Akcenti ipak nisu bauk

Dan maternjeg jezika obeležava se u svetu od 2000. godine i to svakog 21. februara. Cilj zbog koga se obeležava je unapređivanje, učenje i razvoj maternjeg jezika i negovanje jezičke i kulturne različitosti i višejezičnosti. U obeležavanju ovog datuma u Vukovaru svake godine učestvuje i ovdašnji ogranak Vukove zadužbine, koji deluje unutar Srpskog kulturnog centra Zajedničkog veća opština Vukovar.

- Naš ogranak osnovan je 2019. godine i od tada svake godine prigodnim predavanjem obeležavamo Dan maternjeg jezika. Obično to rade profesori koji u našim školama predaju srpski jezik po A modelu. Ove godine su na redu akcenti koji su među učenicima, na određeni način, svojevrstan bauk. Prošle godine govorili smo o razlikama između srpskog i hrvatskog jezika, onda smo obeležili i jubilej izdanja Vukovog rečnika i uvek nastojimo da na taj dan razgovaramo o jezičkim temama dok se književnim temama bavimo na nekim drugim predavanjima koja naš ogranak takođe organizuje. Ove godine obeležićemo i godišnjicu Orfelinovog rođenja i godišnjicu osnivanja Matice srpske – objašnjava predsednica ogranka prof. Ljiljana Bajac Nikolić.

Predavanje pod nazivom „Akcenti nisu bauk” pokazalo je koliko je pravilno akcentovanje, odnosno, naglašavanje, pri izgovoru, jednog glasa, sloga ili neke reči važno za pravilno razumevanje onoga što izgovaramo ili čitamo.

- Đaci akcente rade u prvom razredu srednje, a s njima se upoznaju i u osnovnoj školi. Akcenti im trebaju i za državnu maturu i za prijemne ispite tako da mislim da će im predavanje biti zanimljivo. Kada je reč o uticajima drugih jezika na naš srpski jezik mislim da je sada snažniji uticaj engleskog jezika, s obzirom da je to jezik koji je dominantan u korišćenju novih tehnologija. Ipak, mislim da je za svaku pohvalu nivo poznavanja našeg jezika koji naši đaci pokazuju što je i dokaz da svoj jezik i vole i cene – ističe prof. Mirjana Radišić Balihodžić.

Koliko će deca voditi brigu o svom jeziku zavisi od niza faktora, obrazovanja, društva i porodice.

- Ja mislim da sve to pomalo utiče. U principu mislim da je najvažnije ono što ponesu iz svoje porodice, a onda i ono što im usadimo kroz školu, kroz literaturu koju čitaju i, na kraju krajeva, utiče i ta njihova ljubav prema maternjem jeziku, a ja mislim da je ona zaista velika i da to treba da nas raduje – kaže prof. Mirjana Radišić Balihodžić.

Zbog opterećenosti nastavnog programa i gustog rasporeda u školama nema prostora za jezičke sekcije, ali sa decom se ipak radi na očuvanju maternjeg jezika.

- Mi imamo veliku dinamiku i puno radimo i na dramskom i na recitatorskom izrazu. Deca su nam nedavno bila i na takmičenju iz srpskog jezika i u školi smo obeležili Dan maternjeg jezika, a trenutno smo aktivni i u projektu „Dan Milutina Milankovića” i sve što nam pruža novi kurikulum, a to je da što više sve povezujemo sa stvarnim životom, mi koristimo čak i van nastave – zaključuje profesorka.

Kada je reč o akcentovanju predavanje je ipak pokazalo da đaci dobro vladaju akcentima i da akcentovanje među njima ipak nije toliki bauk kako se na prvi pogled možda čini.