Kaligrafskim perom do korena

Učenici deset osnovnih škola sa područja Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije, koji se obrazuju po modelu A, odnosno po obrazovnom programu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu i ove su godine imali priliku da se upoznaju sa tehnikama ikonopisanja i kaligrafije, ali i da usavrše prethodno stečena znanja i iskustva u ovoj vrsti likovne umetnosti. Reč je o ukupno 58 učenika šestih i sedmih razreda koji su se u svojim školama istakli kao primereni i vredni đaci, ljubitelji likovne kulture i umetnosti, ali i oni koji su izrazili želju, interesovanje i volju da se oprobaju u novim umetničkim tehnikama i dodatno razvijaju svoje talente.

Osma Letnja škola kaligrafije „Putevima Zaharija Orfelina“ pored osnovne edukativne funkcije, učenicima je ponudila mnogo više od samog savladavanja umetničkih tehnika. Program je osmišljen tako da decu podstakne na kreativnost, razvijanje talenta i interesovanja za umetnost, ali istovremeno i na upoznavanje sa kulturnom, istorijskom i duhovnom baštinom srpskog naroda. Kroz radionice, terensku nastavu, obilazak manastira, kulturno-istorijskih znamenitosti i prirodnih lepota, učenici su imali priliku da uče, istražuju, druže se i upoznaju sa prostorima i vrednostima koje predstavljaju deo njihove šire kulturne i duhovne baštine.

Na samom početku realizacije, pre osam godina, ovaj projekat organizovalo je Veće srpske nacionalne manjine Grada Vukovara. Tada je to bila jednodnevna škola koja se održavala u Borovu. Nakon što je projekat preuzelo Zajedničko veće opština, aktivnosti su proširene i preseljene u Dalj-planinu, tačnije u prostor Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, gde su se održavale radionice kaligrafije, ikonopisanja i liturgijskog pojanja. S obzirom na to da su polaznici svakodnevno morali da putuju do manastira u Dalju, pojavila se potreba da se program dodatno unapredi i obogati, ali i da se učenicima omogući kvalitetniji boravak i veći broj sadržaja. Ideja je bila da se deci, osim rada u okviru kaligrafskih i ikonopisnih radionica, pruži mogućnost da upoznaju nova mesta, istorijske ličnosti i događaje, kulturnu i versku baštinu, kao i prirodne lepote prostora u kojem borave.

Predstavnici ZVO-a odlučili su zato da se program realizuje u Republici Srbiji, odnosno u matičnoj zemlji, kako bi se obezbedio veći broj sadržaja koji će učesnicima obogatiti znanja o sopstvenoj kulturi, istoriji, veri i nacionalnom identitetu. Tako se početna ideja da se deca upoznaju sa umetničkom formom koja u sebi objedinjuje likovno stvaralaštvo, tradiciju i istoriju, iz godine u godinu razvijala i širila. Danas se ovaj projekat može posmatrati ne samo kroz njegov obrazovni i kulturni aspekt, već i kroz njegovu versku i duhovnu komponentu.

Isto tako, već nekoliko godina program obuhvata i terenski rad, u okviru kojeg se učenici upoznaju sa verskim obeležjima, kulturno-istorijskim znamenitostima i značajnim ličnostima. Na taj način, ono što nauče tokom radionica dobija svoju širu dimenziju, jer deca imaju priliku da znanja neposredno povežu sa mestima, ljudima i događajima o kojima uče.

Prema rečima organizatora, tokom svih godina održavanja Letnje škole posebno se istakao veliki broj talentovane dece. U realizaciju programa uključeno je više osoba, pa su, osim stručnih mentora, angažovani i volonteri i voditelji radionica, čime je učenicima omogućena stalna podrška i kvalitetan rad, ali i dovoljno prostora za druženje, igru i odmor.

- U prepodnevnim časovima deca su bila na radionicama ikonopisanja, dok su poslepodne učestvovala u radionicama kaligrafije. Svaka od radionica trajala je otprilike dva sata, a ostatak dana bio je ispunjen šetnjama, sportskim aktivnostima i drugim sadržajima. U večernjim satima družili su se u diskoteci uz muziku i ples. Program smo osmislili tako da deca budu radno aktivna, fizički aktivna, ali i da uživaju u mnogo zabave. Pre svega, želimo da tokom boravka nauče mnogo toga korisnog kada je reč o kulturnim sadržajima i da kroz druženje i zajedničke aktivnosti steknu nova iskustva i prijateljstva - rekla je predsednica Odbora za obrazovanje ZVO-a Milica Stojanović.

Voditeljka radionica bila je diplomirana likovna umetnica Rada Marković, koja je tokom trajanja škole zajedno sa učenicima radila na usvajanju i usavršavanju različitih tehnika, prateći njihov napredak i podstičući ih da razvijaju sopstveni umetnički izraz.

