Ujedinjeni u nameri da obnove svoje selo

U jednom od nekada najvećih sela kninske opštine, po površini i brojnosti stanovništva, selu Plavnu, pored hrama starog četiri stotine i šest godina, a povodom seoske slave Spasovdana, okupili su se Plavanjci iz svih krajeva sveta. Udruženi u nameri da obnove porušenu zgradu nekadašnje seoske škole, i istu pretvore u multifunkcionalan prostor dostupan svim Plavanjcima, u kratkom roku složno su realizovali deo svojih planova, izgradili novi objekat nakon čije će završnice, kako kažu, nastaviti sa projektima kroz koje bi ponovo oživeli svoje selo.

Zgradu nekadašnje Osnovne škole, koja je nekoliko decenija bila u ruševnom stanju, obrasla rastinjem i korovom, uz dozvolu gradskih vlasti, Plavanjci su za samo nekoliko meseci pretvorili u impozantan objekat koji će po njegovom završetku, kako kažu, biti dostupan svim Plavanjcima.

- Jedno od većih okupljanja Plavanjaca u selu imali smo pre šest godina kada je naš hram Svetog Georgija obeležio četiri veka svoga postojanja. Ove godine ponovo smo se sabrali u velikom broju ali drugim povodom. Po prvi put seosko slavlje organizujemo na mestu na kojem je nekada bio naš hram obrazovanja, ali proteklih pet decenija nije služio svrsi jer je od njega ostala samo ruševina. Prošle godine smo, u dogovoru sa našim nadležnim sveštenikom, ocem Miloradom Đekanovićem, odlučili da ovo mesto zajedno obnovimo, zapravo nanovo izgradimo kako bi nam svima bilo od koristi. Za te radove prvenstveno nam je trebala saglasnost nadležne Opštine, i nakon ragovora sa gradonačelnikom Knina, Mariom Ćaćićem, istu smo odmah i dobili. Nakon toga upustili smo se u proceduru rešavanja papirologije i prikupljanja sredstava, a za samo nekoliko meseci izgrađen je objekat koji nam je svima na ponos - pojašnjava predsednik udruženja „Spasovdan“ sa sedištem u Beogradu Đuro Grubor, ističući i saradnju sa udruženjem „Plavno“ koje okuplja Plavanjce povratnike u selu.

Sve uradili sami

Prvo druženje u novoizgrađenom objektu okupilo je na jednom mestu više od tri stotine Plavanjaca i njihovih prijatelja. Kao znak dobrih domaćina okrenuli su i vola na ražnju, spremili hranu i posluženje za sve one koje je taj dan put vodio ka Plavnu. Nakon spleta izvornih pesama, tradicionalne ojkalice, zvuka dipli, svirala i gusala, Plavanjci su iskoristili priliku da uruče zahvalnice svakom pojedincu koji je, na bilo koji način, dao doprinos u izgradnji novog objekta. Nekima od njih, zbog posebnog truda i angažovanja, dodeljena su specijalna priznanja.

- Morali smo posebno izdvojiti trud, napor i humanost našeg Plavanjca Neđe Dubaića koji je o sopstvenom trošku raščistio mesto nekadašnje ruševine, pripremio i izlio temelje, ploču i sve ono što je trebalo da se nastavi gradnja objekta. Naš drugi sumeštanin, Slavko Marinković, iskoristio je svoje znanje i struku i uradio kompletan projekat za građevinu, i to potpuno besplatno. Za kratko vreme više od dve stotine i dvadeset ljudi uključilo se u ovaj naš zajednički projekat, donirajući svoja sredstva i nudeći nam svoju pomoć. Neki su to uradili i danas, pa je ta brojka sada i veća, a to je samo pokazatelj koliko su Plavanjci udruženi u nameri da obnavljaju i grade svoje selo – ističe Grubor.

Novoizgrađeni objekat pored hrama

Iako ih je život nakon poslednjeg rata rasuo na sve strane sveta, odanost i ljubav prema rodnom kraju ni vreme ni daljina nisu uspeli umanjiti ni ugasiti. Iako se Plavnu vraćaju u svakoj prilici, želja da se jednoga dana ponovo trajno vrate svojim ognjištima kod mnogih još uvek neskriveno tinja.

- Izuzetno veliki broj Plavanjaca je odan i posvećen svom selu, ali mi nastojimo i malo dugoročnije da razmišljamo, ne samo da se Plavnu vraćamo u svakoj prilici koja nam to dozvoli, nego da stvorimo uslove kako bi se što veći broj nas u nekoj skorijoj budućnosti trajno vratio da živi ovde. Ovaj objekat sa kojim smo započeli biće multifunkcionalan, služiće kako za kulturno-zabavni program, za sve manifestacije koje budemo organizovali, ali i za sve skupove Plavanjaca na kojima će se, čvrsto verujem, donositi neke konstruktivne odluke kako da vratimo život svom selu – poručuje Grubor.

