Trideset godina od zločina u Varivodama – pravda i dalje nedostižna

Prošlo je tačno trideset godina otkako su civili Varivoda, starosne dobi između 55 i 84 godine, sačekali hrvatsku vojsku u svojim domovima. Na prozore svojih kuća okačili su bela platna, poslušali poziv tadašnjih hrvatskih vlasti da ostanu u svojim domovima i računali na njihovu zaštitu. Verujući u svoju nevinost, cenu ostanka platili su svojim životima. Direktnih svedoka zločina nije bilo, ali preživeli i rodbina žrtava svedoče da su osobe u vojnim uniformama danima uoči ubistava dolazile u selo, pljačkale i zlostavljale preostale srpske stanovnike. O tragičnim događajima ubrzo su izveštavali i međunarodni mediji, prenoseći da su predstavnici Ujedinjenih nacija naišli na krvave tragove u Varivodama i brojnim drugim selima.

Sadborska zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga u svom obraćanju prisutnima navela je neka od mesta u kojima su pre trideset godina počinjeni zločini nad srpskim civilima a za koje, do danas, još uvek niko nije odgovarao.

- Trideset godina nakon „Oluje“, Golubić kod Knina 18 ubijenih, Mokro Polje 9, Žagrović 11, Uzdolje 10, Petrovačka cesta 9, cesta Glina–Dvor 30 , Dvor 9, Komić kod Udbine 7, Oton polje 6, Plavno 32, Vrbnik 12, Biovičino Selo 5, Kakanj 4, Gošić 8, Varivode 9 ubijenih i niko nije osuđen za zločine. Dana 7. oktobra 1995. u Slobodnoj Dalmaciji pisalo je: „Intenzivno istražujemo zločin u Varivodama.” Danas vidimo da to intenzivno traje 30 godina. Pozivam sve one koji nešto znaju o ovim zločinima da to prijave i olakšaju muku i sebi i onima koji čekaju i imaju pravo na to. I ove godine ponavljamo, mi iz Srpskog narodnog veća i srpske zajednice u Hrvatskoj, da ne odustajemo od naših osećaja i kulture sećanja za sve nevino postradale, kao ni od toga da ratni zločin ne zastareva, da su sve žrtve iste i svi ljudi ravnopravni. Pitanje prošlosti ne treba zatvoriti tako da se izbriše ili zaboravi, već nastaviti graditi Hrvatsku kao zemlju dostojanstvenog i sigurnog života za sve njene građane - poručila je  Šimpraga, dodavši kako je „Oluja“ prošla, ali su se zločini dogodili i to treba jasno i glasno ponavljati.

- Ubijeni su bolesni i stari, na kućnom pragu, na mestu na kojem su rođeni i gde su njihovi preci vekovima živeli. Ubijeni su jer nisu hteli da odu, a nikome nisu ništa nažao učinili. Ti ljudi izdati su od svih. Nažalost, oni koji su im obećali zaštitu i mir okrenuli su glavu dok se ovo zlo događalo. Skoro dva meseca nakon „Oluje“ štakori rata došli su u Varivode. Za njih bitka nije bila završena, pa su puške usmerili ka bolesnim starcima. Ali, kako bitkom nazvati pucanje u nemoćno, bolesno čeljade prikovano za krevet, koje ti nije moglo uzvratiti ništa osim moliti za život? To nije bila bitka, već kukavičluk i sramota. I koliko god naš uticaj bio mali, nećemo odustati od misije da javno upozoravamo kako za mnoge zločine tokom i nakon „Oluje“ niko nije odgovarao. Cilj nam je društvo u kojem se ratni zločini nepristrasno procesuiraju – istakla je Šimpraga.

Ona je podsetila da su za ratne zločine počinjene u „Oluji“ do danas podignute svega tri optužnice, koje su rezultirale sa jednom oslobađajućom i dve osuđujuće presude. Za ratne zločine počinjene tokom akcije „Bljesak“ nije podignuta nijedna optužnica.

- Imamo pravo da se sećamo, okupljamo, govorimo o problemima Srba u Hrvatskoj. Imamo pravo da budemo građani u svojoj zemlji. I svake naredne godine sećaćemo se svih izgubljenih života ovde, u Zatonu Obrovačkom, Promini i Škabrnji. Razumeli nas ili ne, bićemo istrajni u kulturi sećanja i komemorisanja. Porodicama žrtava, kao i svima vama, izražavamo saučešće jer je sećanje na civilne žrtve rata naša dužnost, ma ko one bile - poručila je Šimpraga.

Jovanu Beriću iz Varivoda na kućnom pragu ubijena su oba roditelja i stric.
Tužno je što ni nakon tri decenije od zločina u Varivodama krivci nisu pronađeni i procesuirani, poručio je Berić.

- Tuga je sve veća iz razloga što meštana je danas ovde manje nego što ih je bilo nekoliko godina nakon „Oluje“ i strah me je da li će sledeće godine imati ko da položi venac ispred porodica stradalih. Meni je 79 godina i plašim se da će uskoro ovde zavladati tišina i da na obeležavanje stradanja u Varivodama neće imati ko da dođe. Čuli ste da se počinioci mnogih zločina slobodno šetaju ili su otišli na „onaj svet“, i to je ono što je, za mene, još tužnije - istakao je Berić.

Ubijeni Berići i Pokrajci bili su u krvnom srodstvu i sa Mikom Pokrajac.

- Teško mi je svake godine doći u svoje selo, u kojem sam rođena, na dane oko zločina koji se desio ovde pre trideset godina. Ja sam bila u Varivodama dan pre zločina, moj stric je ubijen ovde. Onima koji su ostali rečeno je da stave bele marame na kuće i te bele marame su ih koštale života – kaže Mika.

Za zločine u Varivodama i obližnjem Gošiću, gde je mesec dana ranije, 27. avgusta 1995., ubijeno osam civila, bilo je osumnjičeno šest pripadnika Hrvatske vojske. Nakon postupka pred Županijskim sudom u Zadru i ponovljenog suđenja u Šibeniku, svi optuženi su oslobođeni zbog nedostatka dokaza. Hrvatski sudovi utvrdili su da je tokom istrage bilo brojnih propusta, dok je Haški tribunal zaključio da su pojedini hrvatski zvaničnici iz redova vojne policije namerno sprečili istragu. Počinioci zločina do danas nisu procesuisani, niti je iko odgovarao za opstrukcije.

Pomen, komemoracija i polaganje venaca obavljeni su ispred spomenika na kojem se nalaze imena devet ubijenih civila iz Varivoda.

Septembra meseca 1995. godine, gotovo dva meseca nakon završetka svih ratnih dejstava na ovom području, na svojim kućnim pragovima iz neposredne blizine ubijeno je devetero meštana Varivoda; Dušan Dukić (59), Špiro Berić (55), Jovo Berić (75), Jovan Berić (56), Radivoj Berić (69), Marija Berić (69), Milka Berić (67), Marko Berić (82) i Mirko Pokrajac (84). Zločin počinjen u Varivodama nije procesuiran pred hrvatskim sudovima, dok su samo neke od porodica ubijenih obeštećene u građanskim postupcima koje su same pokrenule.

Pored porodica žrtava, članova SNV-a, saborskih zastupnika SDSS-a Anje Šimprage i Milorada Pupovca, počast žrtvama odali su i izaslanici predsednika Republike, Vlade i Sabora, Ambasade Republike Srbije, direktor Vladinog ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina u RH i predstavnici VSNM-a iz tri županije.

Ovaj tekst je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije u okviru projekta „Temelji srpskog identiteta u Hrvatskoj“.