Kada tradicija postane način života

Mlade osobe svojim angažmanom u kulturi imaju važnu ulogu u očuvanju tradicije, ali i u stvaranju prostora za povezivanje i aktivno učešće u životu lokalne zajednice. Jedan od primera takvog delovanja jeste folklor, kroz koji se tradicija, običaji, pesma i igra prenose sa generacije na generaciju. U Vukovaru i okolini kulturno-umetnička društva okupljaju mlade koji, osim što neguju kulturnu baštinu, kroz zajedničke probe, nastupe i druženja grade osećaj pripadnosti zajednici, a iza dugogodišnjeg rada i brojnih nastupa stoje ljudi koji su svoje vreme i energiju posvetili folkloru i njegovom očuvanju.

- Igram folklor od 1998/99. godine. Počelo je tako što sam čula da idu neke prijateljice, pa kao idem i ja. Međutim, to je s godinama preraslo u ogromnu ljubav. U početku je to bilo jedno površno bavljenje igrom, sada je to već ozbiljnija priča jer mi je neko otvorio vrata, podelio svoja znanja, objasnio razliku između trokoraka na prvu, na treću, poštapanog koraka, čvrstog. Iz te ljubavi se razvila ljubav prema običajima i načinu života našeg naroda i tako, što dalje, sve dublje seže znatiželja, a ljubav se više ukorenjuje. Bez folklora ne znam da funkcionišem, to je način života – započinje svoju priču predsednica SKD „Prosvjeta“ pododbor Negoslavci i članica Ansambla narodnih igara SKD „Prosvjeta“ Milica Šarčević Tunjić.

Folklor tako postaje mnogo više od učenja koraka i pripremanja koreografija za nastupe. Kroz igru, pesmu, nošnju i običaje mladi upoznaju način života svojih predaka i uče da razumeju i čuvaju ono što im je kroz generacije ostavljeno. Svaki korak i svaka pesma nose deo priče o narodu, njegovom životu, običajima i vrednostima, pa se kroz folklor tradicija, ne samo uči, već i doživljava. Upravo zato negovanje folklora predstavlja i jedan od načina da mladi upoznaju svoje korene i prenesu ih dalje, novim generacijama.

- Tradicija i kultura našeg naroda se itekako mogu upoznati kroz folklor samo ako osoba zna šta treba da gleda i da sluša. Od odevanja i odigravanja do radnji. Nijedna radnja u folkloru nije proizvoljna, sve ima svoj red kad dolazi i kako se radi. Npr. kod iznošenja ćilima u jednoj koreografiji nema proizvoljnog išetavanja i odlaska, mora se ići unazad, ima svoje zašto. Godinama se nauči šta treba da gledamo. Zapravo, ako ima ko da objasni igračima šta neka figura predstavlja, onda se nauči. Publika se razjari kad krene brži tempo i ritam juga, a to što je to skaradno odigrano, što se ne razaznaje ni stil, što je promašena nošnja, što nose privatni nakit, neuredne frizure, to nema veze, to ne vide. Često kažem da mi na raznim smotrama gledamo istu tačku, ali ne vidimo isto. Folklor je jedan od načina da se tradicija sačuva, po meni najvažniji oblik očuvanja. U njemu su sadržane i pesme, načini oblačenja, češljanja, način života, običaji, stil igranja, na nošnji se oslikavao status osobe kako materijalni, tako i društveni. Ali moramo biti oprezni jer nas neznanje često saplete, pa se brkaju igre i običaji srpskog naroda sa igrama, običajima i oblačenjem drugih naroda. Ne možemo, slobodno ću iskoristiti glagol, lupati proizvoljno jer nam je neka igra solidna, pa znamo i korak, pa ćemo je uvrstiti u koreografiju. To su opasne stvari – pojašnjava naša sagovornica.

Kulturno-umetnička društva kao mesta pripadnosti i zajedništva

Kulturno-umetnička društva na istoku Republike Hrvatske imaju važnu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta srpske zajednice izvan matične države, posebno u sredinama poput Vukovara i okolnih mesta. Kroz njihov rad čuvaju se pesme, igre, običaji, nošnje i znanja koja se prenose sa starijih na mlađe generacije, dajući mladima priliku da upoznaju i žive deo svog kulturnog nasleđa. KUD-ovi u okolini Vukovara tako nisu samo mesta okupljanja i folklornih proba, već i prostor u kojem se neguju pripadnost, zajedništvo i kontinuitet tradicije. Njihov značaj posebno dolazi do izražaja u vremenu kada se kulturni identitet ne podrazumeva, već se svakodnevnim radom i angažmanom novih generacija iznova čuva i prenosi.

