Tamo gde ojkača još uvek odjekuje

Strmica je i ove godine okupila čuvare narodne pesme, igre i običaja iz Bosne, Like i Dalmacije. Jubilarno 30. Sijelo Tromeđe, više od pola veka nakon prvog sabora narodnog stvaralaštva, potvrdilo je da tradicija živi onda kada se prenosi sa čoveka na čoveka, sa generacije na generaciju.

Postoje pesme koje se ne uče iz knjiga. One se nasleđuju od dedova i baka, pamte se po glasu, prenose sa kolena na koleno i čuvaju kao najveće porodično blago. Takva je i ojkača - pesma Tromeđe, prepoznatljiv glas naroda koji vekovima živi na prostoru Bosne, Like i Dalmacije. Upravo zato je Strmica i ove godine ponovo postala mesto sabiranja ljudi koji veruju da tradicija živi samo onda kada se peva, igra i deli sa drugima. Jubilarno, 30. Sijelo Tromeđe, održano je 17. i 18. jula u Strmici, nastavljajući tradiciju koja traje više od pola veka. Danas je to jedna od najvećih i najdugovečnijih manifestacija Srba u Hrvatskoj, ali i jedinstven susret ljubitelja izvorne pesme, narodnog stvaralaštva i kulturnog nasleđa čitavog prostora Tromeđe.

Pola veka jedne ideje

Od prvog Sijela Tromeđe, održanog davne 1974. godine u Domu kulture u Strmici, prošlo je više od 50 godina. U vreme kada do sela nije vodio ni asfaltni put, u Strmicu su dolazila najpoznatija imena narodne muzike i kulture - Žika Milenković, Jovo Aleksić, Zaim Imamović, Ivan Gavrilović, ali i brojni drugi umetnici i zaljubljenici u narodno stvaralaštvo iz Beograda, Sarajeva, Zagreba i drugih gradova nekadašnje Jugoslavije. Danas, kada broj učesnika daleko premašuje broj stanovnika koji tokom godine žive u Strmici, grupa entuzijasta okupljena oko Kulturno-umetničkog udruženja „Strmica“ i Zavičajnog udruženja „Strmička parohija“ iz Beograda nastavlja delo svojih prethodnika, dokazujući da je moguće sačuvati tradiciju uprkos vremenu, demografskim promenama i brojnim prekidima koje je ova manifestacija tokom istorije preživela.

Nakon oglašavanja zvona sa hramova Svetog Jovana Krstitelja i Male Gospojine, Strmicom je odjeknula himna Sijela: „Volim Bosnu, u srcu mi Lika, Dalmacijo ljubavi velika.“ Bio je to početak još jedne večeri u kojoj je pesma ponovo spojila tri kraja.

Tradicija pripada živim ljudima

Brojnim posetiocima obratila se saborska zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga, naglasivši da je prostor Tromeđe vekovima bio mesto susreta različitih naroda, kultura i običaja.

- Prostor Tromeđe, da kažem, vekovima je bio mesto susreta različitih kultura i tradicija, a pesma koju ćemo večeras slušati, kola koja ćemo gledati i narodne nošnje koje nosimo nisu deo naše prošlosti,  oni su zalog naše budućnosti. Kulturnoj baštini nije mesto samo u muzejima. Njoj je mesto među živim ljudima i ona mora da se prenosi generacijama. Drago mi je što Srpsko narodno veće godinama podržava ovu manifestaciju jer se upravo ovako čuva kulturni identitet, ali i grade poverenje, dijalog i uvažavanje među ljudima. Neka Sijelo Tromeđe ostane mesto susreta, poštovanja i zajedništva – poručila je Šimpraga.