- Sa nama su bila deca koja su do sada pokazala smisao za ovu vrstu umetnosti i dar za slikanje. Imali smo i učenike koji su dolazili prethodnih godina i koji su u međuvremenu pokazali veliki talenat. Kod njih se zaista vidi ljubav prema slikanju. Oni biraju zahtevne radove i nije im teško da do kasno uveče predano rade i slikaju. Upravo takva posvećenost pokazuje koliko je važno deci pružiti prostor i vreme da razvijaju ono u čemu su talentovana - istakla je Stojanovićeva.

Organizatori su ove godine dodatnu pažnju posvetili i komunikaciji sa roditeljima, koji su imali priliku da prate aktivnosti svoje dece i svakodnevno budu informisani o njihovom radu.

- Ove godine oformili smo i grupu sa roditeljima kako bi i oni mogli da vide šta njihova deca rade. Svakodnevno smo im slali informacije o svim aktivnostima, tako da nam je želja da i proglašenje najboljih radova bude organizovano u njihovom prisustvu. Imamo uglavnom pozitivne reakcije, kako dece, tako i njihovih roditelja, koji se često oduševe kada vide šta su sve njihova deca tokom boravka ovde uradila i koliko su naučila - kaže predsednica Odbora za obrazovanje ZVO-a.

Pored svakodnevnih radionica, program je obuhvatio i brojne izlete i posete. Učenici su imali priliku da posete kuću Živojina Mišića, obiđu Valjevo, kao i manastire Lelić i Jovanje, a organizovan je i uspon na Crni vrh.

- Svaki dan bio je ispunjen različitim i interesantnim sadržajima. Želeli smo da deca ne budu samo učesnici radionica, već da kroz celokupan program upoznaju mesta koja nose važna istorijska, kulturna i duhovna značenja. Na taj način oni uče kroz iskustvo, a ono što vide i dožive često ostaje mnogo duže u njihovom sećanju - navela je Milica Stojanović.

Zdrav razvoj nacionalnog identiteta kao ključ zdravog društva

Predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar Dejan Drakulić izrazio je veliko zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima i razvojem projekta, koji je tokom godina prerastao početne okvire i postao jedan od programa kroz koje se kod učenika podstiče interesovanje za sopstvenu kulturu, istoriju, tradiciju i identitet.

Tokom godina organizatori su nastojali da program unaprede i prilagode potrebama dece, ali i da im omoguće što kvalitetniji pristup znanju i sadržajima koji su im od značaja za njihovo obrazovanje i odrastanje. S obzirom da se Letnja škola danas realizuje u matičnoj zemlji, učenicima je omogućeno da, pored učenja ikonopisanja i kaligrafije, upoznaju znamenita mesta, manastire, kulturna dobra i prirodne lepote.

- Mi smo se tokom perioda organizacije projekta trudili da unapredimo način rada kako bi deca dobila kvalitetnije znanje, ali i da učenicima olakšamo pristup istom. Letnja škola se sada realizuje u matičnoj zemlji kako bi se deca, pored ikonopisanja, upoznala i sa znamenitim mestima koja su važna za našu zajednicu. Svake godine obilazimo manastire, kulturna dobra i prirodne lepote. To je koncept koji omogućuje pozitivnu atmosferu i konstruktivno druženje, u kojem su deca posvećena radu, razvijaju svoj talenat, ali istovremeno imaju priliku i vreme za razmenu iskustava i sklapanje novih prijateljstava - rekao je Drakulić.

On je naglasio da je posebno motivišuće za ZVO to što deca kroz ovakve programe upoznaju svoje vršnjake, da se međusobno druže, razmenjuju iskustva i stiču nova znanja koja će ih podstaći na razmišljanje o sopstvenom identitetu.

- Smatramo da je škola kaligrafije u ovom obliku u kojem je sada odlična prilika za sve to. Projekat se razvija i širi, a prepoznat je i od strane Ministarstva nauke i obrazovanja Vlade Republike Hrvatske, koje finansira njegove aktivnosti. Isto tako, prepoznali su ga i naši partneri iz Republike Srbije, kao i svi ljudi sa kojima smo tokom realizacije programa bili u kontaktu - istakao je predsednik ZVO-a.

Rezultati rada učenika biće predstavljeni javnosti na izložbi koja je planirana u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru. Organizatori najavljuju i mogućnost da se pogleda i posebna izložba na kojoj bi bili predstavljeni svi do sada nagrađeni radovi, čime bi se na jednom mestu mogao sagledati razvoj učenika i njihovih umetničkih sposobnosti tokom osam godina trajanja projekta.

- Imamo jako lepih radova, a sve rezultate ćemo, kao i svake godine, objaviti na izložbi radova koja je predviđena kasnije u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru. U planu je da se napravi i jedna izložba na kojoj će biti predstavljeni svi do sada nagrađeni radovi i na kojoj će moći da se vidi napredak u njihovom stvaranju. To bi bio svojevrstan pregled svega što je urađeno tokom svih ovih godina i još jedan način da pokažemo koliko su deca napredovala - rekao je Drakulić.

