„Kultura dijaloga“ HRT-a

FOTO: AI

Analizom javno dostupnih podataka iz Izveštaja o radu i poslovanju Hrvatske radiotelevizije za 2024 uočava se veoma skroman i kvantitet i kvalitet emisija posvećenih nacionalnim manjinama u Republici Hrvatskoj. Ovakvo stanje posebno se reflektuje na srpsku nacionalnu manjinu. Naime, evidentno je da gotovo ne postoji nijedna nacionalna radio ili televizijska emisija koja emituje sadržaj na srpskom jeziku, iako je on najzastupljeniji jezik među manjinama u Hrvatskoj. Emisije poput „Manjinski mozaik“, „Prizma“ i „Multikultura“ emituju se na HTV-u u proseku jednom nedeljno, pre svega kako bi se ispunila programska minutaža. S druge strane, na nekim nacionalnim radijskim frekvencijama još se i mogu čuti emisije na mađarskom, slovačkom i italijanskom jeziku, ali ne i na srpskom.

Na sednici Saveta za nacionalne manjine, održanoj prošle godine u Vladi Republike Hrvatske, na kojoj su učestvovali predstavnici Hrvatske radiotelevizije i Ministarstva kulture i medija, izveštaj nije prihvaćen. Savet je izrazio nezadovoljstvo ukupnom minutažom posvećenom manjinskim temama, ali i kvalitetom sadržaja, naglašavajući da se akcenat stavlja na kvantitet, a ne na kvalitet, čime se kako je navedeno, ne doprinosi jačanju kolektivne svesti o značaju manjinskih pitanja niti njihovom adekvatnom predstavljanju u javnosti. U odnosu na 2023. godinu zabeležen je dalji pad zastupljenosti manjina u programima, posebno u informativnom segmentu, što ukazuje na izražen disbalans između većinskih i manjinskih sadržaja, koji nije u interesu društva u celini.

Na ovaj problem godinama ukazuje saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov, koja je nedavno u slobodnom saborskom govoru upozorila na sve izraženiji fenomen „medijske getoizacije“ nacionalnih manjina. Govoreći o nedovoljnoj zastupljenosti manjina, podsetila je i na odgovornost koju Hrvatski sabor deli sa HRT-om kada je reč o kvalitetu i sadržaju programa, naglašavajući da javni servis mora služiti svim građanima Republike Hrvatske.

- Iz perspektive nacionalnih manjina, uloga medija od presudnog je značaja za podsticanje ravnopravnosti, međusobne tolerancije, suživota sa većinskim narodom, kao i očuvanje kulturnog i duhovnog identiteta. HRT je, kao javni servis, dužan da doprinosi unapređenju ljudskih prava i sloboda, razvija kulturu dijaloga i jača osećaj jednakosti među građanima. Ova obaveza proizlazi iz Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, Zakona o HRT-u, kao i sporazuma između HRT-a i Vlade Republike Hrvatske. Prema važećim propisima, HRT je obavezan da proizvodi programe namenjene nacionalnim manjinama na njihovim jezicima, uključujući i sadržaje za decu - poručila je Jeckov.

Na isti problem, osim spomenutog Saveta i saborske zastupnice ukazivao je i Odbor stručnjaka Saveta Evrope. U njihovim zaključcima ponavlja se ista ključna zamerka – nedovoljna prisutnost manjinskih jezika u medijima.

Podaci koje Jeckov navodi a koji dodatno potvrđuju ovaj trend kažu da su 2020. godine manjinske teme bile zastupljene sa 1,45%, 2021. sa 0,99%, 2022. sa 1,22%, 2023. sa 1,38%, dok je 2024. godine emitovano 6.796 minuta programa namenjenog nacionalnim manjinama, što čini 1,29% ukupnog programa – manje nego prethodne godine.

Istakavši njihovu značajnu ulogu u društvu, u kulturi, umetnosti, sportu, privredi i nauci, Jeckov je ocenila da su dostignuća nacionalnih manjina u medijima predstavljena površno. Ona zbog toga smatra da je neophodno sprovesti dublju analizu manjinskih programa, iz ugla ustavnih vrednosti poput ravnopravnosti i tolerancije. Kao jedan od mogućih pravaca unapređenja istakla je otvaranje prostora za programe koje kreiraju manjinska veća i udruženja, kao i uvođenje sadržaja na manjinskim jezicima na barem jednom od televizijskih kanala HRT-a čime bi se značajno unapredila i obogatila vidljivost manjina u javnom prostoru.

- Osim spomenutog, postoji još niz drugih problema te samim tim i razloga za nezadovoljstvo. Kvalitet programa je u konstantnom padu, donacije Vlade RH premašile su 18 miliona evra, a ako uzmemo u obzir brojne moderne izazove koje donosi primena veštačke inteligencije, vreme je za korenite reforme unutar kuće jer su problemi u funkcionisanju više nego očigledni - poručila je Jeckov, naglasivši kako danas još uvek ne postoji ni jedna emisija koja se bavi temama međunacionalne društvene kohezije i međusobnog kulturnog uvažavanja.

„Poštovani gledaoci dobrodošli u emisiju HRT-a na srpskom jeziku“  i dalje zvuči apstraktno

Nažalost, ovakvih uvodnih najava kao ni sadržaja na jeziku neke određene nacionalne manjine na HTV-u nema, niti ima naznaka da će ikada postojati, što se ne može reći za TV programe zastupljene u susednim zemljama. Referišući se tako na iskazane sugestije i konstruktivna rešenja Jeckov je navela primere dobre prakse Slovenije i Srbije.

- Republika Slovenija, zemlja sa kojom se često volimo upoređivati i koja je po mnogim karakteristikama slična nama, ne poseduje manjinsku redakciju kao poseban deo, ali su emisije namenjene nacionalnim manjinama deo redovnog informativnog programa što bi u našem slučaju bio zaista velik iskorak, pogotovo ako u obzir uzmemo trenutno stanje. Pozitivan primer koji nam dolazi iz Republike Srbije, jednak je primeru RT Vojvodine gde od 2010. postoji manjinska redakcija na hrvatskom jeziku što je potpuno pohvalno i što mi apsolutno podržavamo. Program se emituje na čak 16 jezika, a postoji informativna emisija Dnevnik na hrvatskom jeziku od ponedeljka do subote u terminu od 17:45 h koji priprema devet urednika, novinara i saradnika. Na RT Vojvodine na hrvatskom jeziku se nedeljom emituje emisija Izravno sa društveno - političkim aktuelnostima, dok se emisija Svjetionik uglavnom bavi temama iz kulture. Ovo su svakako efikasna i adekvatna rešenja kojima i mi težimo - zaključila  je zastupnica SDSS-a i dodala da jedino RH tapka u mestu po pitanju nacionalnih manjina uopšte.