednosti i stabilnosti građevina kako bi građani bili sigurni u svojim stanovima.

- Obnova područja stradalih u zemljotresu predstavlja pre svega humanitarno pitanje, jer je veliki broj naših sugrađana tom prilikom ostao bez krova nad glavom, a mnogi ga zbog toga, ali i spore birokratije u pojedinim slučajevima ni dan danas nemaju. Na nama je danas ovde obaveza da proces obnove pratimo i da ga svojim sugestijama i predlozima ubrzamo - poručila je Jeckov.

Kako ova situacija nalaže i kvalitet i kvantitet, odnosno u izveštajima se navodi da postoje mnogi izazovi koji iziskuju kako ažurnost, tako i kvalitet u realizaciji infrastrukturnih radova, Jeckov je pohvalila angažman resornog ministra Branka Bačića, kao i celokupnog njegovog tima i izrazila nadu da će se njegova najava kompletnog završetka obnove do 2030. godine i obistiniti.

- Izmenama zakona o obnovi početkom 2023. godine omogućena je efikasnija dinamika radova i poboljšanje modela samoobnove, odnosno dodele novčanih sredstava, čime zainteresovanim, oštećenim građanima, država na račun uplaćuje celokupan iznos, potreban za obnovu ili izgradnju kuća. Uz ovo, za poslove vođenja obnove, isplaćuje se nadoknada za koordinaciju samoobnove - izjavila je zastupnica SDSS-a, podsetivši da je više od milijardu evra izdvojeno od strane EU Fonda solidarnosti, uz gotovo 600 miliona evra iz Fonda za oporavak i otpornost, te 98 miliona evra iz Fonda za obnovu i razvoj radi dodatne podrške za sanaciju štete.

Tokom rasprave istaknuti su i primeri dobre prakse i zabeleženi pozitivni trendovi u kojima je prošle godine značajno porastao broj složenih konstrukcijskih radova u odnosu na prethodnu godinu i to sa 680 na 1180 obnovljenih građevina. Kako kaže Jeckov, ova informacija je značajna jer nam pokazuje ubrzanu dinamiku sanacije građevina koje su i pre zemljotresa bile neadekvatno održavane zbog niza razloga, poput starosti zgrade ili neadekvatnih uslova gradnje na samom početku. Jeckov je naglasila da je proces obnove mogao biti brži, ali i ukazala da ne treba zaboraviti brojne probleme kao što su sporost sistema, neadekvatna reakcija birokratije, proces javne nabave i preopterećenost našeg građevinskog sistema. Uzevši sve navedeno u obzir, Jeckov je istakla da je primetno kako obnova ide u dobrom smeru, ali da je jednako važno raditi i na revitalizaciji tih sredina u smislu stvaranja adekvatnih životnih, materijalnih i demografskih uslova. U tom smislu, Jeckov se posebno osvrnula na Sisačko-moslovačku županiju kao poslednju u Hrvatskoj prema dobiti preduzetnika.

- Obnovljene kuće i zgrade su važne, ali bez privrednog i i društvenog oporavka nastaviće se depopulacija, odlazak mladih i u tim obnovljenim zgradama neće biti nikoga. Potrebna je  bolja saobraćajna povezanost, jačanje preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje, kao i civilnog društva i kulturnih projekata - ocenila je Jeckov koja je u tom smislu poseban naglasak stavila na Baniju.

Navodeći neke opštine na području Banije koje su u velikom riziku od siromaštva po troškovima života (Dvor, Topusko, Gvozd, Jasenovac…) Jeckov je rekla da se tim pitanjem intenzivno bavi SNV koje je kroz projekat „Od vrata do vrata“, organizovalo besplatan prevoz starijih lica kako bi oni otišli kod doktora, platili račune i obavili neke druge poslove poput nabavke i slično, naglasivši da su u tamošnjim dućanima cene i do 40 odsto skuplje nego u centru Zagreba.