Zapošljavanje u državnim institucijama – diskriminacija ili nešto drugo

S mirnom reintegracijom i vraćanjem Podunavlja u ustavno-pravni poredak Republike Hrvatske kroz razne sporazume dogovoreno je niz stavki koje su trebale u budućnosti građanima srpske nacionalne manjine na istoku Hrvatske omogućiti jednake uslove za život. Jedan od njih tiče se i zapošljavanja građana srpske nacionalnosti u raznim državnim institucijama. Danas, 33 godine od mirne reintegracije, mnogi kažu kako je to samo još jedan dokument koji se ne provodi u svakodnevici. Ništa bolja situacija nije ni u upravi Grada Vukovara gde Srbi nisu proporcionalno zaposleni prema broju građana koji su se na poslednjem popisu stanovništva izjasnili kao Srbi. Tako je poslednji popis stanovništva rekao da u Vukovaru živi ukupno 23.175 stanovnika od kojih je 29,73 odsto Srba. Ti rezultati doveli su do toga da vukovarski Srbi više nemaju pravo na dvojezičnost, koja iako je bila propisana Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina nikada nije provedena. Vukovarčani se i danas sećaju „Stožera za obranu hrvatskog Vukovara“, razbijanja dvojezičnih ploča postavljenih na državne institucije, protesta, kordona interventne policije, zapaljivih izjava i još mnogo toga. Međutim, prema odredbi spomenutog Ustavnog zakona u vukovarskoj gradskoj upravi bi moralo raditi najmanje 29,73 odsto Srba.

Ipak, podaci na terenu govore nešto sasvim drugo. Prema podacima iz vukovarske gradske uprave krajem decembra 2024. godine u Gradu Vukovaru radio je ukupno 81 zaposlenik od kojih je njih 16 odsto Srba, što je daleko manje od 29,73 odsto koliko bi, prema popisu stanovništva i kako to Ustavni zakon precizira, trebalo najmanje Srba da radi. Isto tako izvori iz gradske uprave kažu i kako je u zadnjih desetak godina, koliko je na mestu gradonačelnika Ivan Penava, provedeno 70-ak konkursa za zapošljavanje u gradsku upravu putem kojih je zaposleno samo pet pripadnika srpske nacionalne manjine. Situacija je bila nešto bolja za vreme bivšeg gradonačelnika Vukovara Željka Sabe, koji je sada predsednik Gradskog veća, kada je tokom pet godina njegovog vođenja grada bilo zaposleno 15 osoba i kada je zaposleno sedam Srba.

Kolar: „Srbi u gradskoj upravi mogu dobiti posao samo ako su jedini prijavljeni i ako se radi o nekoj velikoj i hitnoj potrebi“

Rezultat svega toga što se zadnjih godina događa u gradskoj upravi je činjenica da fakultetski obrazovani vukovarski Srbi jako teško mogu do posla u gradskoj upravi, a kada je reč o nekim rukovodećim pozicijama to je onda gotovo nemoguće. Radi toga visokoobrazovani mladi Srbi vrlo često ne rade u svojoj struci i zašto su se školovali, nego se zapošljavaju drugde i rade neke sasvim druge poslove često i ispod kvalifikacija koje imaju. Neki su toliko razočarani da su odlučili odseliti negde dalje u Hrvatsku ili u države zapadne Evrope.

Zamenik gradonačelnika Vukovara i predsednik vukovarskog SDSS-a Srđan Kolar kaže kako je to veliki problem, te da građani srpske nacionalnosti teško mogu do posla u vukovarskoj gradskoj upravi.

- Ta odredba Ustavnog zakona o proporcionalnom broju zaposlenih nije ispunjena. Srbi u gradskoj upravi mogu dobiti posao samo ako su jedini prijavljeni i ako se radi o nekoj velikoj i hitnoj potrebi. Kadrova je sve manje u gradu i ljudi nam odlaze. Problem je i što se veliki broj ljudi neće javiti na konkurse jer su videli kako se radi i zapošljava te ne žele trošiti vreme - rekao je Kolar.

Kaže i da to nije praksa sada samo u vreme dok je Ivan Penava na mestu gradonačelnika nego da se tako radilo i ranije, ali da se sada najviše pokazuje taj način zapošljavanja. Prema rečima Kolara bilo je slučajeva i da se konkursi poništavaju jer neko ko je podoban nije dobio posao. Kolar kaže i da je na ovu temu razgovarao s Penavom, ali i da on na sve to ne gleda kao na nekakvu diskriminaciju nego da se ljudi zapošljavaju po stručnosti što, kako ističe, ne stoji.  

Govoreći na ovu temu predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić kaže kako je teško govoriti o toj temi, te da je prvi korak da neko od Srba dobije posao u gradskoj upravi da se javi na objavljeni konkurs. Kaže i kako je i pitanje koliko se uopšte Srba javilo na objavljene konkurse.

- Postotak o broju Srba koji rade u vukovarskoj gradskoj upravi je takav kakav jeste s tim da je u prvom mesecu zaposlen jedan Srbin. Drugi korak je da se osoba koja se javlja na konkurs pozove na Ustavni zakon. Treba znati i kako je tu prednost opet jako teško iskoristiti jer osoba srpske nacionalnosti mora na konkursu biti najbolja po rezultatima ili imati jednak broj bodova kao najbolji kako bi imala pravo prednosti. Mislim kako treba promeniti postojeće zakonsko rešenje kako bi se raspisivali konkursi za zapošljavanje pripadnika određene nacionalne manjine koji su podzastupljeni. Tu bi se pripadnicima manjina dala mogućnost da se prijave i da se na taj način popuni određeno radno mesto - smatra Drakulić.

Gradonačelnik Penava tvrdi da u Vukovaru nema diskriminacije po nacionalnoj osnovi

Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava smatra da se ne radi o tačnim informacijama, te kaže kako gradska uprava konkurse o zapošljavanju provodi transparentno i strogo u okvirima zakona.

- Problem je nedostatak kadrova tako da nam se na konkurse o zapošljavanju često jave jedna ili dve osobe, a ponekad niti jedna. Sećamo se i koliko ih se nekada prijavljivalo na objavljene konkurse. Kada je reč o ovoj temi nema diskriminacije po nacionalnoj osnovi i nikada tako u Gradu Vukovaru nismo ni radili. Kod konkursa postoje određene odredbe koje se moraju poštovati kao i ocenjivački postupak kojeg se držimo. Nikada nismo gledali ko je koje nacionalnosti nego smo tražili stručnjake određenih profila. Nije mi cilj pumpati broj zaposlenih kako bih zadržao neku veštačku situaciju radi broja zaposlenih - rekao je Penava.

Kada se gleda nacionalna struktura zaposlenih poznato je kako ni jedan od gradskih pročelnika nije srpske nacionalnosti. Ni među direktorima gradskih preduzeća nema ni jednog Srbina, a kada je reč o gradskim institucijama samo je Marina Latinović na mestu direktorke i to Dečjeg vrtića Vukovar 2 koji najveći delom polaze deca srpske nacionalnosti. Ni Srđan Kolar, koji je zamenik gradonačelnika iz reda srpske nacionalne manjine, ne poziva se na konferencije za novinare kada se dele stipendije, razni ugovori, naknade i slično za šta sredstva osiguravaju i vukovarski Srbi. Iako Srbi u Vukovaru čine gotovo 30 odsto stanovništva njih uopšte nema u izvršnoj vlasti u gradu.