Pilipenda ponovo okupio mlade iz cele Hrvatske

U vremenu kada mladi sve više vremena provode ispred ekrana, a sve manje u prirodi i neposrednom druženju sa svojim vršnjacima, postoje projekti koji pokazuju da zajedništvo, razgovor, boravak u prirodi i zajedničko iskustvo i dalje imaju posebnu vrednost. Jedan od njih je letnji kamp „Pilipenda kampuje“, koji je ove godine po treći put okupio decu iz različitih krajeva Hrvatske u jedinstvenom ambijentu Manastira Krka. Kamp, koji organizuje Srpski demokratski forum - Podružnica za Liku i Dalmaciju, realizovan je u saradnji sa Mitropolijom dalmatinskom, uz blagoslov Njegovog visokopreosveštenstva arhiepiskopa zadarsko-šibeničkog i mitropolita dalmatinskog gospodina Nikodima. Održan je od 13. do 19. jula 2026. godine, u prostorijama Bogoslovije Sveta Tri Jerarha pri Manastiru Krka, jednom od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta pravoslavnih Srba u Dalmaciji. Tokom sedam dana boravka četrdesetoro srednjoškolaca iz različitih krajeva Hrvatske učestvovalo je u brojnim edukativnim, sportskim i kreativnim radionicama, upoznalo prirodne i kulturne znamenitosti Dalmacije, steklo nova prijateljstva i otkrilo deo nasleđa koje je vekovima oblikovalo život ovog prostora.

Kamp nosi ime po čuvenoj pripoveci Sime Matavulja, u kojoj je na jednostavan, ali snažan način prikazan život dalmatinskih Srba. Upravo zato organizatori smatraju da je „Pilipenda“ mnogo više od naziva - on predstavlja simbol istrajnosti, pripadnosti i očuvanja identiteta.

Put koji je počeo pre tri godine

Ideja o organizovanju ovakvog kampa nastala je u Srpskom demokratskom forumu, kao želja da se deci ponudi prostor u kojem će kroz druženje, igru i učenje bolje upoznati sebe i kraj u koji dolaze, ali i predstaviti drugima kraj iz koga potiču.

- Pre tri godine krenuli smo sa realizacijom kampa „Pilipenda“ u Dalmaciji. Želeli smo da radimo nešto sa decom. To je bila inicijativa naše Podružnice Lika i Dalmacija, koju vodi Jovica Krstanović, pa smo razgovarali sa bratstvom Manastira Krka i odlučili da organizujemo letnji kamp. Naziv „Pilipenda“ uzeli smo po poznatoj srpskoj pripoveci Sime Matavulja. Sve što radimo u našim organizacijama, pa tako i ovaj kamp, prožeto je pitanjima identiteta i opstanka našeg naroda na ovim prostorima. Želeli smo da uspostavimo tu simboličnu vezu, jer je to jedna svevremena priča koja govori o traganju za sopstvenim identitetom u različitim životnim okolnostima. Danas, posle tri godine, možemo reći da je projekat opravdao sva očekivanja. Interesovanje dece je veliko i to nam je najbolja potvrda da radimo nešto što ima smisla - pojašnjava predsednica SDF-a Jelena Nestorović.

Ove godine samo srednjoškolci

Za razliku od prethodnih godina, kada su učestvovali i učenici završnih razreda osnovne škole, ovogodišnji kamp bio je namenjen isključivo srednjoškolcima.
Ta odluka doneta je nakon iskustava iz prethodnih kampova, kako bi program bio prilagođen uzrastu učesnika i temama koje su za njih aktuelne.

- Kada smo počinjali, želeli smo da okupimo starije osnovce i učenike prvih razreda srednje škole. Međutim, svake godine smo analizirali iskustva i uvideli da nije jednostavno napraviti program koji će istovremeno biti zanimljiv i dvanaestogodišnjacima i sedamnaestogodišnjacima. Zato smo se ove godine opredelili isključivo za srednjoškolce. To je uzrast za koji inače nema mnogo programa u okviru naše zajednice, a upravo je to period kada mladi formiraju svoje stavove, razmišljaju o identitetu, svom mestu u društvu i budućnosti. Novina je i to što su pravo prijave ove godine imali mladi iz cele Hrvatske. Ranije smo bili usmereni pre svega na Liku, Kordun i Baniju, ali smo sada želeli da okupimo decu iz različitih krajeva i da vidimo kako se međusobno upoznaju, povezuju i razmenjuju svoja iskustva – dodaje Nestorovićeva.

Broj učesnika i ove godine bio je ograničen smeštajnim kapacitetima Bogoslovije Manastira Krka, pa je u kampu učestvovalo četrdesetoro mladih. O njima je tokom čitavog boravka brinulo skoro trideset volontera, saradnika i mentora, kao i bratstvo Manastira Krka, koje je aktivno pomagalo u sprovođenju programa.

