Umetnost filma u petogodišnjem kontinuitetu

Vukovar je tokom proteklog vikenda otvorio vrata bogatom umetničkom programu, brojnim interpretacijama i kvalitetnim kulturnim sadržajima održanim u okviru festivala posvećenog vukovarskom velikanu dr. Hugu Klajnu. Tako je ime Huga Klajna po peti put odzvanjalo Vukovarom – gradom u kojem je ovaj psihijatar, teatrolog, reditelj i profesor rođen pre više od 130 godina.

Klajn film festival je manifestacija kratkog, dokumentarnog i animiranog filma, sa takmičarskim i pratećim programima koji su, kako ističu organizatori, pažljivo birani. Koncepcija festivala zasniva se na tome da u jednoj takmičarskoj selekciji budu igrani, dokumentarni i animirani kratki filmovi, pri čemu je od početka naglasak na ideji i autorskom pristupu, a ne na velikom produkcijskom budžetu.

Ovogodišnji festival bio je posvećen Vlatku Giliću, nedavno preminulom reditelju i pedagogu, čiji je film „In continuo“, po kojem ovogodišnje izdanje nosi krilaticu, nagrađen u Berlinu prestižnim Srebrnim medvedom.

- Rekao bih da ovogodišnji program zadržava kontinuitet kvaliteta kojem od početka težimo. Imamo 14 filmova u takmičarskom programu. Predstavićemo i dečji program, a novost je što smo ove godine počeli sa školom glume koju će voditi glumac Strahinja Bojović. To će od sada biti praksa koju ćemo primenjivati do juna naredne godine, kada će se učenici predstaviti onim što su naučili u školi. Izdvojio bih i omaž velikom reditelju i mom profesoru Vlatku Giliću, po čijem filmu se i zove ovogodišnje izdanje festivala. Ove godine festival smo posvetili toj ideji pacifikacije u ovom ludom vremenu, jer njegov film upravo govori o tome da je rat stanje koje je nedopustivo i nepotrebno. To je jedan od njegovih filmova koji je otišao u „Vojadžer“ i koji se čuva u atomskom skloništu kao tekovina čovečanstva. Muzički program sastoji se od kabarea Gorana Lazovića, jednog od najboljih pesnika iz Srbije, a nakon toga sledi koncert Neleta Karajlića. U nedelju se vraćamo u Srpski dom, gde ćemo dodeliti nagrade, proglasiti tri najbolja filma i zatvoriti festival. Tročlani žiri određuje najbolje filmove, a oni će biti prikazivani u tri bloka svakog festivalskog dana. Od početka težimo ideji da nemamo specifičan žanr i nismo išli na to kolika je produkcija, već nam je najvažnije da ideja i kreacija filma budu u prvom planu - istakao je osnivač festivala i predstavnik Bara filma Ognjen Petković.

On je naglasio da bi voleo da publika nakon festivala ponese sa sobom smirenje i da uspori, uz pitanja o tome šta nam se i zašto nešto dešava.

Ove godine sa festivalskim programom savršeno se uklopila i promocija knjige o Hugu Klajnu autora Borivoja Čalića, vukovarskog istraživača, publiciste i bibliotekara, tako da je bilo potpuno prirodno da upravo ova promocija otvori festival. Uvodna programska aktivnost festivala istovremeno je i redovna aktivnost Ustanove u kulturi Srpski dom. Kako ističu organizatori, nije reč o slučajnom spoju dva događaja, već o saradnji koja je namerno kreirana kako bi se ime Huga Klajna dodatno približilo publici.

Predstavljajući svoju izdavačku delatnost „Stari Vukovar, mesta i događaji“, Srpski dom se tako uklopio u festivalske dane posvećene vukovarskom velikanu Hugu Klajnu, u okviru četvrtog ciklusa predavanja o vukovarskim znamenitim ličnostima.

Čalićeva knjiga „Tragovi u trajanju“ iz 2014. godine već je sadržala jedno poglavlje o Hugu Klajnu. Publika je ovog puta imala priliku da sazna više o njegovom životu i da se upozna sa činjenicama o tome koliko su njegova dela ostavila traga u psihoanalizi, psihijatriji, filmu i pozorištu. Autor knjige ističe da je u Klajnovoj biografiji otkrio mnogo važnih podataka koji su uticali na njegovo pozorišno stvaralaštvo.