Više od 200 čuvara običaja pod Deralima

Nakon domaćina iz Strmice, na pozornici su se smenjivale muške i ženske pevačke grupe, kulturno-umetnička društva i čuvari izvornog pevanja iz svih krajeva Tromeđe. Od Žegara, Bogatnika, Knina, Udbine, Korenice i Srba, preko Drvara i Banja Luke pa sve do Splita, Kranja, Zagreba, Beograda i Stanišića, u Strmicu su stigli ljudi koji svoju tradiciju nose u pesmi, narodnoj nošnji i starim instrumentima.
U vunenim čarapama, opancima, sa zobnicama preko ramena, ličkim i dalmatinskim kapama, uz diple, dvojnice, frule i gusle, pokazali su bogatstvo kulturnog nasleđa koje je uspelo da preživi sve istorijske lomove. Organizator Igor Matijaš ističe da je ovogodišnje Sijelo bilo najmasovnije od obnove manifestacije.

- Pre dve godine proslavili smo 50 godina postojanja Sijela Tromeđe, a sada održavamo jubilarno 30. Sijelo. Došli su nam gosti sa svih strana. Imamo više od 220 izvođača, više nego ikada do sada. Imamo čak problem kako da sve programski smestimo u tri sata. Prvi put su sa nama gosti iz Krnjaka, Srba, Siska i Banja Luke. Tu su i potomci kolonista iz Stanišića koji su posle Drugog svetskog rata poneli sa sobom pesmu i tradiciju svog zavičaja. Danas se njihovi potomci vraćaju u kraj svojih predaka da pokažu šta su uspeli da sačuvaju – navodi Matijaš.

Iako je reč o jednoj od najvećih manifestacija Srba u Hrvatskoj, njena organizacija i dalje se oslanja najviše na volonterski rad.

- Sijelo organizujemo u selu Strmica, bez gradske infrastrukture. Sve počiva na volonterskom radu. Ali bez finansijske podrške ne bi bilo moguće. Zahvaljujući Srpskom narodnom veću, Uredu za ljudska prava i prava nacionalnih manjina, Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Kancelariji Republike Srpske u Srbiji i Fondu za izbegla i raseljena lica AP Vojvodine, uspevamo da obezbedimo dobre uslove za sve učesnike. Trudimo se da organizacija bude profesionalna, iako je sve nastalo u jednom malom selu – ističe Matijaš.

Drugu godinu zaredom organizovana je i radionica tradicionalnog ojkanja, koju je vodila etnomuzikolog i umetnica Svetlana Spajić.

- Prvo smo želeli da sačuvamo ojkačku pesmu. Zatim smo uvideli da je treba promovisati, a potom i da mlade treba sistematski učiti kako se ona zaista peva. Zahvaljujući Svetlani Spajić uspeli smo da napravimo radionicu na kojoj mladi uče pravilnu intonaciju, način pevanja i značaj ovog nasleđa. To nije samo pesma, već poseban način izražavanja koji se mora učiti – navodi Matijaš, ističući da je ovogodišnju radionicu ojkalice pohađalo desetak mladih žena.

Posebne emocije izazvao je nastup ženske pevačke grupe SKUD „Izvor“ iz Stanišića kod Sombora, koju čine potomci kolonista iz Dalmacije.

- U naše selo stanovništvo je doseljeno 1946. godine sa prostora severne i srednje Dalmacije, iz okoline Splita i Sinja. Nažalost, izvorna pesma nije se negovala organizovano, kroz kulturno-umetnička društva. Hvala Bogu, od 2009. godine KUD „Izvor“ je svoj rad usmerio na očuvanje pesme, običaja i jezika ovoga kraja. Na Sijelu Tromeđe smo drugi put i smatram da su ovakve manifestacije od velikog značaja za naš narod, kako ovde tako i u rasejanju. Grupa koje se bave zavičajnim folklorom ima sve manje. Ljudi češće igraju igre iz Šumadije ili Leskovca, koje su nesumnjivo lepe, ali moramo više raditi na tome da sačuvamo pesmu, igru i običaje krajeva iz kojih potičemo - kaže Dragan Parađina, jedan od najvećih poznavalaca narodne nošnje i tradicije starog dalmatinskog kraja.

