U Domu Ocića ŠKART pretvaraju u ART

Jovan Petronijević

Originalni programi koje ovo udruženje organizuje prilagođeni su i autentičnom mestu održavanja, kući i avliji nekadašnjeg seoskog domaćinstva. Tako se, kazuju njegovi članovi, kao jedan od problema prilikom priprema, javila i potreba za stolicama za publiku. U susret im je najpre izlazila Opština Erdut, odnosno Komunalno preduzeće „Čvorkovac”, posuđujući im svoje stolice, ali to je bilo u doba korone, kada je ovo udruženje bilo jedno od zaista retkih koje se usuđivalo da organizuje programe iz kulture. Međutim, kada su ograničenja tim povodom popustila, ostali su, u pogledu stolica, prepušteni sami sebi i, naravno, svom dobrom komšiluku. Tako je, iz potrebe da se sami snalaze, i nastala ideja da stolice pribavlјaju na različite načine, odnosno kako znaju i umeju. Tada su shvatili da po podrumima, tavanima, ali i na otpadima ima dosta odbačenih stolica koje možda treba samo malo pričvrstiti, a poneke možda i više popraviti. Na taj način većina tih starih stolica dobilo bi novo lice i novu ulogu, a sve, tako prenamenjene, dobijaju značajnu ulogu i u kulturi.

- Iz potrebe da se, usputno, za kulturne događaje, obezbede stolice kao sredstvo, razvilo se i ovo kreativno delovanje, jer pokazalo se da svaka od tih stolica, sređivanjem, postaje i umetnost za sebe. Tako smo otkrili da upravo od tog nedostatka, a u nastojanju da rešimo problem, uradimo ono što možemo. Ispostavilo se da od nečega što mnogi odbacuju kao ŠKART možemo da stvorimo umetnost, odnosno ART.  Potrebno je samo malo kreativnosti, volјe i strplјenja. Poželeli smo da lјude podstaknemo i aktiviramo, pa je tako nastao i ovaj projekat za koji očekujemo da će postati trajna aktivnost Udruženja i koji će se sa programske delatnosti stolica proširiti i na druge aktivnosti – objašnjava predsednica udruženja Dejana Ocić.

Očuvanje životne sredine, odnosno zaštita okoline jedno je od načela ovog udruženja i Doma porodice Ocić. To se, iz više razloga, naprosto samo nametnulo. Pre svega, o recikliranju se nekada nije pričalo, već se, u svim domaćinstvima, ono i praktikovalo. Potrošačko društvo nametnulo je naviku da se stare stvari bacaju i kupuju nove, koje su, za razliku od tih starih kratkog veka, sumnjivog kvaliteta i često nepopravljive.

- Da cenim životnu sredinu naučila sam upravo u ovom domu. Hrane ne bi preteklo, ali bilo je uvek za sve, pa i za putnike namernike. Retko se šta kupovalo, možda samo sirovine koje bi se potom kvalitetno iskoristile. Čak i ostacima iz tanjira radovali bi se stanovnici štala ili svinjaca, ili bi postajale hrana za koke nosilјe jaja organske proizvodnje, kako bismo danas rekli. Odeća se koristila dok se ne raspadne, a potom je dobijala novu ulogu: upotreblјavala se za krpe, ili bi bila utkana u nov koristan predmet, takozvane krpare. Sve je, dakle, imalo svoju svrhu i, još važnije, smisao – priseća se predsednica i „ekonom” Doma Ocić.

Angažovani i stručnjaci iz Narodnog muzeja Srbije

Da sve ipak bude profesionalnije Udruženje je u pomoć pozvalo i prave profesionalce, odnosno konzervatore i restauratore sa odelјenja za konsolidaciju drvenih nosilaca koji se bave rekonstrukcijom i konzervacijom muzealija od drveta. Kako na što bolјi način rekonstruisati i u upotrebno stanje dovesti komad starog nameštaja, a u ovom slučaju stolicu, učesnicima je pokazivao majstor konzervator i restaurator Jovan Petronijević iz Narodnog muzeja Srbije u Beogradu. Zajedno sa svojim prijatelјem Milom Popovićem on je objasnio kako pristupiti obnovi nekoliko starih stolica iz Doma Ocić i kako ih ponovo dovesti u upotrebno stanje.

- Pozvani smo ovde da uradimo restauraciju nekoliko stolica. S obzirom da ove stolice pripadaju određenom stilu i nastale su pedesetih ili šezdesetih godina dvadesetog veka, kada je već krenula industrijska proizvodnja, ne mogu se nazvati nešto preterano značajnim i vrednim pa tako i proces njihove obnove ne bi nazvali restauracijom nego preparacijom. Da bi to bila restauracija mi bismo morali da totalno odgovorimo stilu ove stolice u smislu da je dovedemo u njeno izvorno stanje. Najpre stolicu moramo da očistimo od stare farbe ili laka, a nakon toga da je očistimo od insekata i crvotoči. Za to koristimo insekticid nakon čega te rupice treba zatvoriti i zatim ponovo premazati lakom ili bojom – objašnjava Petronijević.

Milo Popović i učesnice radionice

Proces čišćenja starih premaza obavlјa se ili hemijskim sredstvom ili uz pomoć let lampe kojom se stara boja zagreje a zatim oguli. Ovaj deo posla je i najzahtevniji jer treba paziti da se materijal još dodatno ne ošteti, a i fizički je dosta naporan.

- Na našem tržištu baš i nema dovolјno dobrih hemijskih preparata za uklanjanje stare boje pa ih je bolјe potražiti na inostranom tržištu. Mi za ovaj posao u Dalјu koristimo ono što smo mogli da nabavimo u Hrvatskoj. Sredstvo nanosimo četkom, a zatim nakon 15 do 20 minuta, kada ono počne da nagriza površinski sloj boje, te naslage uklanjamo špaklom. Ako je farba nanesena deblјe proces je potrebno ponoviti više puta dok potpuno ne očistimo sve površine. Proces čišćenja završićemo tako što ćemo čeličnu žicu ili vunu natopiti razređivačem i ponovo preći sve drvene delove kako bismo neutralisali tragove hemije na njima. Kada to odradimo onda možemo reći da je stolica mehanički očišćena i krećemo dalјe u proces restauracije ili preparacije gde ćemo se baviti učvršćivanjem svih odvojenih delova i zamenom oštećenih kako bi stolica bila stabilna – opisuje ceo proces Jovan Petronijević.

Tapacirani delovi naslona i sedišta nisu posao restauratora nego majstora tapacirera koji se time bave. Nјima je zadatak da zamene dotrajale opruge, gurtne i oštećeno platno novim. Nakon celog postupka stolica treba da izgleda kao nova.

U radu je učestvovalo i nekoliko članova udruženja koji su sa zanimanjem pratili ceo proces i po savetima stručnjaka i sami učestvovali u čišćenju stolica od stare boje i laka. Planirano je da projekat „ŠKART ili ART: novo lice napuštene stolice”, traje do juna sledeće godine. Obuhvatiće izložbe, predstave, projekcije i radionice, od kojih je prva, restauratorsko-preparatorska, a svakako i umetnička, upravo započela. Ideju Udruženja „Đorđe Ocić” prepoznao je i hrvatski Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost, na način da sufinansira 80 odsto sredstava potrebnih za njegovu realizaciju.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.