Ruralni krajevi i demografija u fokusu Šimpraginog govora o budžetu

U svom obraćanju u Saboru RH, saborska zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga ukazala je na ono što zanima naše građane, naročito u ruralnim krajevima – koliko je sredstava izdvojeno za vodovode, puteve, hoće li se povećati penzije, da li se nastavlja program „Zaželi“, hoće li se u mestima gde su centri za upravljanje otpadom, poput Biljana, poboljšati uslovi života, da li će vetrenjače biti jedino društvo meštanima ličkih i dalmatinskih sela i slično. Ruralna područja su od velikog značaja, iako demografska slika nije najbolja, u njima živi više od 40 odsto stanovništva, a čine 80 odsto teritorije Hrvatske.

– U obilasku Banije, Korduna, Like, Dalmacije, kao i zapadne Slavonije, dočekuju nas sela bez vodovoda, sa lošim putevima, bez javne rasvete i sa nedostupnom zdravstvenom zaštitom. I dok nacionalne i evropske razvojne strategije ruralne krajeve prepoznaju kroz važnu ulogu očuvanja životne sredine i snabdevanja hranom u kontekstu sve većeg uticaja klimatskih promena, u nekim krajevima u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina još uvek nije obezbeđena ni osnovna infrastruktura. Upravo zato su programi Ministarstva poljoprivrede, regionalnog razvoja i privrede za područja naseljena nacionalnim manjinama i dalje potrebni. Verujem da sam dosadila sa takvim raspravama, ali dok god je stanje takvo – o tome ćemo govoriti. Teško je pripremiti uravnotežen budžet koji je socijalno osetljiv, ali i usmeren ka ostvarivanju razvojnih ciljeva i projekata – rekla je Šimpraga osvrnuvši se na delove predloženog budžeta.

- Ukupni prihodi državnog budžeta za 2026. godinu planirani su na 35,7 milijardi evra. Rast prihoda zasniva se na nastavku pozitivnih privrednih kretanja, efektima nedavnih poreskih reformi, očekivanom rastu plata i zaposlenosti, kao i korišćenju EU fondova. Dalji rast poreskih prihoda, doprinosa i prihoda od pomoći omogućava stabilno finansiranje državne potrošnje, investicija, kao i transfera ranjivim grupama i kapitalnim projektima, uz očuvanje fiskalne discipline. Ukupni rashodi budžeta za 2026. planirani su na 39,8 milijardi evra, što je rast od 8,3% u odnosu na plan za 2025. Struktura rashoda po funkcijama iznosi: socijalna zaštita – 13,9 mlrd €, zdravstvo – 5,1 mlrd €, obrazovanje – 2,2 mlrd €, odbrana – 1,6 mlrd € (značajan rast zbog vojnih investicija), javni red i bezbednost – 2,8 mlrd €, ekonomski poslovi (privreda, preduzetništvo, poljoprivreda, saobraćaj, energetika) – 5,4 mlrd €, stanovanje i komunalne usluge (energetska obnova, infrastruktura) – 1,1 mlrd € - kaže saborska zastupnica.

Rashodi usmereni na građane i demografiju

Kako je Šimpraga pojasnila, rashodna strana budžeta za 2026. snažno je usmerena na očuvanje i poboljšanje životnog standarda građana, jačanje konkurentnosti privrede, podsticanje demografske obnove, modernizaciju vojske i javnih službi, kao i razvoj komunalne, društvene i saobraćajne infrastrukture. EU fondovi podupiru investicije i kapitalne projekte (posebno u saobraćaju, energetici, obrazovanju, zdravstvu i turizmu), ali će se u narednim godinama njihova raspoloživost smanjivati. Značajno se povećavaju sredstva za energetsku obnovu, digitalizaciju, sanaciju šteta od zemljotresa, zelenu tranziciju i vodnu otpornost, a nastavljaju se i podrške zanatskoj delatnosti, poljoprivredi, zapošljavanju i inovacijama. Predviđen je i nastavak demografskih mera (roditeljski i porodiljski dodatak, novčane podrške za novorođenčad, ulaganja u vrtiće i igrališta). Povećanje rashoda od 2,7 milijardi evra rezultat je većih izdvajanja za pomoć osetljivim grupama građana. Za socijalne naknade i naknade za nezaposlene biće izdvojeno 1,5 milijardi evra, uključujući inkluzivni dodatak koji objedinjava četiri dosadašnje naknade za osobe sa invaliditetom, što će mnogima olakšati svakodnevni život.

– Jedan od najvećih dobitnika budžeta za 2026. godinu je Ministarstvo demografije. Izdvajanja za to ministarstvo porasla su za 20%. Za demografsku revitalizaciju predviđeno je 804 miliona evra, od čega 578 miliona evra za produženi porodiljski i roditeljski dopust i opremu za novorođenu decu, 194 miliona evra za dečiji dodatak i 32 miliona evra za mere demografske politike. U 2026. godini očekuje se nastavak privrednog rasta. Posebno privlači pažnju projekcija da će inflacija usporiti na 2,8%. Uzmete li u obzir da je Hrvatska imala jednu od najviših stopa inflacije u evrozoni tokom 2025, ovo je ambiciozan cilj koji ćemo pomno pratiti, imajući u vidu koliko inflacija pogađa građane. Moram izraziti i zabrinutost zbog smanjenja sredstava Ministarstvu poljoprivrede – budžet se smanjuje za gotovo 20%, sa 1,2 milijarde evra na 1 milijardu. Ako uzmemo u obzir sve nedaće koje su pogodile poljoprivredu ove godine, uz često nestručno upravljanje krizama, nadam se da je ovo jasna poruka ministru da će ubuduće morati pažljivije upravljati sredstvima u sektoru koji je od ogromnog značaja – nastavila je Šimpraga, pohvalivši i povećanje sredstava Kancelariji pučke pravobraniteljice, ističući važnost adekvatnog finansiranja institucije koja štiti najranjivije građane.

Više sredstava za nacionalne manjine

Takođe je pomenula i ključne institucije za rad nacionalnih manjina – Ured za ljudska prava i prava nacionalnih manjina te Savjet za nacionalne manjine.

– Stručne službe Savjeta za nacionalne manjine u 2026. godini imaće 11,5% više sredstava nego 2025. Najveći deo ovog iznosa biće usmeren na programe kulturne autonomije nacionalnih manjina. U okviru Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina predviđeno je povećanje od 12,8% za programe podsticanja učešća nacionalnih manjina, finansiranje manjinskih udruženja i institucija, kulture, identiteta i obrazovanja na manjinskim jezicima – zaključila je Anja Šimpraga.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.