Put kroz baštu sećanja

FOTO: ZVO

„Bašta sljezove boje“ u izvedbi glumca Nebojše Milovanovića govori o uspomenama pisca Branka Ćopića vezanim uz njegovo detinjstvo, te humor i setu za životom, koja se javlja za život u Bosanskoj Krajini u periodu od sedme do dvanaeste godine života. Radnja predstave započinje sa sećanjima dečaka Baje (koji utelovljuje lik Branka Ćopića) na dedu Radeta (kojeg u predstavi od milja zove „đed“), koji je uvek živeo po svojim pravilima i nije dopustio da društvo utiče na njega. Osim lika đeda, koji se provlači kroz celu predstavu, tu se javlja i lik devojke iz Bosanske Krupe u koju je Ćopić bio zaljubljen te joj je ujedno i posvetio istoimenu pesmu „Mala moja iz Bosanske Krupe“. Dok glumac priča na pozornici, iza njega, na platnu se prikazuju slike iz Ćopićevog zavičaja i ljudi koje je poznavao, a neki od njih su ujedno i likovi duhovitog strica Nidže i samardžije Petraka, prijatelja dečakovog đeda. Radnja se završava čitanjem pisma, koje je Ćopić posvetio svom prijatelju Ziji Dizdareviću, tragično stradalom u logoru Jasenovac. Tekst za pozornicu je režirao Egon Savin, a gostovanje u Vukovaru finansirano je sredstvima Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina i ZVO-a.

- Branko Ćopić se vraća godinama unazad u svoja najranija sećanja i priče o ljudima koji su obeležili njegovo detinjstvo i kasnije odrastanje. On nam pripoveda svoju sudbinu, kao i ono što se desilo u kasnijem periodu svog života i njegov tragičan kraj. Putem sećanja on piše svoju „Baštu sljezove boje“ koja služi kao beg iz ovog surovog sveta koji ga okružuje. Naš je zadatak bio samo toliki da dopremo do misli i emocija Branka Ćopića. To je jedan vrlo veliki, ali i veličanstveni zadatak, za kojeg se nadam da smo ga uspeli preneti publici - rekao je glumac Nebojša Milovanović.

Glumac posebno ističe kako ovde nije reč o klasičnoj monodrami jer predstava kroz sećanja na pozornicu dovodi u život raznorazne likove zaslužne za oblikovanje piščevog uma. Iako se zbirka priča sastoji od dva ciklusa, radnja predstave se isključivo osvrće na vreme iz prvog ciklusa „Jutra plavog sljeza“, dok se drugi ciklus „Dani crvenog sljeza“ spominje samo na kraju putem pisma.

- U predgovoru „Bašta sljezove boje“ postoji pismo napisano prijatelju Ziji Dizdareviću te se on zapravo njemu obraća u predstavi i prepričava mu svoj život. Mi smo se ovde fokusirali samo na radnju do Drugog svetskog rata, odnosno na prvi ciklus, jer znamo da je Branko posle rata doživeo veliko razočaranje, a između ostalog to je i jedan od razloga zašto je kasnije imao tako tragičnu sudbinu. Ponekad se i sam vraća na nekoliko istih delova iz svog detinjstva, samo kako bi ih ponovo proživeo. U knjizi pismo se spominje na početku i kraju oba ciklusa, ali u predstavi smo ga odlučili spomenuti samo na kraju . Taj jezik kojim on govori nama sa današnjeg gledišta, pogotovo mlađim ljudima, može delovati veoma arhaično i teško te stoga predstavlja ogroman podvig za uspešno prenošenje i razumevanje. Svakako, ovo u startu i nije predstava namenjena mlađima jer se bavi dosta ozbiljnim temama, usprkos tome što sa sobom povlači i dosta humorističnih elemenata. Ipak, mislim da je značajno da se čuje kako taj jezik postoji i to je jedna ozbiljna literatura čije su rečenice velike, divne i lirske, a samim tim i teške da se iznesu na scenu. Potreban je veliki trud da se sve te nijanse doživljaja, njegovih utisaka, opisa prirode i ljudi objedini, ali to je nešto što uistinu i opisuje izvorni glas Branka Ćopića - zaključio je Milovanović.

Predstavu je u Vukovaru dočekala puna sala, a ovo joj je prvo gostovanje u Hrvatskoj, te će se uskoro kako je glumac istaknuo, odigrati i prvo izvođenje u Nemačkoj u Minhenu. Pre toga, predstava je obišla pozorišta Srbije i Bosne i Hercegovine.

„Bašta sljezove boje“ vraća pisca i publiku nazad u detinjstvo, odnosno u vreme nevinosti i dečije igre. Svaka faza ljudskog života sa sobom nosi dobre i loše strane, ali u ovoj predstavi poseban se naglasak stavlja na stvaranje utisaka o svetu od najmlađih dana.