Tambura između dunavskih obala

Tamburaška muzika, koja se na ovom području prenosi s generacije na generaciju, ponovo je okupila izvođače iz Vukovara i Novog Sada. Treće izdanje Festivala tamburaške pesme Vukovar 2026. održano je u Srpskom domu, uz nastupe tamburaških orkestara, vokalnih solista i mladih izvođača. Festival su organizovali Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta” pododbor Vukovar i Zajedničko veće opština, s ciljem očuvanja muzičke tradicije i njenog približavanja novim generacijama. Predsednik vukovarskog pododbora „Prosvjeta”, Milenko Živković, istakao je tamburašku muziku kao važan deo kulturnog nasleđa, čije očuvanje podrazumeva i prenošenje znanja i ljubavi prema ovoj vrsti muzike na mlađe naraštaje.

- Kako će mladi dobiti priliku da čuju nešto ovako lepo ako im se ne predstavi na ovaj način, a verujte mi, svaka pesma ovde večeras koja se svira i peva, je prelepa i ima svoju tradiciju, priču i kulturu. Ona nas podseća na geografski prostor i širinu, a tamburaška muzika je jedna od najznačajnijih po tome što ne poznaje granice i svako od nas, s jedne ili druge obale Dunava, ima svoju tamburu – ocenio je Živković.

Na festivalskoj pozornici nastupili su članovi i solisti Centra tamburaške kulture i Tamburaškog orkestra „Cveta Sladić-Čiča” iz Novog Sada, kao i predstavnici tamburaške sekcije vukovarske „Prosvjete” i Tamburaškog orkestra „Vučedolski zvuci”.

Vokalni solista Radio-televizije Novi Sad, koji ove godine obeležava 50 godina umetničkog rada, Živojin Jergić je govoreći o zastupljenosti tamburaške muzike na prostoru Vojvodine i Slavonije, podsetio na njenu dugogodišnju prisutnost u svakodnevnom životu i muzičkoj praksi, posebno u rodnim Bođanima. Jergić je ukazao i na posebnost slavonskih tamburaških orkestara, u kojima je, uz uobičajene instrumente, svoje mesto imala i violina. Duboka ukorenjenost tamburaške muzike u tradiciji ovog podneblja, ocenio je, razlog je zbog kojeg će ona nadživeti generacije koje je danas neguju.

- U mestu iz kojeg ja dolazim bilo je davno pre tri tamburaška orkestra. Svi su tada imali hleba od sviranja, a svi oni su čuvali tradiciju te naše pesme. Puno im hvala na tome. Hvala našoj braći i prijateljima Romima koji su takođe sačuvali našu muziku. Tambura nema granicu, Dunav ne znači ništa. Kako se sviralo u Slavoniji tako se svira i u Vojvodini, jedino što su orkestri u Slavoniji uz tamburu svirali i violinu, što se meni jako dopadalo. Tambura će da živi i dalje, to je sigurno – poručio je Jergić.

Vokalni deo programa obeležili su i nastupi Slavka Našigaćina, doajena gradske i varoške muzike, Milisava Petkovića i nekoliko mlađih solista. Uz tradicionalne pesme, publika je imala priliku da čuje i obrade numera iz drugih muzičkih žanrova, među kojima je bila i popularna „La Bamba”.

Program je vodio Jovan Jovanović, dugogodišnji muzički urednik Radio-televizije Novi Sad, koji takođe iza sebe ima pet decenija rada posvećenog tamburaškoj muzici. Podsetio je na dugogodišnje veze s Vukovarom, koje datiraju još iz vremena nekadašnje zajedničke države, izrazivši zadovoljstvo što se saradnja nastavlja kroz zajedničko negovanje muzičke tradicije.

- Postoji jedan značajan kontinuitet prilikom dolaska u ove krajeve. Uvek smo se trudili da muzičku tradiciju ovog podneblja čuvamo, a to činimo i sada. Ovo je za nas jedan praznik tambure koji obeležavamo treći put do sada i stvarno bih voleo da on postane tradicija u Vukovaru. Večeras ću da usmeravam tok večeri sa informacijama koje su neophodne za posetioce kako bi ih upoznao sa muzičkim delom koji sledi što će malo podsetiti na te naše radijske emisije koje su nekada bile najpopularnije sredstvo informisanja. Vremena su se, nažalost, promenila. Sada nam veštačka inteligencija pravi muziku, snimke i mi više uopšte ne znamo ko tu peva i da li peva. Sa ove distance i 50 godina rada iza sebe na radiju i televiziji, mogu reći da, možda će zvučati malo kritički i oštro, ali muzika danas nema ni približan kvalitet koji je pre imala – istakao je Jovanović.

Treće izdanje festivala tamburaške muzike i tradicionalne pesme pokazalo je šarolik program tokom kojeg je publika mogla upoznati razna područja iz kojih dolazi tambura, žanrove i interpretacije koje prevazilaze granice i povezuje ljude i sredine koje dele sličnu kulturnu baštinu.

Održavanje programa finansijski su podržali Savet za nacionalne manjine Vlade Republike Hrvatske i Zajedničko veće opština, a festival je otvorio predsednik ZVO-a Dejan Drakulić prilikom čega je izrazio zadovoljstvo nastavkom održavanja ove kulturne manifestacije koja doprinosi narodnom stvaralaštvu i obogaćuje tamburašku riznicu ovog područja.