Škola koja traje i kada se radionice završe

Projekat, prema rečima organizatora, ima veliki značaj kada je reč o negovanju osećaja nacionalne pripadnosti kod dece, ali i uspostavljanju veze sa matičnom zemljom. Upravo ta komponenta programa, smatraju organizatori, dobija sve veći značaj u vremenu kada se pitanje očuvanja jezika, pisma, kulturne tradicije i identiteta postavlja kao jedno od važnih pitanja opstanka i razvoja svake manjinske zajednice.

Nakon osam godina realizacije, organizatori primećuju pozitivan odraz programa i napredak kada je reč o negovanju nacionalnih vrednosti. Taj osećaj, kako ističu, ne bi trebalo da bude zasnovan na zatvaranju prema drugima, već upravo suprotno – na poznavanju i poštovanju sopstvenog identiteta, što predstavlja osnovu za izgradnju zdravih odnosa sa pripadnicima drugih nacionalnih, kulturnih i verskih zajednica.

Kroz ovakve aktivnosti ZVO nastoji da deci pošalje poruku da svoj kulturni identitet mogu da razvijaju na zdrav i pozitivan način, da mogu da budu ponosni na ono što jesu, na svoju veru, tradiciju, jezik i pismo, ali i da istovremeno budu otvoreni prema drugima. U tom smislu, upoznavanje sopstvenog identiteta ne predstavlja prepreku povezivanju sa drugima, već može biti važan temelj za izgradnju samopouzdanja, međusobnog uvažavanja i društvene odgovornosti.

- Verujem da će sva putovanja koja smo do sada organizovali stvoriti pozitivan odnos prema razvoju osećaja nacionalne i verske pripadnosti, koji će se kasnije na pravilan i zdrav način manifestovati u njihovom životu. Imamo sjajnu decu, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Naša zajednica ima veliki kapacitet, a samim tim i budućnost, a to je ono što me najviše raduje. Upravo ta deca će nastaviti naš rad, a mi smo tu da im pomognemo, da pratimo njihove talente, trud i rad. Trudićemo se uvek da organizujemo ovakva putovanja i manifestacije koje doprinose njihovom razvoju, ali i da zajedno gradimo odnos u kojem ćemo im pružiti poverenje i sigurnost - naglasio je Drakulić.

Nastava na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu jedan je od osnovnih faktora koji utiču na očuvanje i razvijanje nacionalnog identiteta. Govoreći o prednostima koje obrazovanje po modelu A nosi sa sobom, Drakulić je poručio da su one višestruke, kako u pogledu kvaliteta obrazovanja, tako i u pogledu očuvanja jezičkog, kulturnog i obrazovnog identiteta srpske zajednice. U tom kontekstu, kao jednu od neosporivih činjenica izdvojio je kvalitet znanja koje učenici dobijaju obrazujući se na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, a koji je, kako je naveo, vidljiv prilikom polaganja državne mature, ali i na različitim školskim, županijskim i državnim takmičenjima.

- To je osnovni razlog zbog kojeg roditelji treba da upisuju decu na nastavu na srpskom jeziku. Naravno, izuzetno je važno i očuvanje obrazovne i kulturne autonomije, kao i jezičkog identiteta, koje mi kroz naše programe promovišemo. Pored ovog projekta, postoji još mnogo programa koji se vezuju za promociju školovanja na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Želeći da ga osnažimo i podstaknemo, finansiramo brojne aktivnosti koje doprinose obrazovanju i znanju naše dece, a samim tim osiguravamo i vidljivost ZVO-a kao ključne institucije za društveni, pa i politički život građana, koja jeste nosilac razvojnih procesa naše zajednice - poručio je Drakulić.

Za 58 učenika koji su ovog leta boravili na Divčibarama, škola je bila prilika da nauče kako se oblikuje slovo, kako nastaje ikona i kako se kroz umetnički izraz mogu sačuvati tradicija i sećanje. Međutim, jednako važno, pored onog naučenog tokom radionica jeste i ono što su poneli sa putovanja - nova poznanstva, prijateljstva, iskustva, uspomene i spoznaju o tome da je kulturno nasleđe živo samo onda kada se prenosi. Upravo u tome leži i širi značaj ovog projekta. Kaligrafija i ikonopisanje postaju početna tačka jednog mnogo šireg procesa u kojem se kod dece razvija interesovanje za umetnost, istoriju i tradiciju, ali i svest o pripadnosti zajednici. Poseta manastirima i kulturno-istorijskim znamenitostima daje učenicima mogućnost da ono što su možda ranije poznavali samo iz knjiga vide, dožive i razumeju u stvarnom prostoru.