- Srpska kulturno-umetnička društva sa istoka Republike Hrvatske veoma utiču na očuvanje identiteta našeg naroda koji živi izvan matične države. Mislim da imamo najbolje mogućnosti ovde. Za primer svima je ANI SKD „Prosvjeta“ i smatram da taj način rada treba mnogi da primene kod sebe u matičnim društvima, od zagrijavanja preko stilizacije do istezanja na kraju probe, pa na nastupima od ponašanja prema nošnji i u nošnji, pa do prezentovanja finalnog proizvoda, a to je davanje koncerta. Najveći izazov za opstanak folklornih društava bi pre svega bilo probuditi interesovanje kod dece i zadržati ih na okupu. Oni danas imaju veoma bogatu ponudu aktivnosti, od škole stranog jezika, preko plesa, muzičke škole, plivanja itd., pa im folklor nije toliko atraktivan. Veliki je izazov pronaći dobrog korepetitora, a od svega najveći izazov je privući i dečake da zaigraju folklor. Često ih zadirkuju ako igraju. Treba da pronađemo neki model kako da približimo svet folklora onima koji su neupućeni – kaže Milica Šarčević Tunjić.

Više od igre i pesme

Koliko folklor može da postane deo životnog puta pojedinca najbolje pokazuje i iskustvo Zorana Novoselca, koji se sa narodnom igrom susreo još u detinjstvu.

- Ljubav prema folkloru javila se još u osnovnoj školi. Moram reći da sam osnovnu školu upisao 1983/84. i tada, u tom sistemu, je postojala obaveza da se ide na neku sekciju. Sećam se, u drugom razredu je došao poziv za upis na folklor i masovno smo se prijavili. U pitanju je bio rusinski folklor i KUD „Osif Kostelnik“ iz Vukovara. Janko Papuga je bio voditelj. I tako, kroz sekciju u školi, malo po malo, pokazao sam se kao dobar igrač i prešao u KUD „Osif Kostelnik“ koji se nalazio na Sajmištu. Bio sam član do pred rat, kada se KUD raspao. Iako, u međuvremenu, moji roditelji su bili za to da pređem u „Slogu“, međutim, ja sam se nekako osećao „sigurnije“ u društvu u kojem sam. U „Slogu“ dolazim, jedno pola godine pred početak ratnih dejstava u Vukovaru. Odmah ulazim u igrački ansambl, jer sam imao neko predznanje, i tadašnji voditelj Predrag Arsenić, stavlja me u moju prvu koreografiju „Slavonija“. U „Slogi“ ostajem do dana današnjeg. Jasno je da za mene folklor predstavlja jednu ogromnu ljubav i mogu slobodno reći jednu vrstu načina života. Folklor puno pruža, ali i uzima. Privatni život jako trpi, ali to je moj odabir i moj krst koji nosim – kaže voditelj KUD-a „Sloga“ i član Ansambla narodnih igara SKD „Prosvjeta“ Zoran Novoselac.

Osim što mladima pružaju prostor da se upoznaju sa folklorom i kulturnom baštinom, kulturno-umetnička društva mogu imati važnu ulogu i u njihovom ličnom i društvenom razvoju. Probe, nastupi, putovanja i druženja stvaraju prilike za upoznavanje novih ljudi, razvijanje odgovornosti i sticanje iskustava koja prevazilaze samu igru.

- Folklor pruža putovanja, preko folklora se može na destinacije na koje, u svom privatnom aranžmanu, nikad ne bih otišao, upoznavanje drugih ljudi, ta poznanstva kasnije prerastu u neraskidiva prijateljstva, opšte poznata stvar je da su i mnogi brakovi nastali tako što su se dvoje upoznali na folkloru. Folklor izgradi osobu, socijalizuje je, usadi empatiju. Kroz folklor rasteš, folklor je kolektivni „sport“, zajedno grupa napreduje ili ne napreduje, naučiš se strpljenju i radu. Folklor je jedna velika porodica – dodaje Novoselac koji smatra da kultura može da poveže generacije, mlađe i starije članove zajednice.

- KUD „Sloga“ Vukovar ima aktivnu mlađu, srednju i stariju folklornu sekciju, a tu je i grupa veterana koja okuplja nekadašnje igrače, ali i sve one koji žele da igraju, nauče igrati, koji vole igru i pesmu. Takođe, jako je važno da srpska kulturno umetnička društva budu vidljiva i aktivna u lokalnoj zajednici, jer, nažalost, politika utiče na kulturna dešavanja. Recimo, KUD „Sloga“ Vukovar nikada nije bio pozvan na manifestaciju „Dunav svome gradu“, a pripadamo Gradu Vukovaru – zaključuje Zoran Novoselac.

U vremenu u kojem mladi imaju sve više mogućnosti za različite sadržaje i aktivnosti, folklor ostaje prostor u kojem se tradicija ne čuva samo sećanjem, već se živi, prenosi i nadograđuje. Kroz probe, nastupe, putovanja i druženja mladi grade odnose, razvijaju osećaj pripadnosti i postaju aktivni učesnici kulturnog života svoje zajednice. Kada se iskustvo starijih prenosi na mlađe, a mladi u tradiciji pronađu prostor za druženje, stvaralaštvo i lični razvoj, folklor dobija novu snagu i nastavlja da živi kroz generacije.

Ovaj tekst je napisan uz financijsku potporu Agencije za medije temeljem Programa poticanja novinarske izvrsnosti.