- Ove godine imamo četrdesetoro dece. Ograničeni smo smeštajnim kapacitetima Bogoslovije Manastira Krka, odnosno brojem gostiju koje manastir može da primi. Moram da kažem da je broj prijava i ove godine bio mnogo veći. Uz četrdesetoro dece, imamo gotovo trideset volontera, tu su i trojica monaha koji nam u svemu pomažu, kao i vredne gospođe koje rade u kuhinji i brinu da sve funkcioniše kako treba. Sam kamp traje sedam dana, ali volonteri dolaze ranije i ostaju duže, tako da su oni angažovani gotovo devet dana. Organizacija je veoma zahtevna, naročito kada svi dolaze iz različitih krajeva države. Ipak, posle tri godine već smo se dobro uhodali i sve funkcioniše mnogo lakše nego na početku.
Ove godine projekat je finansiran sredstvima Ministarstva obrazovanja Republike Hrvatske i Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina, koja se doznačavaju Srpskom narodnom veću. To je ujedno i potvrda da je prepoznat kao kvalitetan i vredan podrške – ističe Nestorovićeva.

Kamp kao mesto učenja, prijateljstva i ličnog razvoja

Organizacija sedmodnevnog programa podrazumeva višemesečne pripreme i pažljivo osmišljen sistem rada, kako bi svaki učesnik imao priliku da aktivno učestvuje u svim sadržajima, ali i da se oseća sigurno i prihvaćeno. Program je ove godine u potpunosti prilagođen srednjoškolskom uzrastu. Pored kreativnih i sportskih aktivnosti, veći naglasak stavljen je na radionice koje kod mladih podstiču kritičko razmišljanje, razgovor o identitetu, pripadnosti zajednici i mestu koje svaki pojedinac ima u savremenom društvu. Istovremeno, zadržane su i aktivnosti koje su postale prepoznatljiv znak kampa - timski izazovi, olimpijada u tradicionalnim dalmatinskim igrama i potraga za manastirskim blagom.

Posebnost programa predstavlja i priručnik koji je izrađen isključivo za potrebe kampa. U njemu se nalaze raspored aktivnosti, pravila boravka, podaci o učesnicima i volonterima, ali i simbolični nazivi svakog dana, inspirisani motivima iz pripovetke „Pilipenda“ Sime Matavulja.

- Ove godine imamo nešto starije učesnike, srednjoškolce, u odnosu na prethodne godine kada smo kombinovali učenike osnovne i srednje škole, pa smo program prilagodili njihovom uzrastu. Više smo se bazirali na radionice koje razvijaju kritičko promišljanje, razgovor o identitetu i položaju mladih u društvu. Zadržali smo i kreativne radionice, ali smo ih prilagodili kroz različite izazove, kao i rekreativni deo, olimpijadu u okviru koje se takmiče u tradicionalnim dalmatinskim igrama. Za potrebe kampa izradili smo i priručnik u kome se nalaze sve informacije o programu, učesnicima i volonterima. Svaki dan ima svoj naziv, a ti nazivi potiču iz Matavuljeve pripovetke – „Simin putokaz“, „Jelina traveža“, „Pronađi Pirgu“, „Kurijel ekspres“... To je, ujedno, i poziv mladima da pročitaju pripovetku i otkriju značenje tih pojmova - kaže izvršna direktorka SDF-a Maja Buljubašić.

Pored aktivnosti u manastirskom kompleksu, učesnici su tokom boravka obišli i brojne znamenitosti severne Dalmacije. Posetili su Šibenik i Zadar, Crkvu Svetog Ilije, Sabornu crkvu Svete Anastasije, gde su se poklonili moštima Svetog Simeona Bogoprimca, kao i gradske plaže i Jadransko more. Od šest programskih dana, tri su bila rezervisana za upoznavanje prirodnih lepota i kupanje, dok su ostali dani bili posvećeni radionicama i životu u manastiru. Iza svake aktivnosti nalazi se jasno organizovan sistem rada volontera, koji su podeljeni u više timova - od onih zaduženih za higijenu i organizaciju obroka, do mentora koji tokom čitavog kampa neposredno brinu o svojim grupama.

- Važno je reći da veliki broj volontera brine o svim potrebama dece - od lične higijene, ishrane i odlaska na spavanje, do razgovora i svakodnevne podrške. Imamo tim za higijenu, tim mentora i jasno podeljene obaveze, jer želimo da svaki eventualni problem najpre rešimo unutar tima i da deca imaju osećaj sigurnosti tokom čitavog boravka – dodaje Buljubašićeva.

Upravo takav pristup ostavlja najsnažniji utisak na učesnike. Za mnoge od njih ovo nije samo prvi boravak u Dalmaciji, već i prvo iskustvo života u zajednici bez telefona, društvenih mreža i svakodnevnih navika na koje su navikli. Umesto toga, sedam dana ispunjavaju razgovori, druženje, timski zadaci i nova prijateljstva.