Cilj povratak na rodnu grudu

Na sličan način razmišlja i već pomenuti Neđo Dubaić, posebno istaknut od strane Plavanjaca, koji dodaje kako je ovo tek početak i uzda se u neke nove generacije koje će nastaviti putem sadašnjih.

- Bili smo predugo vremena u rasulu, ali sada smo se ponovo ujedinili, udružili i vraćamo se tamo odakle smo ponikli. Sa poslom smo tek započeli jer moramo završiti ovaj objekat, ali isto tako i obnoviti naše crkve, groblje i odužiti dug precima koji su nam ovo ostavili u amanet. Ove godine u goste su nam došli i naša braća iz Drvara koji danas, jednako kao i većina nas živi i radi u Busijama, u Srbiji. Kada su čuli šta radimo, ponudili su nam svoju pomoć oko završnice, odnosno izradi krova na ovom objektu. Oni su tu za nas kao i mi za njih, i svi imamo zajedničku misiju da podržavamo i pomažemo jedni druge, ali i da vraćamo život u ove naše krajeve sa obe strane granice. Moramo dati primer i ovim mlađim genaracijama, da ne zaboravljaju ko su i odakle su, da čuvaju svoje crkve, groblja i pretke. Mi smo pre par godina proslavili četiri veka ovog hrama, pa mora neko da proslavi i onda kada bude osam vekova star, i to nam je cilj - poručuje Dubaić, verujući u neka bolja i životnija vremena u Plavnu.

Neđo Dubaić i Đuro Grubor

Koliko je jaka veza sa zavičajem i precima, najbolje svedoče oni koji nisu ni rođeni ni odrasli u Plavnu, ali su ljubav prema istom nasledili od svojih roditelja, dedova i baka, koji su svoje Plavno svuda po svetu sa sobom u srcima nosili.

- Moji roditelji su pre rata za poslom otišli u Beograd, pa sam sticajem okolnosti i ja tamo rođena. Majka mi je iz Grubora, otac iz Opačića, dede i babe Plavanjci, a ja Plavanjkuša i srcem i dušom. Poslednjih pet godina, kao i većina mojih zemljaka iz sela, živim i radim u Engleskoj, ali svaku priliku, svaki godišnji odmor provodim ovde u Plavnu. Mnogi i češće dolaze nego ja, pa me grize savest što nisam i ja u mogućnosti. Ta veza sa Plavnom je teško objašnjiva, to je nešto posebno i neraskidivo. Reći ću vam samo da deca naših ljudi sa nestrpljenjem čekaju leto i dolazak u Plavno. Moj bratanac i sestrić, jedan rođen u Srbiji, drugi u Americi, a obojica jedva čekaju dolazak u Plavno, raduju se svojoj dedovini i starim kućama svojih predaka. To je najbolji i najveći pokazatelj koliko se u svim našim domovima, tokom čitave godine priča o rodnom kraju a ne samo jedan dan u godini - kaže Jovana Opačić, ponosno ističući svoje plavanjsko poreklo.

Uspomene na detinjstvo, plavanjsko polje, život, običaje i tradiciju ovdašnjih ljudi, pamte se i prenose sa kolena na koleno. To je dug prema precima i zalog potomcima, kažu oni koji će u novoizgrađenom objektu u Plavnu ovog leta obeležiti i neke od najvažnijih datuma u životu.

- Moja majka je rođena u Plavnu, u ovom selu i sa ovim ljudima provela sam najlepše godine svoga detinjstva i odrastanja. Sve najlepše uspomene vežem upravo za ovo selo. Moja ćerka je rođena u Finskoj, sticajem okolnosti tamo živimo ali smo ovde tokom čitavog leta. Ovih dana moja Gorana navršava osamnaest godina, a to punoletstvo proslavićemo u ovom novom objektu, tu okupiti sve drage ljude sa kojima ćemo proslaviti nama važan datum – kaže Volga Beader, koja je susret u Plavnu iskoristila da obuče i narodnu nošnju svoga kraja, te sa svojim zemljacima zapeva tradicionalne pesme sa tromeđe.

I kao što slavni Dositej Obradović nije zaboravio Plavno u kojem je proveo nekoliko godina života , i za to vreme stvorio jedno od svojih najznačajnijih djela, neće ga zasigurno zaboravljati ni Plavaljci koji su i ove godine od Srbije, Engleske, Finske, ali i drugih zemalja ka istom krenuli sa jednakim željama, da ga obnavljaju i da mu život kroz dolazeće godine ponovo vraćaju.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.