Šest novih grupa i nova generacija čuvara tradicije

Ovogodišnje Sijelo donelo je i šest novih grupa, među kojima su pododbori SKD „Prosvjeta“ iz Krnjaka i Siska, KUD „Srb“, „Privrednik“ iz Zagreba i RKUD „Pelagić“ iz Banja Luke.

- Prvi put smo ovde i izuzetno se radujemo ovoj manifestaciji. Naš kolega koji vodi mušku pevačku grupu istraživao je gde se održavaju smotre izvornog pevanja i tako smo saznali za Sijelo Tromeđe. Samostalno smo se prijavili organizatorima i odmah počeli pripremu repertoara i narodnih nošnji koje ćemo predstaviti. Moju grupu čini desetak devojaka, uzrasta od 14 do 27 godina, što pokazuje da tradicionalna pesma kod nas nije izgubila svoje mesto. Naše društvo sledeće godine obeležava sto godina postojanja i verujem da će tradicija opstati jer ima mladih koji je vole i žele da je čuvaju - kaže Ivana Štehović, umetnički rukovodilac ženske pevačke grupe RKUD „Pelagić“ iz Banja Luke.

Priznanje za vek tradicije

U okviru ovogodišnjeg Sijela dodeljena je i Plaketa „Rade Matijaš“, priznanje koje se uručuje za izuzetan doprinos očuvanju tradicije i kulturnog identiteta Srba u Dalmaciji, Lici i Bosni. Ovogodišnji dobitnik je Kulturno-umetničko društvo „Nikola Tesla“ iz Beograda, koje ove godine obeležava čitav vek postojanja. Priznanje je uručio Igor Matijaš, sin jednog od osnivača Sijela i dugogodišnjeg dopisnika „Večernjih novosti“ iz Knina, po kome plaketa i nosi ime.

- Naše društvo ima čast da nosi ime najvećeg srpskog naučnika Nikole Tesle, a ove godine slavimo sto godina rada. U društvu igram već 20 godina i ovo mi je 13. dolazak u Strmicu. Za sve to vreme Sijelo je izuzetno napredovalo, kako po broju učesnika i grupa, tako i organizaciono. Svake godine vidi se nešto novo, a sadržaj je sve bogatiji. Ono što me posebno raduje jeste sve veći broj mladih koji ovde dolaze i nastupaju. To je najbolji dokaz da ovaj narod ima snažan kulturni potencijal i bogato nasleđe koje vredi čuvati - kaže Damir Spahić iz KUD-a „Nikola Tesla“.

Strmica kao mesto susreta

Uoči centralne večeri, Strmica je bila domaćin svečanog koncerta Kulturno-umetničkog društva „Nikola Tesla“ iz Beograda, organizovanog povodom stogodišnjice rada ovog ansambla. Uz domaćine, KUD „Strmica“, nastupila je i specijalna gošća ovogodišnje manifestacije Danka Stojiljković. Koncertom je obeleženo i 170 godina od rođenja Nikole Tesle, najslavnijeg među Ličanima, čime je Sijelo Tromeđe još jednom pokazalo da je mnogo više od smotre folklora. Ono je mesto susreta ljudi, zavičaja i uspomena. Kada su se na kraju večeri ugasila svetla pozornice, a poslednji zvuci ojkače izgubili među padinama Derala, ostalo je ono zbog čega se u Strmicu dolazi već više od pola veka. Ne samo pesma, ni igra, ni narodna nošnja, već osećaj da se na ovom mestu još uvek može prepoznati ono najvrednije što je jedan narod sačuvao - svoj glas, svoje pamćenje i svoje zajedništvo. I dok god se u Strmici bude zapevala ona stara tromeđaška pesma „Volim Bosnu, u srcu mi Lika, Dalmacijo ljubavi velika“ , trajaće i Sijelo Tromeđe, kao živi svedok da se tradicija ne čuva u knjigama, već među ljudima koji je žive.