Prijateljstva koja ostaju i kada se kamp završi

Najveća vrednost „Pilipenda kampa“ najbolje se ogleda u onome što učesnici ponesu kući - novim prijateljstvima, iskustvima i osećaju pripadnosti zajednici koju su do tada, možda, poznavali samo kroz porodične priče.

Za šesnaestogodišnju Taru Sekulić iz Vukovara ovo je prvi kamp, ali ne i prvi susret sa Dalmacijom. Ipak, kaže, tek je sada ovaj kraj upoznala na pravi način.

- Prvi put sam na kampu, ali ovo mi je možda drugi ili treći put da sam u Dalmaciji. Ranije sam dolazila sa roditeljima, ali sada je potpuno drugačije. Najviše su mi se svideli odlasci na more, ali i izazovi koje imamo tokom čitavog kampa, gde kroz različite zadatke tražimo put do manastirskog blaga. Sviđa mi se što smo podeljeni u manje grupe, pa se mnogo bolje upoznajemo i družimo. Skoro da nisam ni osetila da nemam internet i telefon. Zapravo, baš mi je drago što provodim mnogo manje vremena na telefonu. Internet uključim samo da se javim roditeljima, a prvi put mi se dešava da mi telefon uopšte ne nedostaje – zadovoljno kaže Tara.

Slične utiske nosi i Tamara Manojlović iz okoline Križevaca, kojoj je ovo prvi dolazak i u Dalmaciju i u kamp.

- Prvi put sam ovde u Dalmaciji i prvi put sam u kampu. Prijavila sam se jer sam čula od jednog volontera koga poznajem da dolazi ovde, pa sam rešila da pokušam i ja. Došle su i neke drugarice iz škole, pa sam rekla - zašto da ne. Najlepše mi je druženje. Svi smo zajedno, nema podela i vrlo brzo smo postali jedna velika ekipa. Neke igre su mi malo naporne jer zahtevaju fizičku aktivnost, ali zato volim grupne zadatke i izazove koje rešavamo zajedno. I, naravno, odlasci na more su nešto čemu se svi radujemo – iskreno će Tamara.

Posebnu dimenziju kampu daju i volonteri. Mnogi od njih su pre samo nekoliko godina bili učesnici, a danas su oni ti koji brinu o novim generacijama. Jedan od njih je i Nemanja Jakovljević iz Gračaca, koji je učestvovao već na prvom kampu.

- Bio sam učesnik prvog kampa i tada je ovde bilo mnogo lica koja nisam poznavao. Upravo mi se to najviše svidelo - upoznavanje novih ljudi. Pamtim sve naše radionice, kvizove, razgovore, proslave rođendana, bioskop pod vedrim nebom... Danas sam ovde kao volonter i želeo sam da i na ovaj način budem deo ove priče. Odgovornost je veća i ima više obaveza, ali je osećaj još lepši. Za decu koja žive u manjim sredinama, gde nemaju mnogo vršnjaka, kamp je idealno mesto za druženje, ali i za upoznavanje drugih krajeva, običaja i ljudi. Oni koji danas zajedno borave ovde, sutra će se možda ponovo sresti u Zagrebu, Rijeci ili na fakultetu u nekom drugom gradu. Upravo tako nastaju prijateljstva koja povezuju različite krajeve Hrvatske – iskusno će Nemanja.

Za organizatore, najveći uspeh kampa ne meri se brojem realizovanih aktivnosti, već činjenicom da se deca iz godine u godinu vraćaju, a mnogi od njih kasnije postaju deo organizacionog tima.
„Pilipenda kamp“ je tako prerastao okvire običnog letnjeg okupljanja. On je postao mesto susreta mladih koji dolaze iz različitih sredina, ali dele istu želju da upoznaju prostor, ljude i kulturno nasleđe kome pripadaju. U vremenu kada se većina komunikacije odvija preko ekrana, sedam dana provedenih u prirodi, bez žurbe i svakodnevne digitalne buke, za mnoge predstavlja dragoceno iskustvo.

Boravak u Manastiru Krka, razgovori sa monasima, druženje sa vršnjacima, radionice, sportske aktivnosti i zajednički izleti postaju deo uspomena koje će učesnici poneti sa sobom, ali i temelj novih prijateljstava koja se nastavljaju i nakon povratka kući. Upravo zato „Pilipenda kamp“ nije samo letnji program za mlade. On je prostor susreta, učenja i odrastanja, mesto na kome se kroz igru, razgovor i zajednički život prirodno upoznaju kultura, istorija i duhovno nasleđe Dalmacije. Istovremeno, to je prilika da se mladi iz različitih krajeva Hrvatske povežu, razmene iskustva i izgrade prijateljstva koja će trajati mnogo duže od sedam dana provedenih u Manastiru Krka.