Vidovdansko okupljanje jahača i konjskih zaprega oživeli tradiciju

Ljubitelji konja, jahači, kočijaši i brojne gastro ekipe okupili su se na Panjiku u Trpinji na sedmim „Vidovdanskim konjogojsko-gastro susretima“. Manifestacija, koja iz godine u godinu privlači sve više učesnika i posetilaca, i ove godine spojila je negovanje tradicije, druženje i ljubav prema konjima, a poseban akcenat stavljen je na uključivanje dece i mladih u svet konjogojstva. Program je započeo svečanom povorkom jahača i zaprega kroz Trpinju, od Panjika do Crkve Vaznesenja Gospodnjeg, gde ih je dočekao trpinjski paroh, protojerej stavrofor Marko Šukunda i molitvenim obredom blagoslovio učesnike i njihove konje.

Po povratku na Panjik usledio je takmičarski deo programa, u okviru kojeg su birani najlepši konj, najlepše uređena zaprega, kao i najreprezentativniji jahač i jahačica. Posetioci su imali priliku da prate i tekličko jahanje, u kojem su se ocenjivali brzina i preciznost, kao i vožnju zaprega.

Iza organizacije ove manifestacije stoji Konjogojsko udruženje „Žerav“, čiji članovi kroz brojne aktivnosti tokom cele godine nastoje da očuvaju tradiciju, ali i da zainteresuju najmlađe za konjogojstvo i jahanje. Upravo u tome, ističu, vide budućnost ovog hobija.

- Ideja je bila da se povežu ljudi iz sela, gastro ekipe i konjogojci najviše kako bi privukli decu. Jako je dobro što imamo puno zainteresovane dece trenutno, oni nam se stalno javljaju. Pored ove manifestacije mi održavamo još deset manifestacija godišnje, od kojih su tri namenjene mališanima. Oni se stalno javljaju kako bi se pridružili našem udruženju i mi zbog toga radimo na tome da im omogućimo školu jahanja. Napravili smo objekat, zakupili smo opštinski plac, a plan nam je da organizujemo za decu besplatnu školu jahanja - rekao je predsednik spomenutog udruženja Predrag Mihajlović.

Govoreći o uzgoju konja, Mihajlović ističe da članovi udruženja posebnu pažnju posvećuju očuvanju čistokrvnog lipicanca, zaštićene pasmine u Republici Hrvatskoj. Iako postoje određeni izazovi kada je reč o tradicionalnom uzgoju u okviru Hrvatskog konjičkog saveza, članovi „Žerava“ nastoje da uzgoj sprovode u skladu sa svim pravilima Saveza. Na ovogodišnjem okupljanju upravo su lipicanci činili većinu predstavljenih grla.

Zbog visokih temperatura ove godine nešto je manji broj jahača i zaprega stigao u Trpinju. U takmičenju je učestvovalo desetak zaprega i oko dvanaest jahača, što je manje nego prethodnih godina, kada je manifestaciju posećivalo i više od hiljadu ljudi.

- U početku održavanja ovog događaja, stekao sam utisak da su konji bili zaboravljeni. Jako mali broj ljudi se odazvao, zbog čega smo ubacili gastro programski sadržaj. Uspeli smo tako da privučemo ljude. Prethodnih godina bilo je preko 1000 posetilaca, a ove godine, verovatno zbog visokih temperatura, imamo nešto manji broj ljudi. Svake godine nas naše gastro ekipe podržavaju, zbog čega sam im izuzetno zahvalan. Zajedno se svi trudimo konjogojska okupljanja podići na viši nivo, što zbog druženja, što zbog očuvanja naše tradicije i starih običaja - zaključuje Mihajlović i dodaje da se na ovaj način oživljava selo i priča jedna zanimljiva priča.

Vidovdanske konjogojske susrete svake godine podržavaju Opština Trpinja, Zajedničko veće opština, kao i Opština Borovo. Zahvaljujući njihovom doprinosu, ali i podršci lokalnih preduzetnika i pojedinih ljubitelja konja, ova manifestacija dobija na snazi. Gradi se tako i saradnja sa ostalim konjogojskim udruženjima i pojedincima koji svojim učešćem doprinose celokupnoj priči.

Po završetku spektakularnog defilea, jahači i zaprege predstavili su se žiriju, koji je ocenjivao reprezentativnost učesnika, izgled konja, uređenost zaprega, način odevanja i držanje jahača, nakon čega su najboljima uručeni pehari za prva tri mesta.

- Bogu hvala, ovde smo već treću godinu za redom. Radujemo se ovom druženju i srećni smo što možemo da dolazimo jedni drugima u goste. Konjima se zaista dugo bavim. To je ljubav koju sam nasledio od dede i oca. Kada dođem ovde srce nam je veliko kao kuća, jer se ovde ne gleda korist, nego druženje i veselje. Takva pozitivna atmosfera puno znači za konjogojce koji nastoje da sačuvaju kulturu konjogojstva. Lipicanac je sada zaštićena rasa pod UNESCO- om, što nam je drago i to puno znači. Danas smo izašli sa njima na takmičenje i osvojili smo pehar za najlepši par konja - kaže Josip Kiš iz Draža, mesta u Baranji.

Većina uzgajivača, ljubav prema jahanju i konjima stekla je u detinjstvu. Premda ono često sa sobom nosi određene izazove, neki od njih, su odlučili da prevaziđu strah i samostalno savladaju veštine jahanja.   

- Kod nas su konji deo porodične tradicije. Odrasla sam uz oca koji je vodio sve poslove oko konja. Ja sam to nasledila i zavolela konje. Žao mi je što kod nas u selu ne postoji više konjogojsko udruženje, ali sam nastavila da se samostalno bavim ovim hobijem. Imamo veliko imanje pa tako mogu da jašem. Sa svojih 15 godina, svega nekoliko puta sam bila na časovima jahanja, ali sam uglavnom sama stekla sve veštine tako da sada već četiri godine uživam u jahanju. Volim ovde da dođem. Dolazim već tri godine i svaki put je bilo lepo, a moj dolazak ovamo podržavaju i moja porodica i prijatelji - rekla je najmlađa takmičarka Kaća Bojanić iz Bijelog Brda.

Dok stariji čuvaju tradiciju i prenose iskustvo, sve veće interesovanje dece i planovi za pokretanje besplatne škole jahanja daju nadu da će konjogojstvo u Trpinji imati sigurnu budućnost.