- U odnosu na obradu Huga Klajna u knjizi „Tragovi u trajanju“, ovde je tekst mnogo širi. U međuvremenu sam došao do nekih zanimljivih fotografija. Bilo mi je važno da saznam sve što se može saznati o njegovoj porodici i njihovoj kasnijoj sudbini. Našao sam jedan izuzetno redak artefakt, da tako kažem, a to je pozivnica za venčanje njegove mlađe sestre iz 1928. godine. Ona se venčala u vukovarskoj sinagogi. Sva njegova porodica – otac, maćeha i tri sestre sa svojim porodicama – nažalost su stradali u Jasenovcu i Staroj Gradiški 1941. i 1942. godine. Klajn je iz Vukovara otišao po povratku sa studija. Nije našao dobru priliku da dobije posao u vukovarskoj bolnici koji bi mu 1919. godine omogućio povoljnu karijeru i bavljenje onim što ga je zanimalo u medicini. Tako je otišao u Beograd, gde je radio u duševnim bolnicama, nakon čega je specijalizirao neuropsihijatriju. Kao Frojdov student već je imao znanja iz psihoanalize, koju je uspešno primenjivao u lečenju pacijenata. Prevodio je i uređivao Frojdova dela i konačno popularisao psihoanalizu. Nakon Drugog svetskog rata okrenuo se pozorištu, što je isto tako znak jedne doze lične hrabrosti i samopouzdanja. U svojim pedesetim godinama, kada drastično menja svoj život i karijeru, ostvaruje izuzetne rezultate kao reditelj brojnih pozorišnih predstava koje se i danas pamte, ali i kao pedagog koji je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju izveo šest klasa reditelja, kasnije veoma poznatih imena – rekao je, između ostalog, Čalić.

Nove ideje i sadržaji - odraz uspešne saradnje

Bogat takmičarski program predstavljen je prvog dana u dvorištu Gradskog muzeja u Vukovaru, gde je održano pet filmskih projekcija, nakon čega je druženje nastavljeno kabareom Gorana Lazovića u Zmajevoj kući. Drugog dana takmičarski deo festivala nastavljen je na istom mestu i u isto vreme. Akcenat drugog festivalskog dana stavljen je i na školu glume, kao i na film predstavljen u okviru dečjeg programa. Reč je o filmu Zorana Tairovića „Crvenkapa“, koji je nastao 2008. godine.

Ovogodišnja novost festivala je škola glume koja je namenjena talentovanoj deci koja pohađaju dramske sekcije i vole pozorišne predstave, javni nastup, film i glumu, ali i onima koja žele da savladaju strah od javnog nastupa. Cilj je da se kod mladih neguju pozorišna i filmska kultura, ali i razvijaju kreativnost, samopouzdanje i sposobnost javnog izražavanja.

- Nama je zaista čast i drago nam je što sarađujemo sa Ognjenom i Bara filmom već četvrtu godinu. Za našu zajednicu ovo je bitno jer ovakav festival, u ovom obliku, nije postojao. Važno nam je da negujemo kulturu filma na ovaj način jer se povezujemo sa ljudima iz Srbije i Hrvatske. Festival je zamišljen kao mesto susreta svih onih koji žele da iskoriste priliku da pogledaju retke i dobre filmove i upoznaju poznate umetnike, a nama je cilj da promovišemo sva ona imena koja su doprinela umetnosti, kulturi i tradiciji. Verujem da ćemo i dalje raditi sa Bara filmom ovako dobro i da će ljudi uživati u svakom programu. Već nekoliko godina razgovaramo o angažovanju dece kroz glumu. Pokušali smo sa određenim ljudima da ostvarimo dogovore, međutim nismo uspeli jer je to bilo finansijski prezahtevno za nas. Ove godine smo uspeli da dogovorimo saradnju sa Strahinjom Bojovićem, glumcem koji će jednom nedeljno dolaziti iz Novog Sada u Vukovar kako bi deci preneo svoje znanje i unapredio njihove sposobnosti – poručio je predsednik ZVO-a Dejan Drakulić.

Druženje uz kvalitetan program kulminiralo je koncertom Neleta Karajlića, koji se vukovarskoj publici predstavio u večernjim časovima 19. septembra. Završnica festivala održana je u Srpskom domu, gde je nakon trećeg bloka projekcija takmičarskih filmova usledila dodela Hugo nagrada za prva tri mesta.

Treće mesto osvojio je film „Gde sunce spava noću“ Ildze Felsberga. Srebrni Hugo pripao je rediteljki Nadi Kalifa za film „Gnev“, dok je Zlatnog Huga dobila rediteljka Džulija Grandimeti za film „Majonez“.