Sveti Sava – slava koju deca najviše vole

Svetosavske akademije u čast prvom srpskom svetitelju i prosvetitelju Svetom Savi su jedna od priredbi na kojoj školska deca i omladina rado učestvuju i za koju se dugo pripremaju. Biraju se recitali, pesme i kratki igrokazi koji opisuju život i delo Svetog Save. To je dan koji u sabornosti proslavljaju đaci, njihovi roditelji, kumovi slave, nastavnici, profesori. Školama tada odjekuju zvuci Svetosavske himne i širi se miris tamjana i slavskog kolača. Tako je bilo i u vukovarskoj gimnaziji.

- Mnogo nam znači kada dođu roditelji naših učenika da ih podrže, ali nam znači i dolazak predstavnika društvenog, političkog i verskog života. Doduše, mi im svima šaljemo pozivnice, ali su oni i inače uvek uz gimnaziju i ne dolaze samo na Savindan nego često posećuju našu školu, brinu o nama i podržavaju obrazovanje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu – ističe voditeljka nastave na srpskom jeziku u vukovarskoj gimnaziji prof. Ljiljana Bajac Nikolić.

Sve školske priredbe su važne, ali je Svetosavska akademija ipak jedna od onih koja među učenicima ima posebno mesto i značenje.

- Meni ova priredba mnogo znači zato što sam učestvovala od prvog razreda osnovne škole i to svake godine. Volim i inače, nevezano da li je u pitanju Sveti Sava ili neka druga priredba, ali Sveti Sava ima poseban značaj jer to je ipak naša školska slava i to samo mi slavimo. O Svetom Savi sam znala mnogo jer sam i inače veliki ljubitelj istorije tako da sam taj deo dosta dobro znala i pre učestvovanja na priredbi – kaže učenica trećeg razreda vukovarske gimnazije Vanja Nikić.

Svečano je bilo i u vukovarskoj Osnovnoj školi „Dragutin Tadijanović“ u kojoj nastavu na srpskom jeziku i pismu pohađa pedesetak đaka tako da su gotovo svi učestvovali u proslavi školske slave.

- Sva deca su nam važna koliko god da ih ima i ona se raduju ovom danu jer je to njihova slava. Tako je već godinama, tradicionalno, od kako postoji nastava na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u našoj školi. I u svim drugim školama se Sveti Sava na najbolji mogući način proslavlja i obeležava. Učestvuju svi, direktno ili indirektno. Malo ih je, ali mi se ponosimo upravo zbog toga što i sa tako malim brojem dece, uspevamo da izvedemo program koji s ponosom može da se pokaže na svakom mestu. Ja mislim da đaci o Svetom Savi znaju dosta. O njemu uče još u vrtiću, onda dođu u osnovnu školu i od prvog do osmog razreda nauče dosta toga novog. Trudimo se da svaki put odaberemo neke druge recitacije ili priče gde će Svetog Savu upoznati još bolje  – ističe profesor Novica Gajić, voditelj nastave na srpskom jeziku i pismu u vukovarskoj OŠ Dragutin Tadijanović.

Ni osnovcima jednako kao i gimnazijalcima nije teško da nauče recitale, pesme i igre i da ih bez preterane treme izvedu pred publikom koja se sastoji od njima poznatih lica, odnosno njihovih drugara, nastavnika i roditelja.

- Većina nas peva u horu, imamo igrokaze, plesove i tako. O Svetom Savi sam i od ranije znala dosta. Učili smo i u školi tako da ovim priredbama samo nadograđujem znanje – kaže učenica sedmog razreda Damjana Zimonja.

- Meni je, i to mogu s ponosom da kažem, Sveti Sava inspiracija u životu. Ugledam se na njega jer on je ostavio i krunu i zlato zarad krsta i vere – ističe učenica šestog razreda Jovana Bogdanović.

Sveti Sava je za školsku slavu određen 14. januara 1840. godine uredbom Srpskog starateljstva za pravdu i obrazovanje, a Svetosavska himna je prva srpska himna novog veka. Autor teksta nije poznat. Prvi notni zapis pesme i njenu obradu za mešoviti hor napisao je kompozitor Kornelije Stanković. Kasnije obrade dali su Stevan Mokranjac, Davorin Jenko, Petar Krstić, Vojislav Ilić i drugi poznati srpski kompozitori.