Zakon o lovstvu najviše će pogoditi poljoprivrednike i vozače

Potpredsednik Vlade Republike Hrvatske i ministar poljoprivrede, šumarstva i ribarstva David Vlajčić predstavio je Hrvatskom saboru Konačni predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lovstvu, koji bi, prema njegovim rečima, bio nekakva vrsta spasonosnog koraka prema modernizaciji, smanjenju administracije i razvoja lovnog turizma. Nakon toga, saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov postavila je važno pitanje koga taj zakon zapravo štiti, a koga gura na marginu?

- Kada maknemo ukrasne birokratske fraze, uviđamo da ovaj Zakon, u formi u kojoj je predložen, ne rešava ključne, goruće probleme naših poljoprivrednika, građana i zaštite prirode i zapravo, ako ga detaljno analizirate, on je u mnogim svojim rešenjima potpuno neosetljiv prema dve kategorije - poljoprivrednike i vozače. Između prvog čitanja u šestom mesecu i ovog konačnog predloga Zakona bilo je dovoljno vremena da se isprave ozbiljni propusti, uvaže apeli struke, kritike javnosti i udruženja za zaštitu prirode, ali umesto toga, dobili smo kozmetičke izmene koje ostavljaju ključne probleme netaknutima - izjavila je Jeckov.

Hrvatska poljoprivredna komora je i sama oštro kritikovala konačni predlog ovog Zakona, jer on nikako ne uspostavlja preko potreban balans između prava lovoovlaštenika i proizvođača hrane, a ovaj problem postoji i u pogledu naknade štete na usevima.

- Trenutni ministar insistira na modelu u kojem poljoprivrednik, da bi uopšte ostvario pravo na naknadu štete koju mu nanese divljač, mora provoditi skupe i često neizvedive mere zaštite, o trošku ratara i stočara. Zamislite prosečno porodično poljoprivredno gazdinstvo koje, da bi zaštitilo svoje rascepkane parcele, mora kupiti, postaviti i održavati kilometre i kilometre ograde te redovno kositi vegetaciju uz njih. Pravo na upravljanje divljači mora pratiti i potpuna odgovornost. Poljoprivrednik bi trebao dokazati nastanak, uzrok i visinu štete, ali sistem ne sme od njega zahtevati da dokazuje krivicu onoga ko profitira od lovišta, niti sme izgubiti pravo na naknadu samo zato što nije uložio bogatstvo u nesrazmerno skupe ograde - nadovezala se saborska zastupnica SDSS-a.

Osim poljoprivrednika, ovde postoji i još jedan veliki problem sa kojim se susreću vozači na cestama, a koje Zakon, barem trenutno, adekvatno ne štiti.

- Ako vozač vozi po propisima i na cestu mu istrči divljač, on ulazi u dugogodišnje sudske sporove kako bi dokazao da nije kriv. Zakon propušta jasno definisati da šteta na vozilu mora biti nadoknađena brzo i bez administrativnih smicalica, jer vozač plaća putarinu i poreze, a lovoovlaštenik valjda upravlja divljači - rekla je Jeckov.

Klub zastupnika SDSS-a zato neće podržati ovaj predloženi Zakon, sve dok se ove slabe tačke ne isprave, a kritike ne budu uvažene.

- Koleginice i kolege, ovaj zakonski predlog u drugom čitanju nije dobar i on ne rešava ključne strukturne probleme. Pogrešna rešenja izravno ugrožavaju opstanak hrvatskog sela kroz finansijsko iscrpljivanje poljoprivrednika, dok istovremeno smanjuju sigurnost u saobraćaju i ostavljaju vozače bez adekvatne zaštite. Ne možemo istovremeno zahtevati veću proizvodnju hrane i konkurentnosti hrvatske poljoprivrede, a ignorisati interese onih koji nam tu hranu svakodnevno proizvode i snose posledice šteta na svojim gazdinstvima - zaključila je Jeckov.