Srednjoškolci se upoznali sa životom i delom pesnika koji je obeležio mnoga detinjstva

Ove godine se navršava 120 godina od smrti pesnika koji je ostavio trag za vreme svog života, ali iz prikazanog i decenijama posle ostavlja trag za sobom. Jovan Jovanović Zmaj jedan je od pesnika koji je obogatio dečije živote gde god se govori srpski jezik. Predavanje koje je Srpski kulturni centar organizovao u svojim prostorijama u sredu 20. novembra bila je prilika da se publici što bolje opiše i dočara život jednog od najpoznatijih pesnika srpskog naroda, ali i šire. O Zmaj Jovinoj sreći, životu, ženi i deci, ali i tragičnim dešavanjima govorila je dr. Ljiljana Bajac Nikolić.

- U okviru projekta SKC sredom odlučili smo obeležiti značajne jubileje naših poznatih pesnika. Posetioci su na prošlom predavanju imali priliku da čuju o Aleksi Šantiću, a ovo predavanje smo odlučili da posvetimo, možda najpoznatijem srpskom pesniku, ali i najpopularnijem, čika Jovi Zmaju. Ovo predavanje je namenjeno srednjoškolcima, ali i svim ostalima koji svoje znanje žele da prošire – rekla je profesorka srpskog jezika Ljiljana Bajac Nikolić.

Gotovo da nema ni jednog Srbina na svetu, a da ne bi znao recitovati bar jednu Zmaj Jovinu pesmu. Takođe, mnoge pesme za koje se smatra da su starogradske ili pesme poznatih muzičara kao što su Čolićeva pesma „Pesmo moja“ ili „Tiho noći moje sunce spava“ su Zmajeve pesme koje su bile ispred svoga vremena.

- Pored toga što je začetnik poezije za decu, on je isto tako začetnik srpske satirične poezije i stripa. Srednjoškolcima je on možda najpoznatiji kao pesnik ljubavnih stihova koje je posvetio svojoj ženi Ruži i deci – rekla je profesorka Ljiljana.

,,Kada je izgubio svoju decu, sva deca sveta su postala njegova’’

Jovan Jovanović Zmaj se od svoje nedaće branio pisanjem pesama. Ogromna porodična tragedija inspirisala ga je da napiše još jednu zbirku posvećenu porodici. „Đulići uveoci“ je zbirka elegičnih pesama, prošarana lavinom emocija izazvanih nizom pogibija članova njegove porodice. Čika Jova Zmaj je voleo jednom u životu, što je za današnje vreme nesvakidašnje. Njegova jedina prava, doživotna ljubav bila je Eufrosina Ruža Ličanin. Devojku čudnog imena oženio je 1862. godine, a nakon toga su nastale neke od njegovih najlepših pesama kao što su „Reci mi, reci mi kako da te zovem“, „Zaspala si, a ja sam budan“ i druge u kojima opisuje najsrećniji period svog života, koji je, nažalost, kratko trajao.

- Kao što sam naslov današnjeg predavanja kaže ,,Život i delo Jovana Jovanovića Zmaja’’, tako je i njegov život zvučao. Kod Zmaja je to neraskidiva veza jer tragedije koje je on doživeo uticale su na njegovo pisanje. Imao je potrebu da piše poeziju za decu jer kada je on izgubio svoju decu, sva deca sveta su postala njegova deca – zaključila je Bajac Nikolić.

Posle radosti i divnih trenutaka, porodicu Jovanović zadesila je velika tuga. Do 1872. godine umrlo je četvoro dece iz Čika Jovine porodice - Mirko, Tijana, Sava i Jug. Nažalost, nisu ni doživeli detinjstvo koje je on drugoj deci sveta nastojao da ulepša.