Šašave veštice nasmejale decu

U izvedbi Pozorišta „Veliki mali princ“ iz Beograda šaljiva predstava Čarobna metla-dnevnik jedne veštice okupila je u Srpskom domu skoro 400 dece predškolskog uzrasta sa područja Vukovarsko-sremske županije. Reč je o vrtićima koji rade po programu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

- Zajedničko veće opština već duže vreme ima kvalitetnu saradnju sa Pozorištem ,,Veliki mali princ“, samim tim smo odlučili da i ove godine naše mališane obradujemo zanimljivom predstavom. Lepo je videti da se u sali Srpskom doma okupilo bezmalo 400 dece koja pohađaju vrtiće na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu – rekao je predsednik Odbora za kulturu i sport Veljko Maksić, u čijoj se organizaciji i prošle godine održala predstava Tri praseta pomenutog pozorišta.

Prisutnoj deci se u ulozi tetka Jece, starije veštice, predstavila Anastasija Tošić, mlada nada beogradskog pozorišta, koja je na šaljiv način ispričala njen dug i trnovit put do pronalaska prave metle.

- Moj lik šalje bitnu poruku, a ona je da u duši treba ostati dete, treba biti ustrajan i truditi se za ono šta želimo. U poslednjih godinu dana, od kada je predstava prvi put promovisana, igrali smo je preko 50 puta i do sada smo imali samo pozitivne povratne informacije. Vesela muzika i interakcija decu posebno razvesele i drže im pažnju. Moj lik je po prirodi šašav samim tim on izaziva osmehe kod najmlađih. Tetka Jeca na jedan deci zanimljiv način priča o svom iskustvu pronalaska metle u tinejdžerskim danima kako bi postala prava veštica. Pomenuti lik se obično vezuje sa nečim negativnim, ali u ovom slučaju veštice su luckaste i zanimljive. Želimo da kažemo da sve ima svoju pozitivnu stranu i da nju u svemu trebamo i da tražimo – rekla je Tošićeva, koja je prošle godine u Valjevu osvojila nagradu za najbolju žensku ulogu na Veri Feri festivalu.

Škola glume je mesto gde se polaznici obučavaju za profesionalne glumce kroz praktične i teorijske časove. U pozorištu „Veliki mali princ“, polaznici uče tehnike glume, uključujući rad sa glasom, pokretom i interpretacijom likova.

- U današnjoj predstavi igram sestričinu od tetke Jece, razigranu, šašavu, tinejdžerku vešticu koja ne voli da uči i želi da se igra. Uloga je dosta zahtevna jer sadrži dosta teksta, inače, u današnjoj predstavi pričam životnu priču moje tetke Jece, koja je danas veoma ozbiljna, ali je nekada i ona bila kao i ja mlada i luda. Verujem da će se deci svideti predstava jer i njih uključujemo u predstavu. Do sada, deca su nam uvek odgovaralo ukoliko ih nešto pitamo, a verujem da će tako biti i danas – rekla je petnaestogodišnja glumica beogradskog pozorišta Staša Banićević, koja je isto tako u januaru ove godine na valjevskom festivalu odnela nagradu najbolje ženske uloge.

Povratne infomacije dece su bile i više nego dobre, salom Srpskom doma odjekivao je smeh, ali i pitanja kada će iduća predstava.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.