Petar Božović i glas narodne misli

Monodrama „Reče mi jedan čoek, ćeraćemo se još“ u izvođenju Petra Božovića, koja je 15. decembra održana u Srpskom domu, predstavlja snažno i emotivno pozorišno svedočanstvo o čoveku, narodu i vremenu koje ga oblikuje. Kroz reč, gest i lično glumačko iskustvo, Božović oživljava lik običnog čoveka, noseći na sceni teret kolektivnog pamćenja, humora, prkosa i bola.

- Tema ove monodrame je naš narod, njegovi običaji i mišljenja. Ovo su misli iz glave naroda, sa svakom temom se slušalac ili gledalac suoči, nađe sebe i neko svoje sećanje iz detinjstva. Monodrama poprima i karakter nekakve univerzalnosti, duha i uma i toga kako ljudi reaguju na sve sreće i nesreće, kao i istorijske pravde i nepravde. Danas istina više nije istina, laž nije laž, istina i laž su nekada bile suprotstavljene, a danas su to, što bi se u narodu reklo telad iste majke koja sisaju isto mleko. Tako da se nalazimo u svetu dilema gde svako ima svoje mišljenje i pravo kao individua da radi šta hoće, zato što su negirani porodica, jezik i kultura. Više se govori da treba skinuti sve sa sebe, ogoleti se i postati jedinka koja je nešto, a sa takvom jedinkom se postiže da je ona ništa i da se sa njom može upravljati kako hoćete, to je ideal globalnog svetskog procesa kome i mi jako pripadamo, deo smo toga sveta – rekao je velikan domaće glume Petar Božović.

Monodrama se sastoji od tri poeme. Poema Reče mu jedan čoek je smeštena u Rovcima u Crnoj Gori, gde ima osam stotina pušaka. U Rovcima je nastala cela jedna usmena civilizacija čija je filozofija jezik, a jezik pamćenje. U Rovcima se ništa ne događa osim u jeziku, reći nešto je najveća zadužbina. Poema Ćeraćemo se još zasniva se na sučeljavanju dve neprijateljske grupe, mi i oni, i predstavlja umetnost verbalnih varijacija na temu sukoba koji niti imaju početka ni kraja. Sve vreme govori se o čovekovoj potrebi da se sukobljava sa drugim, pa i da čitav život provede u osmišljavanju strategije i taktika tog obračuna. Poema Kad budem mlađi je neprestano maštanje junaka o tome šta će biti kada dođe vreme koje ne može doći i kada će se desiti ono što ne može da se desi. Situacije odgovaraju jednoj od aktuelnih opsesija savremenog čoveka.

Glumac Petar Božović ističe da je pozorište duboko povezano sa čovekom i njegovom potrebom da razume druge i sebe, naglašavajući da ono, uprkos svim nedaćama, ostaje neuništiv prostor kulture i ljudskosti.

- Pozorište je uvek postojalo i uvek će postojati, njega biju razne nedaće, ali ono je duboko vezano za čoveka. Svaki čovek u suštini je glumac, od kada se rodi on oseća druge i to je vrednost koja ne može da se ugasi. Pozorište kao i kultura oplemenjuje čoveka. Danas u svetu vlada sila i nepravda, ali pozorište i dalje opstaje i ne može nikada da umre – zaključuje Božović.

Izvođenjem monodrame „Reče mi jedan čoek, ćeraćemo se još“ u Vukovaru, Petar Božović još jednom je potvrdio svoj status jednog od najznačajnijih glumaca sa ovih prostora. Njegova interpretacija prevazilazi okvire glumačke veštine i prerasta u čin kulturnog pamćenja i lične odgovornosti prema reči, jeziku i narodu. Ovakve predstave definitivno podsećaju na snagu pozorišta kao prostora susreta, razmišljanja i očuvanja identiteta, ostavljajući snažan i dugotrajan utisak na publiku.